Godinama među vlasnicima kuća i stanova kruži priča da postoji „besplatnih” 10 ili 15 kvadrata koje mogu da dograde bez ikakvih papira. Međutim, ta informacija nije tačna, piše Kamatica.
Čak i nekoliko dodatnih kvadrata može napraviti ozbiljan problem ako se radovi izvedu bez odgovarajuće procedure.
Mnogi građani veruju da za malu dogradnju, zatvaranje terase ili proširenje prostorije niko neće tražiti dokumentaciju. Ipak, zakon ne pravi razliku između velike i male dogradnje kada je reč o povećanju stambene površine.
Koliko kvadrata može da se dogradi bez građevinske dozvole?
Kratak odgovor je – nijedan kvadratni metar stambenog prostora.
Ako se dogradnjom povećava površina objekta, njegov gabarit ili zapremina, takvi radovi smatraju se dogradnjom i zahtevaju odgovarajuću dozvolu.
To znači da nije važno da li želite da:
- napravite novu sobu od 20 kvadrata,
- proširite kupatilo za nekoliko kvadrata,
- povećate dnevni boravak,
- zatvorite deo terase i pretvorite ga u stambeni prostor.
Za sve takve radove postoji propisana procedura.
Odakle onda priča o „10 kvadrata bez papira”?
Zabuna uglavnom nastaje zbog pogrešnog tumačenja pravila o jednostavnijim radovima za koje nije potrebna klasična građevinska dozvola.
Međutim, ti izuzeci uglavnom se ne odnose na proširenje kuće ili stana.
Bez građevinske dozvole mogu se, u određenim uslovima, izvoditi pojedini jednostavniji radovi kao što su:
- nadstrešnice manje površine,
- određene vrste ograda,
- dvorišne staze,
- dečja igrališta,
- manji pomoćni elementi u dvorištu.
Ali dodavanje novih stambenih kvadrata spada u potpuno drugu kategoriju.
Da li sme da se zatvori terasa bez dozvole?
Zatvaranje terase ili lođe jedna je od najčešćih promena koje vlasnici rade bez prethodne provere.
Mnogi smatraju da je postavljanje stakla, PVC stolarije ili zidanje manjeg dela samo „uređenje prostora”.
Međutim, ako se time menja površina, izgled ili funkcija objekta, radovi mogu zahtevati odgovarajuću dokumentaciju.
Poseban problem nastaje ako zatvorena terasa kasnije treba da bude upisana kao deo stambene površine.
Šta je sa garažom, šupom i pomoćnim objektima?
Kod pomoćnih objekata pravila mogu biti drugačija, ali to ne znači da se oni mogu graditi potpuno slobodno.
Za određene objekte, poput:
- garaža,
- ostava,
- šupa,
- drvarnica,
- bazena,
- bunara,
- septičkih jama,
može biti potreban postupak odobrenja izvođenja radova.
Ta procedura je jednostavnija od klasične građevinske dozvole, ali i dalje zahteva ispunjavanje određenih uslova i podnošenje odgovarajuće dokumentacije.
Koje posledice mogu imati bespravne dogradnje?
Mnogi vlasnici računaju da mala dogradnja neće biti primećena, ali problem se često pojavi tek kasnije.
Nelegalni kvadrati mogu predstavljati prepreku kada vlasnik želi da:
- proda nekretninu,
- podigne stambeni kredit,
- upiše objekat u katastar,
- izvrši nove radove,
- prenese imovinu na naslednike.
Banke često proveravaju da li je nekretnina potpuno legalna pre odobravanja kredita, pa neupisani ili sporni delovi mogu predstavljati problem.
Najskuplja greška je početi radove bez provere
Pre nego što krenete sa proširenjem kuće ili stana, najbolje je proveriti šta je dozvoljeno za konkretnu lokaciju i objekat.
Konsultacija sa arhitektom ili nadležnim urbanističkim organom može sprečiti mnogo veće troškove u budućnosti.
Nekoliko dana potrebnih za proveru i izradu dokumentacije može biti mnogo jeftinije od uklanjanja bespravno izvedenih radova ili problema prilikom prodaje nekretnine.
Najvažnije pravilo je jednostavno: ne postoji "mali broj kvadrata" koji automatski može da se dogradi bez ikakvih papira.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)