Prazne kase - Hrvatska strepi od onoga što dolazi na jesen, turisti su stigli, ali novac više ne troše

To ukazuje na produbljivanje strukturnih promena i ekonomskih pritisaka sa kojima se suočava domaći turizam, koji se takođe smatra krvotokom državnog budžeta.

Strani gosti na Jadranu možda jesu prisutni, ali troše znatno manje nego prethodnih godina zbog opšteg rasta cena i inflacije.

Među ugostiteljima na Jadranu se govori o padu od oko 30 odsto.

Turista ima, ali novca nema: Ugostitelji i privatni smeštaj prvi na udaru

Nesporno je da ugostitelji i stanodavci beleže manju popunjenost i manji promet. Institucije, uključujući predstavnike vlade na čelu sa ministrom turizma, često su prethodnih godina govorile o rekordnom broju dolazaka, a postojala je i konkurencija u broju noćenja, pozivajući se na sisteme poput eVisitora, ali ovih dana vladajuća stranka koju predvode premijer Andrej Plenković i ministar Tonči Glavina govori o turizmu koji je dostigao vrhunac i njegovoj stagnaciji, što ukazuje koliko je situacija na terenu alarmantna.

Na alarmantnu situaciju ukazuje i eVisitor, odnosno zvanični podaci, koji potvrđuju da hrvatski turizam stagnira u ukupnim brojkama, tako da je na nacionalnom nivou u prvoj polovini godine ostvareno 7,6 miliona dolazaka i 29,5 miliona noćenja, što je tačno na nivou prošlogodišnjih rezultata, odnosno takozvane pozitivne nule.

Dublji uvid u zvaničnu statistiku otkriva, međutim, zašto iznajmljivači u struci osećaju pad i zašto postoji ogromna razlika između zvaničnih brojki i stvarnosti sa kojom se suočavaju turistički preduzetnici. Broj dolazaka u junu pao je za sedam odsto. Broj noćenja pao je za šest odsto u odnosu na prošlogodišnji jun, a najveći pad zabeležen je u ključnim auto-destinacijama, Istri koja beleži pad dolazaka od 12 odsto, a slede Kvarner i Zadarska županija.

Ukupnu statistiku održavaju hoteli, dok su mali iznajmljivači u ozbiljnim problemima. Treba napomenuti da hoteli čine samo 14 odsto ukupnog kapaciteta, a u komercijalnom smeštaju su u prvom delu godine ostvarili značajan udeo od 47 odsto.

Prema podacima Hrvatskog udruženja porodičnog smeštaja, porodični ili privatni smeštaj u junu je zabeležio realne padove na mnogim destinacijama, u rasponu od 20 do 30 odsto, delom zbog hiperinflacije novih kreveta, što znači da ponuda raste brže od potražnje, a delom zbog percepcije Hrvatske kao preskupe destinacije.

Ozbiljan udarac

Kada je reč o slabijoj potrošnji, vredi pomenuti i podatke Poreske uprave o izdatim računima, prema kojima je samo u junu u segmentu smeštaja u Istri izdato deset odsto manje računa, odnosno oko 100.000 računa manje nego prošle godine.

Ukupan finansijski iznos blago raste, ali isključivo zbog visokih cena, a ne zato što gosti na Jadranu troše više - što znači da manje ljudi plaća skuplju uslugu. Relevantni pad je zabeležen i sa naših tradicionalno najvažnijih emitivnih tržišta - Nemačke i Austrije. Ovaj pad su delimično ublažili domaći gosti sa rastom od šest odsto, kao i Slovenci, Mađari i američki gosti. I više je nego jasno da posledice loše turističke sezone prevazilaze iznajmljivače i ugostitelje. Hrvatska ekonomija je veoma zavisna od turizma.

Stara mantra je da ova grana indirektno čini skoro 20 odsto BDP-a, pa se može očekivati da će se pad turističke potrošnje od jeseni odraziti na celo društvo. Trenutna situacija je jasna najava da ćemo se na jesen suočiti sa ozbiljnim udarcem po budžet i javne službe, jer i državna i lokalna kasa zavise od letnje potrošnje.

Turisti pune budžet svojom potrošnjom tokom avgusta i jula, a manji saobraćaj znači manje novca za državne projekte. Opštine i gradovi, posebno oni na obali, ostaće bez planiranih prihoda od turističkih taksi i poreza na potrošnju, pa lokalne samouprave mogu biti prinuđene da odlože popravke puteva, uređenje plaža ili infrastrukturna ulaganja do sledeće godine.

