Vreme raskola - Tramp bi da uđe u istoriju, Evropa mu ne da

Na minulom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, predstavnici najmoćnijih evropskih zemalja jasno su dali do znanja Donaldu Trampu, predsedniku SAD-a, da im je dosta njegovih pretnji, prohteva i ucena. 

"Evropa i SAD su još prošlog jula postigli trgovinski sporazum. Dogovor je dogovor. A kada se prijatelji rukuju, to mora nešto da znači", rekla je Lajen, i usput podsetila Trampa da apsolutno nema govora o tome da Grenland pripadne SAD-u. 

"Parče leda"

Već sutradan, Tramp je, ne hajući mnogo za govor Ursule fon der Lajen, u Davosu ponovio da želi da preuzme Grenland. To je objasnio željom da zaštiti Evropu, pa i čitav svet, gradnjom "Zlatne kupole", raketnog sistema koji bi čuvao Zapad od vojnih napada, slično onom koji postoji u Izraelu. I da mu je to mnogo važnije od značajnih resursa koji se kriju ispod snega i leda Grenlanda. Štaviše, Tramp je više puta Grenland nazvao "parčetom leda", što nikako nije prijalo žiteljima tog ostrva, kojih ima nešto preko 50.000. I opet su mu ponovili da Grenland nije na prodaju. Tramp se, donekle i maniru Vladimira Putina, pozvao i na neku vrstu istorijskog prava na Grenland. 

"SAD su velika sila. Danska je pala (posle okupacije Nemačke) u Drugom svetskom ratu, Danska je pala za nekoliko dana. Mi smo se uključili. Postavili smo baze na Grenlandu, borili smo se za Dansku", podsetio je Tramp, iako Dansku sigurno ne zanima previše koje su žrtve podnele SAD u Drugom svetskom ratu. Posebno imajući u vidu da su druge nacije znatno i mnogo više stradale. 

A to nije zanimalo ni praktično sve čelnike evropskih zemalja, koji nisu ni želeli da se susretnu s njim. Ni Ursula fon der Lajen, ni Emanuel Makron, predsednik Francuske, nisu sačekali da Tramp sleti u Davos. Tramp je u svom govoru, a na svoj specifičan način ("Poštujem ja vas, ali...), postrojio, ali i omaložio Dansku, Evropu i NATO. Ništa novo, samo je imalo još veći odjek jer stiže iz Davosa. 

Posle susreta sa Markom Ruteom, generalnim sekretarom NATO-a, Tramp je spustio loptu i rekao da Evropi neće nametati nove carine zbog Grenlanda. Rute ga je donekle umirio, tako što mu je rekao da Sjedinjene Države imaju čitav niz mogućnosti - kako da budu veoma prisutni na Grenlandu, a da to ne bude kompletna kupovina "parčenceta leda". Pritom, najvećeg ostrva na planeti, ne računajući Australiju, koja se vodi kao kontinent. 

Da se vratimo na trenutak na dogovor koji su Ursula fon der Lajen i Donald Tramp imali u julu prošle godine. Tada je fotografija nasmejanog Trampa i Lajen, dok se čvrsto rukuju, obišla svet. Lajen je ponudila Trampu trgovinske ustupke, u zamenu za manje carine. To je uključivalo i obavezu kupovine velikih količina američkog gasa, mada se to već podrazumevalo, imajući u vidu sankcije protiv Rusije. Lajen je tada zamolila Trampa da što više izuzme farmaceutsku industriju iz carina. Iz jednogstavnog razloga što ta industrija donosi mnogo novca Evropi. 

Tada, Evropa i SAD su bili na ivici trgovinskog rata, koji je izbegnut. Sada, trgovinski rat između te dve sile deluje neizbežno, čak iako je Tramp spustio loptu. Evropa već odvaja milijarde za odbranu, a nauštrb socijalne politike, o čemu je Bizportal već pisao. A i saopšteno je da je trgovinski sporazum između Evrope i SAD ukinut. 

Koje su pouke iz Davosa? Evropa je, imajući prilično haotičnu Trampovu politiku u vidu, pokazala i više nego dovoljno strpljenja. A Tramp je samo ponovio ono što mu je opsesija otkad je ponovo preuzeo čelno mesto najmoćnije zemlje na planeti. Jedno je Nobelova nagrada za mir, koja mu je ove godine opet izmakla. I drugo je Grenland. 

Tramp je neka vrsta sindikalnog borca za svoju rodnu zemlju. U smislu, a po starom pravilu kada je radnički štrajk u pitanju: "Traži duplo više. Ako dobiješ pola, pobedio si". 

Međutim, kada se radi o geopolitici, štrajk protiv cele planete ne može da bude dugoročno pozitivan. Zato sada njegovi saveznici, punioci američkog budžeta, pa i prijatelji, radije biraju avion da pobegnu od Trampa, nego da se rukuju s njim. 

U svakom slučaju, svetu, Evropi, pa i Srbiji i Grenlandu, ne gine još tri godine Trampovih prohteva (osim ako ne dođe do impičmenta), i treba biti mudar i pribran. 

Kako ući u istoriju

Zanimljivo je, možda, u celoj sagi oko Grenlanda, Trampovo pozivanje na istoriju. Jasno je da on želi da proširi Teritoriju SAD-a i da dodatno ojača moć svoje zemlje, po svaku cenu. 

On sigurno zna da su veliki američki predsednici, a on to i te kako želi da bude, ostali upamćeni pre svega zbog kupovine velikih komada zemlje za SAD. Svakako je najčuvenija kupovina Luizijane, koju je Napoleon prodao SAD-u 1803. godine. Napoleonu su tada bile potrebne pare, pa je prodao neverovatan komad zemlje za samo 15 miliona dolara. Tako se, između ostalog, Tomas Džeferson, tadašnji predsednik SAD-a, upisao u istoriju. 

Druga velika kupovina bila je kupovina Aljaske. Ruska imperija prodala ju je Amerikancima 1867. godine, za tričavih 7,2 miliona dolara (današnjih 132 miliona dolara). Predsednik SAD-a bio je Endrju Džonson. 

Sada bi Tramp to isto. Vremena su se, očigledno, promenila. A sujeta ne sme i ne bi trebalo da bude pokretač najvažnijih događaja na planeti. 

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: