Agroekonomista Milan Prostran izjavio je za Bizportal da početak juna obeležava završna faza vegetacije ozimih useva, pre svega pšenice i ječma, koji su posejani jesenas - ječam, pšenica, raž, ovas, uljana repica, a ima nešto i krvnih kultura.
"Ozimim usevima preostaje još najviše mesec dana do završetka vegetacije i ulaska u žetvu. Trenutno stanje na njivama ukazuje na to da bi ova godina mogla biti veoma dobra kada je reč o prinosima pšenice, uljane repice, ječma, raži i ovsa. Zbog toga postoje razlozi za zadovoljstvo kada je u pitanju očekivani ukupan rod ovih kultura", rekao je Prostran.
Kako kaže, proizvođači su poslušali stručnjake da u jesen što više zaseju, jer tada najmanje rizikuju da će im suša odneti rod.
"Paralelno sa ratarskom proizvodnjom, tokom zimskih i prolećnih meseci odvijala se i kontinuirana proizvodnja u plastenicima i staklenicima. Reč je prvenstveno o povrtarskim kulturama poput salate, spanaća, brokolija i drugih vrsta koje se uspešno gaje u zatvorenom prostoru. Zahvaljujući takvoj proizvodnji, domaće tržište je bilo snabdeveno svežim povrćem tokom čitavog perioda, uprkos istovremenom uvozu ovih proizvoda iz zemalja regiona", objasnio je naš sagovornik.
Dodao je da se povrće nalazi u fazi formiranja plodova, čiji rod možemo očekivati u narednih mesec dana.
"Pojedine kulture, poput papričica, već su stigle na tržište. Veće količine paradajza, paprike i krompira očekuju se krajem juna i početkom jula, a njihova sezona trajaće sve do oktobra", naveo je agroekonomista.
Prostran ističe da je prolećna setva praktično završena.
"Najveće površine zauzimaju kukuruz, suncokret, šećerna repa i soja. Na osnovu obilaska terena mogu da kažem da su suncokret i šećerna repa u dobrom stanju, dok kukuruz zaostaje u razvoju u odnosu na uobičajene godine i očigledno mu je potrebno više kiše i sunca. Soja za sada takođe ne pokazuje veće probleme, iako je poznato da je osetljiva na sušu tokom letnjih meseci. Za sada usevi nisu ozbiljnije ugroženi i stanje na njivama je zadovoljavajuće. Biljke su i dalje zdrave i zelene, a dalji razvoj najviše će zavisiti od vremenskih uslova i količine padavina u narednom periodu", kazao je on.
Voćna sezona u punom jeku
Kada je reč o voću, berba jagoda je već odmakla i više od polovine roda je ubrano. Trešnje su trenutno u punoj sezoni i dobro su zastupljene na tržištu, dok su se pojavile i prve količine višanja, posebno ranih sorti poput marele.
Počela je i berba malina, čija se veća ponuda očekuje u narednim danima, a na tržište stižu i rane sorte bresaka i kajsija. Zbog toga će potrošačima u ovom periodu biti dostupna bogata ponuda domaćeg jagodičastog voća, kao i kajsija i bresaka, koje su ove godine dale dobar rod.
Istovremeno, na tržištu će biti prisutno i voće iz uvoza, što će povećati konkurenciju među proizvođačima. Ipak, uprkos većoj ponudi, trenutno su cene voća, posebno jagodičastih vrsta, i dalje visoke, a sličan trend za sada se beleži i kod kajsija i bresaka.
Meteorolozi upozoravaju na toplotne talase i sušu
Najnovije dugoročne prognoze ukazuju da bi leto 2026. u velikom delu Evrope moglo biti toplije od proseka, uz povećan rizik od suše i učestalijih toplotnih talasa. Meteorolozi razvoj ovakvog scenarija povezuju sa jačanjem klimatskog fenomena El Ninjo, koji utiče na vremenske prilike širom sveta.
Najizraženije temperature očekuju se u južnoj, centralnoj i delovima severne Evrope. Zemlje poput Italije, Nemačke, Francuske, Austrije, Mađarske i Hrvatske mogle bi tokom leta da se suoče sa dužim periodima visokih temperatura.
Istovremeno, prognozira se manjak padavina u delovima centralne i zapadne Evrope, što bi moglo da dovede do problema sa vlagom u zemljištu i negativno utiče na poljoprivrednu proizvodnju.
Stručnjaci upozoravaju i na povećan rizik od šumskih požara, posebno u mediteranskim područjima.
Ipak, meteorolozi naglašavaju da dugoročne prognoze treba tumačiti sa oprezom, jer se vremenski obrasci mogu menjati u narednim mesecima.
Govoreći o vremenskim prilikama u Srbiji, naš sagovornik kaže da je maj doneo dosta padavina, što je značajno pomoglo usevima.
"Prema trenutnim prognozama, i tokom ove sedmice očekuju se nove kiše, a padavina bi trebalo da bude i u narednom periodu. Ipak, njihova količina neće biti ravnomerno raspoređena u svim delovima zemlje. Dok se u centralnoj Srbiji očekuje više kiše, najveći izazov ostaje Vojvodina, gde su koncentrisane najveće površine pod ratarskim kulturama, posebno žitaricama. Upravo tom području su dodatne padavine najpotrebnije za nastavak dobrog razvoja useva", rekao je Prostran.
Kako kaže, odavno je postalo jasno da je ulaganje u sisteme za navodnjavanje neophodno, posebno imajući u vidu sve češće periode suše i klimatske promene. Međutim, navodnjavanje samo po sebi nije dovoljno.
"Da bi se postigli dobri prinosi, ono mora biti praćeno primenom odgovarajućih agrotehničkih mera, uključujući pravilnu upotrebu mineralnih i organskih đubriva, kao i drugih mera koje doprinose očuvanju plodnosti zemljišta", zaključio je agroekonomista.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)