Mali preduzetnici koji zavise od sezone prvi će osetiti nelikvidnost. Suvenirnice, agencije, izletnički brodovi ili porodični restorani koji ne pokriju svoje troškove u tri letnja meseca najverovatnije će morati da zatvore svoja vrata već u septembru, što će, naravno, imati posledice po sezonske radnike. Umesto kraja oktobra, ugovori sezonskih radnika i studenata mogli bi biti raskinuti već sredinom septembra.Dodatno opterećenje Agencije koje uvoze strane radnike tako bi mogle da se nađu u finansijskim problemima zbog nemogućnosti plaćanja.

Posledice za širu javnost biće još direktnije i uticaće i na likvidnost domaćinstava, posebno na Jadranu, gde porodice tokom cele godine žive od sezonske zarade. Niža zarada donosi probleme sa otplatom kredita i zimskim komunalnim uslugama. Jesen sa sobom donosi i već najavljena stroža pravila za porez na imovinu i višu paušalnu stopu, što će, uz nižu zaradu, biti dodatno opterećenje za građane.

Ljudi sa obale će smanjiti putovanja na kontinent, pa će manje trošiti na zagrebački Advent, na primer. Ali će se sigurno kupovati manje novih vozila, što će uticati i na obnovu nekretnina, a zatim, redom, na građevinski i trgovinski sektor na nivou cele zemlje. Upućeni izvori nam objašnjavaju da bi u krajnjoj liniji nerealne cene i hiperinflacija stanova mogle doživeti korekciju, tako da će zakupci koji ne poseduju vrhunske nekretnine, na primer oni koji iznajmljuju stanove u stambenim zgradama, masovno odustati od turizma.

Neki stanovi bi se mogli vratiti na tržište iznajmljivanja studentima i radnicima, što bi moglo uticati na pad cena zakupnina u većim gradovima poput Splita i Zadra. Ako se ovaj trend nastavi, investitori koji su do sada kupovali nekretnine isključivo zbog brze zarade od turizma takođe će usporiti svoje kupovine, što će ispumpati balon cena nekretnina na obali. Turistička potrošnja ove godine je priča za sebe. Turisti troše manje, delom zbog evropske ekonomske krize, a delom zbog nerealno visokih cena na Jadranu.

Paket aranžmani i smeštaj mogu biti plaćeni unapred, tako da se turisti i dalje mogu očekivati, ali oni koji dolaze kod nas drastično smanjuju svoju potrošnju van pansiona kada stignu na odredište. Na ovo već nedeljama upozoravaju i resorno ministarstvo i Hrvatsko udruženje poslodavaca, koji govore o padu realnih prihoda od turizma.

Problem Hrvatske u tom pogledu je što smo u izuzetno kratkom vremenskom periodu izgubili status cenovno konkurentne destinacije. Cene hrane i pića u ugostiteljskim objektima su na nivou evropskog proseka, pa čak i sa nekim skupljim destinacijama. Znajući to, turisti više ne ulaze ležerno u restorane.

Mnogi prvo proveravaju menije i cene onoga što naručuju. Pošto su cene apartmana i hotela takođe drastično porasle, gosti imaju manje džeparca za trošenje na licu mesta nakon što plate smeštaj. Drastični pad Takođe nam ne ide u prilog što su naša najvažnija emitivna tržišta u ozbiljnim ekonomskim problemima, pa se pad nemačke ekonomije direktno preselio na Jadran.

Gosti iz Nemačke koji dolaze na odmor paze na svaki evro. Sve je veći priliv gostiju koji svoje odmore finansiraju kreditima ili dugoročnom štednjom, a to im onemogućava i luksuz na odmoru. Umesto ručkova i večera u skupim jadranskim tavernama, turisti masovno kupuju namirnice u velikim trgovinskim lancima i pripremaju obroke u svojim apartmanima.

Takođe je došlo do drastičnog pada organizovanih izleta brodom, iznajmljivanja opreme za vodene sportove, pa čak i kupovine autohtonih suvenira. Kada se gosti odluče da plate visoku cenu, očekuju vrhunsku uslugu, koju često ne dobijaju na Jadranu. Turisti se osećaju prevarenim ako plate nekoliko puta više za najobičniju picu ili kuglu sladoleda nego u svojoj zemlji, pa iz inata odlučuju da potpuno zatvore svoje novčanike.

