Ekonomista Fridrih Hajneman ističe da je prinos na desetogodišnje nemačke obveznice prešao tri odsto, što je najviši nivo od 2011. godine, dok je pre početka rata na Bliskom istoku bio oko 2,7 odsto, prenosi Viršaftsvohe.

Kratkoročno, to povećanje znači dodatni trošak od oko 1,5 milijardi evra godišnje za nemačku saveznu vladu, koja planira da ove godine emitovanjem obveznica prikupi rekordnih 512 milijardi evra.

Sa ukupnim dugom Nemačke, saveznih zemalja i lokalnih vlasti od oko tri biliona evra, budući troškovi kamata mogli bi znatno da porastu.

Analitičari očekuju da bi ukupni dug mogao da se poveća do četiri biliona evra u narednim godinama zbog posebnog fonda i zaduženja za odbrambene troškove, što bi podiglo ukupne godišnje kamate na 120 do 150 milijardi evra.

„U prošlosti je Nemačka uspevala da se izvuče iz duga privrednim rastom, a sada takav scenario postaje sve nerealniji", poručio je Hajneman.

Situacija u drugim zemljama evrozone je još kritičnija, pošto u Italiji prinosi na desetogodišnje državne obveznice dostižu četiri odsto, a u Francuskoj su tek nešto manje.

Hajneman upozorava da raste verovatnoća fiskalne krize u evrozoni, što znači da bi Evropska centralna banka mogla da bude u dilemi između kontrole inflacije i podrške fiskalnoj stabilnosti država članica, prenosi Tanjug.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.