"Kolika je realna investicija za početak (objekat, komore, oprema) i koji su prosečni troškovi po komadu pršuta (sirovina, soljenje, sušenje, energija, rad). Koliko vremena je potrebno od početka proizvodnje do prodaje? Kakva su njihova iskustva sa plasmanom na tržište - restorani, prodavnice, direktna prodaja, i koja je realna marža koja se može očekivati u današnjim uslovima", objavio je on.

Jedan korisnik mu je objasnio da pršuta odležana ispod 24 meseca nije dobra, ako ne i 36 meseci.

"Danas prodavnice i razni štandovi prodaju svakakve stvari kao pršutu, i realno, to nema nikakve veze sa pravom pršutom. Pitanje je da li bi imala šanse i da li bi mogla da se razvije do pravog domaćeg proizvoda. Kada se skine kora sa pršute, trebalo bi da miriše kao pola sela i da ima lep sloj masti, a meso treba da bude lepo tamno i dobro osušeno. Sirovina je takođe problem, sve je to nekvalitetni uvoz i to je takođe veliki problem. Nije isto uzgajati svinju od 250 kg za godinu dana ili više ili za vrlo kratko vreme od nekoliko meseci, gde stoje u kutiji, kao što je često slučaj na farmama", napisao mu je jedan korisnik.

Drugi korisnik objašnjava da ukoliko planira da pokrene masovnu proizvodnju koristeći netradicionalne i industrijske metode, i to za 'samo' oko hiljadu i po pršuta godišnje, onda će nuditi proizvod nižeg kvaliteta, u skladu sa drugim masovnim proizvođačima (španskim, italijanskim, pa čak i našim), ali u mnogo, mnogo manjim količinama.

"Zato vas verovatno neće obradovati prodavnice. Kao neko ko je blizak osobi koja je prilično upućena u ovaj posao, reći ću vam ovo, umrežavanje je sve. Svi restorani, barem ovde u Dalmaciji (Šibenik), imaju dugoročne sporazume i ugovore sa lokalnim proizvođačima koji proizvode suvomesnate proizvode na tradicionalan način. Kao rezultat toga, kvalitet je mnogo bolji nego što biste mogli postići, a ti ljudi imaju i razne sertifikate, oznake PDO (drniški pršut) i slično. Teško je probiti na to tržište", rekao je on.

Kako kaže, jedino što preostaje je direktna prodaja ljudima, bilo na pijaci ili širenjem preporuka "od usta do usta". 

Previše posla za današnje ljude

"Čini mi se da nemate apsolutno nikakvo znanje o gore navedenom, barem prema pitanjima koja ste postavili. Zvuče veoma površno. Čak i da znam sve o tome, pitanja su postavljena na način koji bi me ogorčio i verovatno vam ne bih pomogao. Pokušajte da proizvodite pršutu. Ako uspete, tek onda počnite da razmišljate o takvim poslovnim poduhvatima", kazao je korisnik Redita.

Još jedan od komentatora bio je da za nekoliko evra, osoba može da pokuša da napravi pršutu kod kuće i da odatle počne, ali to je previše posla za današnje internet preduzetnike.

Najbolje se prave na tavanima

"Na osnovu onoga što ste rekli, vaš godišnji prihod bi bio oko 315.000 evra. Malo je verovatno da ćete moći finansijski da pratite to. Imajte na umu, uzeo sam cenu od 30 evra po kilogramu, a to je cena renomiranog proizvoda vrhunskog kvaliteta", objavio je korisnik redita.

Drugi dodaje da plaća 2.190 dinara za crnogorski pršut u Beogradu, kada je na akciji.

"Bez kostiju, isečen, u gramažima koje želim. To je oko 18,5 evra po kilogramu. Oduzmite porez, maržu i transport. Ne verujem da proizvođač dobija čak ni 15 evra", kazao je on.

Prema rečima jednog od korisnika ove platforme, najbolja pršuta pravi se na tavanu.

"Trošak nije baš toliko veliki. Koliko ja znam, so je jedini trošak, ostalo je samo ostavljanje da odstoji. Stavite dasku i kamen na pršut i to je to. Pravi problem je marketing. Ako ne možete nekako da promovišete proizvod kao ekskluzivan, a verovatno nećete jer ne znate ništa o pršutu, cene su veoma niske. Nije da ne možete da zaradite novac, ali jedina opcija su prodavnice, a tamo su važni sanitarni uslovi, pa komore i slično", istakao je on.

Dodaje da ukoliko bi razmišljao o proizvodnji mesa, to bi bile kobasice.

"Moj otac ih je nekada pravio i sve bi ih veoma brzo prodavao po dobrim cenama. U to vreme (oko 2015. godine) cena je bila oko 90 kn/kg. Ako ne znate šta čini dobar pršut, onda verovatno nije za vas. To nisu pitanja koja bi trebalo da postavljate sada", naveo je on.

Kako kaže jedan od članova grupe, svinjski but nedavno prodavao za oko tri evra po kilogramu.

"Recimo da ga možete dobiti na veliko za pola te cene. Dakle, veći komad od oko 20 kg košta 30 evra. Gubi oko 50 odsto svoje mase sušenjem i soljenjem, tako da na kraju dobijete oko 10 kg pršute. Ako planira da proizvodi na veliko, mora računati na nižu cenu. Ako proizvod nije premium klase, sumnjam da može dobiti više od sedam evra po kilogramu. Dakle, dobija 70 evra po pršuti. Od toga, oduzmite meso, so, struju, komunalne usluge i potrošni materijal. Recimo da mu ostane 30 evra po pršuti. Za 1.000 komada, to je 30.000 evra. Ne deluje mi mnogo", kazao je on.

Drugi dodaje da nema pravih troškova.

"So je jedini trošak za koji znam, ostalo samo ostavite da odstoji. Stavite dasku i kamen na pršutu i ​​to je to. A šta ako je jugo umesto bure? Sušenje pršute nije kao kačenje robe na konopac. Prvo je morate uzgajati, zaklati, posoliti, iscediti, osušiti i dimiti. Za sve to morate biti na dobrom vetru i morate kontrolisati proces. Siguran sam da bi većina ljudi napravila grešku već sa soljenjem, a da ne pominjem isceđivanje", zaključio je korisnik Redita.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.