Evropa se naoružava i menja iz korena - strah je veliki i veoma isplativ

Upravo sa njima ušli smo i u ovu 2026. godinu, a strah od najgoreg pogurao je do neslućenih granica već veoma razvijenu industriju oružja. Svaka nova kriza, poput aktuelne u Iranu, donosi novu želju država da se, za svaki slučaj, naoružaju do zuba. 

A kada naoružavanje dosegne tačku usijanja i u prilično miroljubivoj Evropi, onda je sasvim logično pomisliti da razloga za strah ima dovoljno. Mediji prenose da je, prema poslednjem predlogu Saveta Evrope, predviđena dodatna potrošnja od 38 milijardi evra, a za pomoć vojskama osam članica EU. U pitanju su Belgija, Bugarska, Danska, Španija, Hrvatska, Kipar, Portugal i Rumunija. Pozamašna suma trebalo bi da bude isplaćena navedenim državama već u martu.

Tramp je pokrenuo lavinu

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, tokom prošle godine je izjavila da je Evropa napravila ozbiljan pomak ka jačanju sopstvene bezbednosti. Ona je podsetila i na takozvani "Plan spremnosti 2030", kojim je predviđena potrošnja 800 milijardi evra u odbranu. 

Takođe, iz Evrope poručuju da će na raspolaganju svim zainteresovanima u okviru Unije biti omogućeni povoljni i dugoročni zajmovi, svakome ko proceni da mu nije dovoljno oružja, i da im je potrebno još. Dakle, osim vojne industrije, i banke će moći da iskoriste neizvesnu bezbednosnu situaciju u svetu. 

Sve ukupno, u ovoj godini  Evropa će potrošiti oko 440 milijardi evra na odbranu. Time će bar donekle sustići odbrambeni budžet od 900 milijardi dolara, koliko troši SAD. 

Da li je sve to opravdano? Donekle, da. Posebno delovanjem i potezima Donalda Trampa, predsednika SAD-a. Ukratko, Tramp je geopolitiku pretvorio u ključnu svetsku monetu. I više nego jasno dao svima do znanja da njegova država želi da ponovo postane gazda koji vedri i oblači planetom. 

Možda je Rusija i Putinov rat u Ukrajini upalio prvu crvenu lampicu u Briselu, ali sigurno je Tramp taj koji ih je podsetio da od zastarele opreme i mirovnih misija nema vajde. Tramp je već pokrenuo globalnu kampanju tihog rata za resurse, što je viđeno u Venecueli, kao što je vidljivo i na primeru Grenlanda, pa i Irana. Što dodatno doprinosi nesigurnosti, a samim tim i želji da se što pre i što više novca slije u kasu namenjenu naoružanju. 

Sledeće pitanje koje se nameće je - ko tu najviše zadovoljno trlja ruke? Spisak velikih, moćnih firmi koje mogu da se raduju je poduži, pomenućemo samo neke. Tu su neizbežni i moćni "Lokhid Martin", kompanija koju možemo nazvati "bogom rata". Zatim "RTX / Rejtion Tehnolodžis", i još jedna firma komplikovanog imena, "Nortrop Gruman", i "Dženeral Dajnemiks". Tu je i "Boing", sa velikim prihodom od svojih vojnih letelica. 

Šta je zajedničko ovim firmama? Sve su, nije teško pogoditi, iz SAD-a. Ironija bode oči - novac od straha od rata sliće se u kasu u Vašingtonu. Ipak, koristi će imati i evropski proizvođači, kao što je nemački Rajnmetal, švedski SAAB, italijanski "Leonardo", francuski "Tales grup"... I na kraju, manja preduzeća koja se bave proizvodnjom municije, elektronikom i radarima... i firme specijalizovane za dronove i robotske sisteme. 

Svi oni mogu sada da računaju na velike narudžbine, dugoročne ugovore, jedino o čemu moraju da razmišljaju jeste da li će imati dovoljno kapaciteta i ljudskih resursa da pokriju potražnju. Ne zaboravimo, naoružavanje je u toku svuda - narudžbine stižu i iz Azije, Afrike i Bliskog istoka posebno. 

Kina, po običaju, ćuti i radi 

A što se Evrope tiče, u toku je, dakle, velika transformacija - iz socijalne, u odbrambenu zajednicu. I imaće, mora da ima posledice. Svaki dodatni evro uložen u oružje valja uzeti iz nekog drugog sektora – najčešće iz obrazovanja, zdravstva, penzija i socijalnih davanja.

I to nije i ne može da bude dobro. I još nešto. Dok Evropa nadoknađuje, a SAD troše pare na održavanje, Kina ćuti i radi. Zbog čega je, uostalom, postala sila. I nije isključeno da je već u prednosti, samo što ne ide okolo i ne hvali se, jer je njeno naoružavanje dugoročni strateški projekat. Amerikanci a i Evropljani sigurno već znaju - Kina troši manje novca od njih na oružje, ali to radi efikasnije i brže od Zapada.  

Zaključak? Čemu da se nada poslednji u lancu, prosečan građanin, bilo Srbije, Evrope, ili ostatka sveta? Koliko god otrcano zvučalo, samo da rata ne bude. 

Neka kupuju tu silnu municiju, ali da skuplja prašinu. Jesu to velike, ali neka budu bačene pare. Nije ni prvi, a neće biti ni poslednji put. 

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: