Na krajnjem jugozapadu Francuske, odnosno na severu Španije, postoji komad zemlje koji radi nešto što nijedno drugo ostrvo na svetu ne radi.
Naime, svakih šest meseci redovno menja državu kojoj pripada. Zove se Ostrvo fazana (Isla de los Faisanes na španskom, Île des Faisans na francuskom), i za samo nekoliko dana ponovo menja vlasnika. To je sićušna traka zemlje usred reke Bidasoa, odmah pored mesta gde se uliva u Biskajski zaliv.
Na jednoj obali je španski Irun, na drugoj francuski Andaj, a ostrvo leži tačno na granici između dve zemlje, u srcu Baskije. Većina prolaznika koji šetaju pored reke to čak ni ne primećuje.
Ostrvo sa dve države
Ostrvo je dugačko oko 200 metara i široko oko četrdeset metara, što ga čini najmanjim kondominijumom na svetu. Kondominijum je termin u međunarodnom pravu i označava teritoriju nad kojom dve ili više zemalja dele zajednički suverenitet. U ovom slučaju, te zemlje su Francuska i Španija. Caka je u tome što one ne dele ostrvo istovremeno, već naizmenično.
Od 1. februara do 31. jula ostrvom upravlja Španija, a od 1. avgusta do 31. januara Francuska. To znači da je ostrvo trenutno u španskim rukama, ali 1. avgusta vlast se vraća Francuskoj.
Na svakih šest meseci menja zastavu: Ceremonija kojoj javnost nema pristup
Sama predaja je mala ceremonija koja se održava dva puta godišnje, 1. februara i 1. avgusta. Pomorski oficiri obe zemlje okupljaju se na ostrvu, razmenjuju se zastave, a suverenitet se prenosi iz ruke u ruku. Događaj se održava ispred kamenog spomenika u centru ostrva, a ovakva primopredaja dogodila se više od 700 puta. Javnost nije pozvana.
Pristup ostrvu je ograničen na ove dve godišnje ceremonije i rezervisan je uglavnom za vojne i lokalne zvaničnike, dok nema organizovanih turističkih izleta. Uostalom, nema mnogo toga da se vidi izbliza. Ostrvo je nenaseljeno, a jedini objekat na njemu je kameni monolit sa natpisima na španskom i francuskom jeziku. Ali ono što mu nedostaje u sadržaju, nadoknađuje istorijom.
Na ovom ostrvu sklopljen je mir koji je promenio istoriju Evrope
U stvari, upravo je ovde, na neutralnom tlu koje nije pripadalo nijednoj strani, potpisan Pirinejski mir 7. novembra 1659. godine, sporazum kojim je okončan Francusko-španski rat koji je počeo 1635. godine. Diplomate su se godinama sastajale na ostrvu, na čak 24 odvojene konferencije tokom više od decenije, dok nisu pregovarale o miru.
Sporazum je takođe povukao granicu duž Pirineja koja je i danas uglavnom važeća.Mir je takođe zapečaćen kraljevskim brakom. Sledeće godine, u junu 1660. godine, španska princeza Marija Terezija prošla je kroz ostrvo na putu ka Francuskoj i udaji za Luja XIV, opraštajući se od svog oca Filipa IV i španskog dvora.
Organizovanje ovog istorijskog susreta bio je, zanimljivo, jedan od poslednjih zadataka poznatog slikara Dijega Velaskeza.
Zašto ovo ostrvo i danas menja državu, umesto da bude podeljeno?
Naizmenična podela na šest meseci bila je osmišljena da reši sporove između ribara sa obe strane i da se bori protiv problema šverca u ovom pograničnom području. Vredi napomenuti da zajednički suverenitet datira još iz 1659. godine, dok je prema nekim izvorima specifična formula za promenu dodatno regulisana kasnijim Bajonskim ugovorima u 19. veku. S druge strane, ime ostrva je pomalo obmanjujuće.
Kada je pisac Viktor Igo prošao ovuda 1843. godine, bio je razočaran jer nije našao fazana, već samo nekoliko krava i par pataka. Danas, Ostrvu fazana preti neprijatelj o kome se ne može pregovarati, piše Putni kofer.
Naime, reka ga polako erodira, pa se ostrvo tokom godina smanjuje, a gradovi Irun i Andaje brinu o njemu. Iako je sve manji, ostaje jedan od retkih sačuvanih primera kondominijuma u svetu i tihi podsetnik da granica ne znači nužno sukob. Barem ne ovde, na oko dvesta metara zemlje koja vekovima redovno menja vlasnika, bez ijednog ispaljenog metka.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)