Evropa ulazi u period sporog ekonomskog rasta: očekuje se da će visok javni dug, starenje stanovništva, slaba produktivnost, kontinuirano visoki troškovi energije i geopolitička nesigurnost zadržati rast znatno ispod istorijskih proseka.
Prema poslednjem izveštaju MMF-a, očekuje se da će ekonomija evrozone rasti u proseku 1,2 procenta godišnje između 2027. i 2031. godine, dok se očekuje da će Evropska unija rasti u proseku 1,4 procenta. Očekuje se da će globalna ekonomija rasti oko 3,2 procenta godišnje u istom periodu.
Međutim, očekuje se da će nekoliko manjih evropskih zemalja rasti više nego dvostruko brže od evrozone, izveštava Euronews.
5. Moldavija: Reforme i evropski novac pokreću oporavak
MMF očekuje da će Moldavija rasti u proseku 3,5 odsto godišnje između 2027. i 2031. godine.
Nakon posledica rata u susednoj Ukrajini, energetske krize i suše, oporavak se zasniva na evropskim fondovima i reformama vezanim za pristupanje Evropskoj uniji. Ekonomski rast je takođe podržan rastom plata, doznakama iz inostranstva i razvojem IT i uslužnog sektora.
Oporavak, procenjuje MMF, „vođen je dobrom poljoprivrednom sezonom, snažnom domaćom potražnjom i značajnim finansiranjem EU“, ali upozorava da najveći rizici ostaju rat u Ukrajini i moguće usporavanje reformi.
4. Srbija: Velike investicije
Srbija je blago ispred Moldavije, sa prosečnim godišnjim rastom od 3,52 odsto.
Glavni pokretač ekonomije su javne investicije, vođene pripremama za Ekspo 2027 u Beogradu, uz kontinuirano ulaganje u transportnu infrastrukturu, industriju i rudarski sektor.
MMF smatra da je Srbija ojačala makroekonomsku stabilnost zahvaljujući nižoj inflaciji i fiskalnoj disciplini, dok njeni najveći izazovi ostaju političke tenzije i pitanje da li će velike investicije povećati produktivnost na duži rok.
3. Ukrajina: Rekonstrukcija kao pokretač rasta
Prognozira se da će Ukrajina rasti u proseku 3,8 odsto godišnje.
Procene se zasnivaju na pretpostavci da će rat postepeno jenjavati i da će zemlja započeti veliku obnovu, za koju Svetska banka procenjuje da će vredeti skoro 600 milijardi dolara.
Ako se sukob nastavi, izgledi su znatno lošiji. MMF upozorava da „perspektive ostaju izuzetno neizvesne jer rat i dalje teško pogađa stanovništvo i ekonomiju“.
2. Kosovo: Domaća potražnja pokreće ekonomiju
Kosovo bi trebalo da ostane među najbrže rastućim evropskim ekonomijama, sa očekivanim rastom od oko četiri odsto godišnje.
Podržava ga snažna lična potrošnja, javne investicije, doznake dijaspore i mlado tržište rada. MMF ističe da bi „blagovremena primena novog Evropskog plana rasta mogla da podstakne ekonomski rast i zapošljavanje“. Istovremeno, upozorava da je ekonomija i dalje previše zavisna od domaće potražnje i uvoza, i da konkurentna izvozna baza još uvek nije dovoljno razvijena,, piše Tportal.
1. Malta: Najbrže rastuća ekonomija u Evropi
Prema projekcijama MMF-a, Malta će biti najbrže rastuća ekonomija u Evropi, sa prosečnim godišnjim rastom od skoro četiri procenta.
Zasnovana je na turizmu, onlajn kockanju i finansijskim i profesionalnim uslugama, ali taj model dostiže svoje granice zbog nedostatka radne snage. Prema MMF-u, „priliv stranih radnika, koji je godinama stimulisao ekonomsku aktivnost, istovremeno je opteretio infrastrukturu i javne usluge i otkrio ograničenja trenutnog modela rasta“.
Fond smatra da će budući rast Malte sve više zavisiti od veće produktivnosti i investicija u infrastrukturu, obrazovanje i inovacije.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)