Ima 11.674 stepenika, ali većina nikada ne sme da ih pređe - za jedan potez sledi kazna

Postoje planine koje se pamte po svom vrhu, a postoje i one koje se pamte po nečemu što je bukvalno "prilepljeno" uz njih. Nizen, švajcarska planina visoka 2.362 metra, južno od jezera Tun u Bernskom Oberlandu, pripada ovoj drugoj grupi.

Duž pruge planinske železnice prostire se usko stepenište sa 11.674 stepenika, koje zvanično nosi titulu najdužeg stepeništa na svetu i upisano je u Ginisovu knjigu rekorda. I gotovo niko od miliona ljudi koji svake sezone dolaze na vrh nije kročio na njega.

Razlog je neobičan

Naime, stepenište nije izgrađeno za posetioce, a fotografije i video-snimci sa njega ne smeju da se objavljuju na društvenim mrežama. Zato ćemo vam u nastavku doneti zanimljivu priču o ovoj lokaciji, jer nismo uspeli da pronađemo dostupne fotografije.

Servisni kolosek koji je slučajno postao rekorder

Planinska železnica Nizenban otvorena je 15. jula 1910. godine, nakon četiri godine izgradnje. Pruga je duga oko 3,5 kilometra i podeljena je na dva dela, sa presedanjem na međustanici Švandeg, dok nagib u gornjem delu dostiže čak 68 odsto.

Istovremeno sa prugom izgrađeno je i stepenište koje vodi od podnožja do vrha, a danas služi kao servisni i evakuacioni put. Koristi ga osoblje za održavanje planinske železnice, ali i u slučaju spasavanja putnika.

Stepenište počinje na donjoj stanici planinske železnice u Milenenu, na 693 metra nadmorske visine, a završava se na vidikovcu na vrhu Nizena, na 2.362 metra. Na tom putu savladava visinsku razliku od 1.669 metara kroz čak 11.674 gazišta.

Zanimljivo je da se broj 1.669 pojavljuje još jednom, jer se međustanica Švandeg nalazi upravo na toj nadmorskoj visini.

Razmere stepeništa postaju još jasnije kada se uporede sa poznatim građevinama. Do vrha Ajfelovog tornja vodi 1.665 stepenika, dok trka uz Empajer stejt bilding obuhvata 1.576 stepenika. Nizen ih ima više nego sedam Ajfelovih tornjeva naslaganih jedan na drugi.

Zašto ne možete jednostavno da se popnete na njih?

Kompanija Nizenban AG na svojoj zvaničnoj internet stranici navodi da je pristup stepeništu zabranjen 365 dana u godini, 24 sata dnevno.

Svakome ko se na njemu zatekne bez dozvole biće evidentirani lični podaci i naplaćena kazna od 59 švajcarskih franaka.

Gazišta su neravna i različite konstrukcije - neka su napravljena od čelične rešetke, neka su uklesana u kamen i stenu, a pojedini stepenici visoki su gotovo 40 centimetara.

Ruta prolazi kroz tunele u kojima se hoda gotovo u potpunom mraku, kao i preko mostova koji su, prema navodima bernskih medija, visoki i do 30 metara. Pored toga, stepenište je usko, a ispod njega prolazi pruga kojom saobraća planinska železnica.

Izuzeci postoje, ali su skupi i pod strogim uslovima.

Za trkače koji žele da koriste stepenište više puta tokom sezone postoji sezonska propusnica pod nazivom "Stäge Abo", po ceni od 490 franaka. Sa njom je uspon dozvoljen samo između tri i sedam sati ujutru, uz obaveznu registraciju pre početka.

Obučene grupe od deset ljudi takođe mogu da iznajme stepenište po ceni od 49 franaka po osobi, a povremeno se organizuju i zvanični treninzi po istoj ceni.

Uz sve to postoji i pravilo koje zvuči gotovo neverovatno u 2026. godini - fotografije i video-snimci sa stepeništa ne smeju da se objavljuju na društvenim mrežama.

Jedna trka godišnje i novi rekord

Jedino vreme kada je uspon zvanično dozvoljen jeste tokom trke Nizen Trepenlauf, koja se održava jednom godišnje – petkom kao štafetna, a subotom kao pojedinačna trka.

Ove godine, u junu 2026, održano je njeno 23. izdanje. Startovalo je oko 370 trkača iz 36 zemalja, a prijave su bile popunjene još u martu. Broj učesnika je ograničen, pa se mesta dodeljuju žrebom.

Trka nije ni približno namenjena neobučenim učesnicima.

Prvih 976 metara visinske razlike na donjem delu staze mora da se savlada u zadatom vremenu, a svako ko prekasno prođe tunel Hegeren eliminiše se iz takmičenja.

Na međustanici učesnike čeka osveženje, a zatim sledi kraći, ali znatno strmiji gornji deo, sa nešto manje od 700 metara visinske razlike. Poslednjih nekoliko stotina metara vodi asfaltiranom panoramskom stazom do vidikovca na vrhu, jer se planinska železnica završava odmah ispod vrha.

Rekord je postavljen upravo ovog juna.

Džonatan Šmid iz Adelbodena, poštar po profesiji, popeo se uz svih 11.674 stepenika za 55 minuta i 26 sekundi, nadmašivši rekord Emanuela Vodana iz 2011. godine za 29 sekundi.

Drugoplasirani je bio Britanac Alister Braunli, dvostruki olimpijski šampion u triatlonu, sa više od osam minuta zaostatka, piše Putni kofer.

Šmid je kasnije izjavio da je u poslednjoj deonici osetio da bi njegovo vreme moglo biti dovoljno za novi rekord.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.