Mnogi ljudi rado beru ove cvetove kako bi kući poneli delić tog prizora, ali stručnjaci upozoravaju da treba biti veoma oprezan prilikom branja, jer su neke vrste zaštićene, a kršenje pravila može rezultirati novčanom kaznom.

U Hrvatskoj, prema Državnom inspektoratu, branje i prodaja određenog prolećnog cveća je potpuno zabranjeno. Među strogo zaštićenim vrstama su, na primer, krupnocvetni kukuruz i krokus. 

S druge strane, da bi se sakupljalo neko drugo prolećno cveće - poput visibabe, mirisne ljubičice, psećeg zuba ili šaša -  potrebno je dobiti prethodnu dozvolu Ministarstva ekonomije i održivog razvoja ako se planira sakupljanje biljaka radi prerade ili prodaje.

Zakon o zaštiti prirode propisuje da je za uzimanje autohtonih divljih vrsta iz prirode u komercijalne svrhe potrebna odluka Ministarstva. Spisak biljaka na koje se odnosi ova obaveza nalazi se u Uredbi o sakupljanju autohtonih divljih vrsta.

Visoke kazne

Međutim, određene količine prolećnog cveća dozvoljeno je sakupljati za ličnu upotrebu bez posebne dozvole. To uključuje, na primer, do pet podzemnih delova biljaka kao što su lukovice ili gomolji, do dva kilograma stabljika sa listovima i cvetovima, pet manjih stabljika biljaka, kilogram listova ili cvetova i ograničene količine semena, plodova, pupoljaka ili mahovine.

Stručnjaci upozoravaju da čak i umereno branje može oštetiti izgled prirode, dok vađenje celih biljaka sa zemlje trajno smanjuje njihove populacije u prirodnim staništima. Upravo zato zakon predviđa i prilično visoke kazne za kršenje pravila, piše Dnevno.hr

Kazne za pravna lica mogu dostići više od 26.000 evra, dok se za pojedince kreću od oko 930 do skoro 4.000 evra.

Građani koji primete nezakonito branje ili prodaju zaštićenih biljaka mogu to prijaviti Inspekciji za zaštitu prirode Državnog inspektorata putem elektronskog obrasca, poštom ili telefonom.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.