Krajem prošle godine, američki ministar odbrane Pit Hegset upozorio je na problem koji je sada u potpunosti razotkriven - preskupo presretanje jeftinih ciljeva.

"Ne možemo sebi priuštiti da obaramo jeftine dronove raketama vrednim dva miliona dolara", rekao je tada.

Milijarde potrošene u prvim danima

Već u prva dva dana rata, SAD su potrošile, prema dostupnim procenama, oko 5,6 milijardi dolara na municiju.

Istovremeno, Iran koristi rojeve dronova tipa Šahed, za koje se procenjuje da koštaju između 20.000 i 50.000 dolara.

Takvi napadi su pogodili vojne baze, turistička mesta i centre podataka koje koriste velike tehnološke kompanije, što dodatno ističe razliku između troškova napada i odbrane, piše Si-En-Bi-Si (CNBC). 

Sukob takođe otvara prostor za razvoj odbrambene tehnologije i povećanu saradnju sa tehnološkim sektorom.

Kompanije iz Silicijumske doline godinama pokušavaju da obezbede veći udeo budžeta Pentagona, kojim tradicionalno dominiraju veliki izvođači radova kao što su Lokid Martin, RTX i Nortrop Gruman.

Prema podacima, vrednost investicija u odbrambenu tehnologiju se prošle godine skoro udvostručila na 49,9 milijardi dolara.

Međutim, ovaj sektor i dalje čini manje od jednog procenta ukupnih ugovora.

Američki odgovor: sopstveni jeftini dronovi SAD takođe koriste sopstveni model jeftinog borbenog drona u Iranu, poznat kao LUCAS (Unmanned Combat Attack System).

Procenjuje se da košta oko 35.000 dolara po komadu. Iako Pentagon razmatra povećanje kupovine, proizvodnja je za sada ograničena, a većina američkih operacija se i dalje oslanja na konvencionalne borbene avione i bombardere.

Razvijaju se i sistemi za suzbijanje dronova. Među njima su laserska rešenja koja bi mogla imati znatno nižu cenu po akciji - neki sistemi se procenjuju na manje od pet dolara po "hitku".

I veliki izvođači radova u odbrambenoj industriji su aktivni u ovoj oblasti, kao i kompanije za nove tehnologije, uključujući startapove koji brzo proširuju svoje mogućnosti.

Ipak, ukupna alokacija za takve tehnologije u budžetu za 2026. godinu je oko 4,7 milijardi dolara, što je relativno skroman udeo.

Trka za ugovore i proizvodnju

 Rat je dodatno povećao potražnju. Kompanije kažu da Pentagon i povezani kupci traže brže povećanje proizvodnje, čak i unapred rezervišu proizvodne kapacitete.

Ali poslovni model ostaje izazovan. Mnoge kompanije oklevaju da prošire proizvodnju bez sigurnih ugovora, jer oni uključuju skupe sisteme i složene lance snabdevanja. Istovremeno, deo industrije upozorava da čekanje može značiti propuštenu priliku, jer se tehnološki razvoj odvija veoma brzo, a neka rešenja mogu brzo zastareti.

Američka administracija planira da značajno poveća investicije u vojsku, sa ciljem da budžet dostigne 1,5 biliona dolara do 2027. godine.

Poseban naglasak se stavlja na razvoj novih tehnologija, uključujući protivraketne sisteme i bespilotne platforme.

Hegset je pozvao industriju na masovnu proizvodnju - cilj su stotine hiljada dronova u kratkom roku.

Tehnologija još uvek ne prati ambicije Uprkos rastu investicija i interesovanja, stručnjaci upozoravaju da većina novih sistema još uvek nije u širokoj upotrebi na bojnom polju.

Proizvodni kapaciteti ostaju ograničeni, a birokratski procesi usporavaju zaključivanje ugovora.

Rat u Iranu je tako otkrio ključnu slabost: jaz između brzine tehnološkog razvoja i sposobnosti vojske da brzo uvede ove tehnologije u operativnu upotrebu.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.