Jedna od biljaka koja poslednjih godina privlači sve veću pažnju jeste gorki komorač, čije se seme koristi u proizvodnji biljnih čajeva, eteričnih ulja, farmaceutskih preparata i začina.
Potražnja raste širom Evrope
Gorki komorač (Foeniculum vulgare), poznat i kao divlji morač ili divlja mirođija, višegodišnja je biljka karakteristična za mediteransko područje.
Raste i u Srbiji, najčešće kao samonikla biljka na osunčanim terenima, dok se organizovana proizvodnja uglavnom vezuje za Vojvodinu.
Na evropskom tržištu potražnja za njegovim semenom i eteričnim uljima poslednjih godina raste, naročito u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji.
Mala ulaganja, veliki potencijal
Jedan od proizvođača koji se odlučio za ovu kulturu je Darijo Sajko iz Hrvatske, koji je ove godine zasejao čak 150 hektara gorkog komorača.
Prema njegovim procenama, ulaganje iznosi oko 200 evra po hektaru, dok je za setvu potrebno svega oko 12 kilograma semena.
Za razliku od mnogih drugih kultura, komorač ne zahteva navodnjavanje, potrebe za đubrenjem i zaštitom su znatno manje, a ozbiljniji problemi sa štetočinama retko se javljaju.
Višegodišnja biljka donosi dodatne uštede
Posebna prednost gorkog komorača jeste to što je višegodišnja kultura.
Uzgoj koji donosi ozbiljnu zaradu - beli slez može dati i više od 10.000 evra po hektaru, više o tome pročitajte OVDE.
Posle žetve biljka se ne uklanja, već se usev malčira, nakon čega ponovo izbija iz korena i nastavlja rast. Na taj način proizvođači izbegavaju nove troškove setve iz godine u godinu.
Za uzgoj nisu potrebna ni dodatna ulaganja u mehanizaciju, jer se žetva može obaviti standardnim kombajnom za pšenicu.
Prihod može da dostigne 5.000 evra po hektaru
Prema očekivanjima proizvođača, puni prinos mogao bi da dostigne oko dve tone semena po hektaru.
Seme će, nakon dorade, biti izvoženo nemačkom kupcu po unapred ugovorenoj ceni od oko 2,50 evra po kilogramu.
To znači da bi bruto prihod mogao da dostigne oko 5.000 evra po hektaru, što ovu biljku svrstava među zanimljivije alternative za proizvođače koji žele da diverzifikuju proizvodnju.
Ipak, stručnjaci podsećaju da konačna zarada zavisi od prinosa, kvaliteta useva, tržišnih cena i uslova proizvodnje, pa rezultati mogu da variraju od gazdinstva do gazdinstva.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)