Podsećajući na prve mesece 2025. godine, kada su se carinski predlozi administracije činili kao da se menjaju u trenutku, pejzaž o tome koja će se roba oporezovati, po kojim stopama, iz kojih zemalja izvoznica, ponovo je neizvesan.

Preduzeća, od kojih su mnoga smatrala da su pronašla funkcionalan pristup višim carinama, sada će morati da odluče da li da promene svoje planove cena, požure sa obnavljanjem zaliha dok su carine neizvesne i možda da odlože planove zapošljavanja ili investicija dok se situacija ne sredi.

"Ako to potrese celu ravnotežu na koju su ljudi u trgovini navikli... to će dovesti do poremećaja. Želite da znate pravila puta pre nego što sednete u auto. Isto je i sa trgovinom. Isto je i sa investicijama.“ Ljudi „žele da posluju. Ne žele da idu u tužbe", rekla je predsednica Evropske centralne banke kristin Lagard, dodajući da se nada da će svi naredni američki carinski planovi biti "dovoljno dobro razmotreni kako ne bismo ponovo imali više izazova i da će predlozi biti u skladu sa Ustavom".

Vrhovni sud je u petak, presudom od 6-3, poništio većinu carina koje je Tramp uveo prošle godine, utvrdivši da zakon o vanrednim situacijama na koji se oslanjao nije dozvoljavao uvođenje carina.

Koristeći drugačiji zakon, Tramp je prvo najavio globalni porez od 10 odsto, a zatim i od 15 procenata, koji bi mogao da traje pet meseci dok administracija traži trajnija rešenja.

Gregori Dako, glavni ekonomista u EY-Parthenon, rekao je da čak i ako preduzeća pronalaze načine da se nose sa prethodnim tarifama, neizvesnost oko trgovinske politike nikada nije nestala i da će nastaviti da utiče na donošenje poslovnih odluka.

"Videli smo ekstremnu volatilnost po zemljama i po proizvodima. To je i dalje veoma neizvesno. Nemoguće je planirati. Čujete da su tarife ukinute i razmišljate kako da dobijete povraćaj novca. Onda nekoliko sati kasnije to je 10 odsto. Pa je sledećeg dana 15 procenata... Nepostojanje tog stabilnog okvira šteti aktivnostima, zapošljavanju, investicijama", rekao je on.

Osećaj da je konfuzija iz 2025. godine počela da se povlače bio je široko rasprostranjen. Na primer, kreatori politike Federalnih rezervi SAD bili su uvereni da će uticaj carina na inflaciju uskoro popustiti.

To bi moglo da ostane slučaj, ali situacija je sada fluidnija jer administracija razmatra različite carinske strategije čije bi sprovođenje moglo da potraje mesecima, sa verovatnim pravnim izazovima u svakom koraku.

Stope poreza na uvoz mogle bi da padnu u kratkom roku, ali bi zatim mogle ponovo da porastu u neizvesnom vremenskom periodu, jer Tramp pokušava da replicira carine za koje je sud rekao da predsednik ne može da nametne naredbom, koristeći različite zakone koji mogu zahtevati odvojene istrage ili čak akciju Kongresa.

Vrednost takvih proceduralnih zaštitnih mera u stvaranju stabilne politike naveo je sudija Nil Gorsač u mišljenju kojim podržava većinu suda. Tvrdio je da, da bi preživeli zakonodavni proces, predlozi „moraju da dobiju tako široku podršku... oni imaju tendenciju da opstanu, omogućavajući običnim ljudima da planiraju svoje živote na načine na koje ne mogu kada se pravila menjaju iz dana u dan“.

Vrednost sigurnosti često su pominjali zvaničnici Feda prošle godine. Rekli su da su brze promene u vezi sa trgovinom, imigracijom i drugim politikama otežavale čitanje ekonomije i da se čini da guraju preduzeća na marginu u pogledu odluka o zapošljavanju i investiranju.

Svaka ekonomska posledica presude Vrhovnog suda dolazi u trenutku uglavnom pozitivnog raspoloženja. U novoj anketi Nacionalnog udruženja za poslovnu ekonomiju, skoro 60 odsto ekonomista koji su odgovorili reklo je da ne očekuju recesiju najmanje godinu dana, u odnosu na 44 procenata u avgustu, piše Rojters.

Ubedljiva većina od 74 odsto takođe je rekla da smatra da će širenje tehnologije veštačke inteligencije barem "umereno povećati rast produktivnosti u naredne tri do pet godina", što je potencijalno značajna promena u kapacitetu američke ekonomije.

Nova runda neizvesnosti možda neće pomeriti to sa kursa, ali bi ipak mogla da "guši" rast SAD u narednim mesecima, napisao je u petak Bernard Jaros, vodeći američki ekonomista za Oksford Ekonomiks, nakon presude Vrhovnog suda. 

Procenio je da će efektivna carinska stopa, nakon isključivanja poreza koje je uveo Vrhovni sud, pasti sa 12,7 odsto na 8,3 procenta. Ali to ostavlja otvorenim uticaj Trampovog nametanja nove carine od 15 odsto na sve oblasti - koja se može, ali i ne mora primeniti na zemlje koje su postigle odvojene bilateralne sporazume sa Trampom, i trajala bi samo pet meseci.

Administracija će, u međuvremenu, tražiti trajnija rešenja koja mogu zahtevati odvojene istrage i potencijalno akciju Kongresa.

"Svaki ekonomski podsticaj od smanjenja carina u bliskoj budućnosti verovatno će biti delimično nadoknađen produženom neizvesnošću. Čak i ako administracija ponovi ukupni nivo carina koristeći druga sredstva, implikacije po sektorima i zemljama mogle bi na kraju izgledati sasvim drugačije, što će stvoriti još jedan talas neizvesnosti trgovinske politike za preduzeća, investitore i domaćinstva", rekao je on.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.