U svetu numizmatike, pojedini primerci dostižu cene od nekoliko stotina evra, a razlog za to najčešće su greške u kovanju, ograničene serije ili specifični detalji koji ih čine retkim i traženim među kolekcionarima.
Jedan od najpoznatijih primera dolazi iz Monaka. Reč je o kovanici od 1 evra iz 2007. godine sa likom princa Alberta II. Na standardnim primercima, ispod portreta nalazi se znak kovnice, simbol roga obilja. Međutim, deo kovanica iz te serije proizveden je bez tog znaka.
Zbog te greške, mali broj primeraka postao je izuzetno tražen na tržištu kolekcionara. Njihova vrednost, u zavisnosti od očuvanosti i potražnje, dostiže između 500 i 650 evra, prenosi Dnevno.
Greške u kovanju u numizmatici imaju poseban značaj jer se uobičajeno uklanjaju tokom proizvodnje. Ipak, kada dospeju u opticaj, postaju retki i zanimljivi kolekcionarski primerci. Među poznatijim pojavama su takozvani „pogrešan krug“, kada se dizajn predviđen za kovanicu od 2 evra pojavi na kovanici od 1 evra, kao i deformacije poznate kao "efekat jaja na oko", kada kovanica odstupa od savršenog kružnog oblika. U zavisnosti od vrste greške i očuvanosti, takvi primerci mogu vredeti od nekoliko desetina do nekoliko stotina evra.
Interesovanje za vredne i neobične kovanice ne ograničava se samo na evrozonu. Poslednjih godina raste i pažnja kolekcionara prema hrvatskim izdanjima, posebno prigodnim kovanicama iz perioda kune.
Iako se kuna više ne koristi kao zvanična valuta, njen simbol i dalje je prisutan na hrvatskoj kovanici od 1 evra, zajedno sa šahovnicom i natpisom „Hrvatska“. Taj spoj starog i novog dodatno je povećao interesovanje među kolekcionarima.
Među traženijim izdanjima izdvajaju se kovanica od 25 kuna iz 1997. godine, izdata povodom mirne reintegracije Hrvatskog Podunavlja, kao i kovanica od 25 kuna iz 2022. godine povodom otvaranja Pelješkog mosta, koja je bila ograničena na 30.000 primeraka.
Na tržištu polovnih i kolekcionarskih predmeta, ove kovanice dostižu vrednosti od oko 100 do 150 evra, dok kompleti i prigodna izdanja u dobrom stanju mogu ići i znatno više.
Ono što ovu priču čini posebno zanimljivom jeste činjenica da potencijalno vredne kovanice nisu zaključane u muzejima ili kolekcijama, već se i dalje mogu naći u svakodnevnom opticaju. Zato se sve češće postavlja jednostavno pitanje: da li u kusuru koji svakodnevno dobijamo možda krijemo nešto mnogo vrednije nego što mislimo.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)