Desetine belih dimnjaka vire iz golih brda Andaluzije, kao da ih je neko nasumično posejao po pejzažu. Umesto klasičnih krovova i fasada, ovde se mogu videti zemljane padine sa kojih izlaze ulazi u kuće. Sa jednog takvog brda, čovek izlazi ujutru, pozdravlja komšiju i ide na posao.
Dobro ste pročitali, u španskom gradu Gvadiks ljudi i dalje žive u kućama zakopanim duboko pod zemljom.
Ljudi žive u pećinskim kućama
Gvadiks se nalazi u provinciji Granada, na visoravni oko pedeset kilometara severoistočno od grada Granade, i jedno je od najstarijih naselja u Španiji.
Daleko van granica Andaluzije, poznata je po Bario de las Kuevas, za koji se kaže da je najveće naselje pećinskih kuća u Evropi. Procenjuje se da postoji oko 2.000 kuća iskopanih u zemlji, u kojima živi oko 4.000 ljudi, iako se podaci razlikuju od izvora do izvora. Pošto Gvadiks ima nešto više od 20.000 stanovnika, veliki deo njegovih stanovnika bukvalno provodi svoj svakodnevni život pod zemljom.
Borba za opstanak
Većina njih je iskopana nakon pada Granade 1492. godine, kada je okončana mavarska vladavina na Iberijskom poluostrvu, a deo proteranog stanovništva potražio je utočište u okolnim brdima. Počeli su da kopaju skromne domove u mekoj steni, daleko od pogleda i gradskih vlasti. Situacija se dodatno pogoršala nakon pobune Moriska 1568. godine, a početkom 17. veka izdata je naredba da se proteraju iz Španije.
Oni koji su uspeli da ostanu krili su se u pećinama, koje su vremenom postale stalne porodične kuće. Tokom vekova, nekadašnja skrovišta su transformisana u udobne i potpuno opremljene domove. Danas, pećinske kuće imaju priključke za struju i vodu, frižidere, mašine za pranje veša i sudova, i svu opremu modernog stana.
Neki vlasnici su izgradili prostrana dvorišta, terase, pa čak i privatne bazene.
Klima ovde nije potrebna
Najveća prednost ovih kuća leži u zemljištu koje ih okružuje. Temperatura u pećinskim kućama je između 18 i 20 stepeni tokom cele godine, bez obzira na vreme. Dok andaluzijsko sunce greje pejzaž leti, unutrašnjost je prijatno hladna, a zimi stena zadržava toplotu.
Ova prirodna izolacija značajno smanjuje potrebu za grejanjem i hlađenjem, a samim tim su računi za energiju znatno niži. Jedan lokalni vodič se hvalio da uživa u svim pogodnostima modernog života u svom domu, po skoro upola nižoj ceni. U vreme sve skuplje energije, vekovni metod gradnje u Gvadiksu zvuči iznenađujuće moderno.
Neobičan pejzaž Gvadiksa decenijama privlači i filmske reditelje. Naime, njegova gola brda i pećinska naselja poslužila su kao pozadina za brojne poznate naslove, uključujući "Doktor Živago", "Dobar, loš, zao", "Bilo jednom na Divljem zapadu" i "Indijana Džouns i poslednji krstaški rat".
Posetioci Gvadiksa mogu iz prve ruke da iskuse život pod zemljom. Brojne pećinske kuće pretvorene su u apartmane i neobične hotele, dok interpretacioni centar na trgu Plaza del Padre Poveda, takođe smešten u pećini, otkriva kako je nekada izgledao tradicionalni podzemni dom, piše Putni kofer.
Za najbolji pogled na beskrajni niz belih dimnjaka, vredi se popeti do vidikovca Mirador de la Magdalena, koji pruža panoramski pogled na ceo pećinski okrug i planine Sijera Nevada u pozadini. I dok svet gradi sve više, stanovnici Gvadiksa već pet vekova dokazuju da je život u dubinama podjednako dobar.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)