Prvo Venecuela, zatim Iran: stručnjaci pretpostavljaju da iza Trampovih poteza stoji strategija preusmeravanja globalnih tokova nafte i slabljenja kineskog rivala.

Američka naftna industrija profitira od ovoga. Naftne kompanije, piše Dojče vele, i industrija frakinga u SAD su najveći dobitnici američko-izraelskog napada na Iran.

"Sjedinjene Američke Države su ubedljivo najveći proizvođač nafte na svetu, tako da ako cene nafte rastu, zarađujemo mnogo novca", napisao je Tramp na društvenoj mreži. 

SAD zaista, pre svega zahvaljujući tehnologiji vađenja nafte iz škriljaca, proizvode više nafte nego bilo koja druga zemlja na svetu.

SAD su uvozile naftu kada je bila jeftina, ali od 2020. godine su sve važniji izvoznik nafte i naftnih derivata.

To se pripisuje i snazi američkih rafinerija: 2025. godine SAD su izvezle oko pet miliona barela rafinisanih naftnih proizvoda - poput benzina, dizela i kerozina - dnevno.

Freking u SAD je već široko rasprostranjen, a Tramp podstiče svaku eksploataciju. Ali cela tehnologija se isplati samo ako je nafta iznad 70 dolara po barelu, a veća ponuda tada neizbežno snižava cenu.

Proizvođači nafte, rafinerije za izvoz, operateri cevovoda - i na kraju industrija frekinga - imaju najviše koristi od trenutnih visokih cena nafte u SAD.

Prema podacima Federalne banke Teksasa, novi freking bunari u SAD se isplate tek po ceni od oko 60 do 70 dolara po barelu WTI (West Texas Intermediate). A, kada je nafta nedavno dostigla oko 100 dolara, to je bio snažan podsticaj za kompanije koje se bave frekingom.

Promene su već bile vidljive u prvoj polovini marta - prema podacima naftne službe Baker Hughes, broj aktivnih naftnih platformi u SAD porastao je sa 407 na 412.

Ovaj trend bi se mogao nastaviti ako cena nafte ostane visoka ili nastavi da raste.

"Međutim, kratkoročno ne možemo očekivati mnogo dodatnih ponuda od SAD", ističe stručnjak za tržište roba iz nemačke banke Commerzbank Karsten Frič u intervjuu za javni servis ARD.

Kako kaže, prema američkoj agenciji za energetiku EIA, proizvodnja sirove nafte u SAD trebalo bi da počne da raste tek od kasne jeseni ove godine, a sledeće godine bi trebalo da bude znatno veća nego sada.

EIA je nedavno podigla svoju prognozu za 2027. godinu za 0,5 miliona na 13,8 miliona barela dnevno.

U aktuelnom izveštaju Short Term Energy Outlook navodi se da visoke cene stimulišu domaću proizvodnju nafte.

Koliko god američka naftna industrija imala koristi od rasta cena nafte, uporno visoke cene svakako nisu u Trampovom interesu. One slabe ekonomiju, kompanije i potrošače - odnosno birače.

rema podacima udruženja AAA, prosečna cena benzina prošle nedelje porasla je na 3,60 dolara po galonu (oko 0,83 evra po litru) sa 2,90 dolara pre početka rata (oko 0,67 evra po litru). I to je nešto što svi građani SAD osećaju u svojim džepovima nakon što im je Tramp obećao niže cene energije.

Ipak, napad na Iran se savršeno uklapa u Trampov sve agresivniji plan "energetske dominacije".

Samo dan pre napada na Iran, u govoru u Teksasu, on je još jednom ponovio da želi da "učvrsti status Amerike kao vodeće svetske energetske supersile".

Ali mnogi njegovi spoljnopolitički potezi se lako objašnjavaju kao napori da se stvori globalna energetska dominacija. 

Vašington pokušava da preusmeri globalne tokove nafte kako bi oslabio rivalske zemlje i ojačao sopstveni uticaj na tržište nafte.

Volstrit džurnal izveštava da je uvoz venecuelanske nafte u SAD nedavno dostigao najviši nivo u više od godinu dana.

Venecuelanska nafta je posebno atraktivna za rafinerije na američkoj obali Meksičkog zaliva.

Cilj Trampove energetske politike je očigledno da ponovo snažnije uključi venecuelansku i iransku naftu u globalno tržište, ali pod uslovima koje kontroliše Vašington.

Kina je spremna Ovo bi oslabilo glavnog protivnika: Kinu, koja je do sada značajno profitirala od sankcionisane venecuelanske i iranske nafte i time uštedela milijarde.

Kina je u poslednje vreme kupovala najmanje 80 odsto iranske nafte, 2025. godine je to bilo u proseku 1,38 miliona barela dnevno.

"Zemlje poput Kine će tada teže da se snađu jer će morati da traže druge dobavljače, a verovatno će morati dublje da posegnu u svoje džepove", naglašava Frič.

Međutim, Peking se odavno priprema: Kinezi su masovno povećali svoje rezerve nafte, za više od 400 miliona barela samo prošle godine, što je sada povoljno za Kinu i ne izlaže je velikom pritisku.

Bernštajn Riserč procenjuje da su kineske rezerve nafte oko 1,4 milijarde barela, dok su strateške rezerve SAD pre rata sa Iranom iznosile 415 miliona barela - samo trećinu kineskih rezervi, piše Poslovni dnevnik.

Predsednik Tramp teži globalnoj energetskoj dominaciji i oslanja se na naftu. Cilj je jačanje domaćih naftnih kompanija i slabljenje geopolitičkih rivala. Ali Kina je spremna i bolje pripremljena za poremećaje u snabdevanju nego ikada ranije.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.