Hrvatska je postala skuplja od Grčke, Italije i Španije u segmentu ugostiteljstva i smeštaja, što direktno preusmerava evropske turiste ka konkurenciji. Dok postoji zabrinutost zbog praznina u sezoni, Grčka je zabeležila skok dolazaka od skoro 40 odsto u prvom delu godine, a Španci očekuju istorijski rekord od 100 miliona turista.Analize pokazuju da su cene u restoranima u Hrvatskoj porasle za 51,6 odsto od 2019. godine, dok su u Grčkoj i Španiji porasle za upola manje, u proseku za 21,5 odsto.

Tradicionalna jela poput rižota ili ribe u lokalnim tavernama u Hrvatskoj prevazišla su zapadnoevropske standarde, a isto važi i za bezalkoholna pića. Grčka, na primer, održava visoku konkurentnost sa malim porodičnim tavernama koje neguju koncept grčke salate, girosa i lokalnih vina dostupnih prosečnom evropskom džepu. U Španiji veliki izbor tapas barova i restorana nudi mogućnost jeftinijeg i raznovrsnijeg obroka, a i alkohol je znatno jeftiniji nego u Hrvatskoj.

Nerealne cene

Cene hotelskog smeštaja u našoj zemlji porasle su za 43 odsto od 2019. godine. U dve konkurentske zemlje gosti dobijaju hotelsku uslugu sa bazenom i uključenim obrocima za sličan iznos, dok u Hrvatskoj, u privatnom smeštaju, često plaćaju samo za goli krevet, bez pratećih sadržaja. Španija je, štaviše, počela da snižava cene paketa kako bi osigurala 100 odsto popunjenost, jer su blagovremeno prepoznali slabiju kupovnu moć Nemaca, dok su hrvatske kompanije za iznajmljivanje ušle u sezonu sa višim cenama ili istim kao prošle godine, koje su takođe bile veoma visoke u to vreme. Zanimljivo je da je prosečna turistička potrošnja u Hrvatskoj oko 170 evra dnevno.

U Italiji ili Španiji prosečna dnevna potrošnja je 250 evra. Razlika je u tome što turisti u Španiji ovaj novac troše na niz dodatnih sadržaja – zabavu ili muzeje, dok u Hrvatskoj veći deo tog budžeta odlazi na parking ili smeštaj. Svih ovih podataka je upoznat i ministar Tonči Glavina, za koga je ova situacija takođe svojevrsni test zrelosti.

Zvanična retorika Ministarstva zasniva se na opravdavanju trenutne situacije. Glavina trenutno pravda junsku rupu spoljnim okolnostima jer mu je teško da pređe preko činjenice da je sezona propala, ali Hrvatska nije daleko od toga. Pošto je ministar još u maju javno apelovao na turistički sektor da snizi cene za 10 do 20 odsto kako bi ostao konkurentan, verovatno će krivicu za neuspelu sezonu prebaciti na one koji su ignorisali njegovu molbu, što je kratkoročno rešenje.

Dugoročno se očekuje da će ubrzati uvođenje novog modela održivog turizma. Međutim, pitanje je da li će mladi ministar moći to da sprovede s obzirom na premijerove poruke. Ove sezone, Plenković više ne insistira na stalnom lovu na nove rekorde u broju dolazaka, već naprotiv - otvoreno priznaje da je sistem preopterećen i govori o hrvatskim limitima, time oslobađajući vladu odgovornosti za minuse u privatnom smeštaju. Uostalom, Plenković je direktno identifikovao nerealne cene kao najveći problem sezone.

Lošiji rezultati u junu će najverovatnije poslužiti kao argument za uvođenje poreza na nekretnine i drastično povećanje paušala na jesen. Vlada će ovo gotovo sigurno predstaviti kao neophodnu meru za uspostavljanje reda. Iako premijer trenutno šalje poruke stabilnosti kako bi umirio javnost, upućeni kažu da iza zatvorenih vrata postoji više nego opravdan strah, piše Dnevno.hr

Ako se slabija potrošnja nastavi u julu i avgustu - a to je verovatno - vlada i Plenković će se suočiti sa problemima punjenja budžeta, što ugrožava planirani rast BDP-a i eliminiše mogućnost za dalje pakete pomoći građanima, što je takođe važno za Plenkovićev politički opstanak.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.