Inače, Tramp od povratka na funkciju promoviše ambiciju da izgradi raketni odbrambeni sistem pod tim nazivom. Predlog podrazumeva mrežu od potencijalno stotina satelita i sistema baziranih na zemlji za otkrivanje, praćenje i presretanje nadolazećih projektila.

"Sve što želimo od Danske, je ta zemlja, na kojoj ćemo sagraditi "Zlatnu kupolu". Čuvaće i Kanadu, koja je nezahvalna. Ono što smo uradili za Izrael je izuzetno. To ćemo uraditi i za SAD i za ceo svet", rekao je juče Tramp. 

Još uvek uglavnom teorijska inicijativa, početni plan je bio da se stvori odbrambeni štit koji bi pokrivao čitave Sjedinjene Države kako bi se, kako je rekao gospodin Tramp, „zaštitila naša domovina“.

Sada predsednik tvrdi da je „od ključnog značaja“ da i Grenland ima Zlatnu kupolu, te da bi SAD trebalo da kontrolišu ovu dansku teritoriju kako bi je izgradile, piše australijski ABC. 

Šta je Zlatna kupola?

Kao deo svoje obnovljene kampanje da preuzme Grenland, Tramp je pretio da će uvesti carine za osam evropskih zemalja ili čak upotrebiti silu kako bi preuzeo teritoriju.

Međutim, naglo je odustao od tih planova i umesto toga najavio da je u pripremi sporazum koji bi zadovoljio njegovu želju za raketnim odbrambenim sistemom na Grenlandu i pristupom kritičnim mineralima. Detalji su i dalje oskudni, ali je tokom govora na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, nekoliko sati ranije, gospodin Tramp i dalje tvrdio da SAD moraju da preuzmu „vlasništvo“ nad arktičkim ostrvom kako bi ga odbranile.

Sistem Zlatne kupole je, barem delimično, inspirisan izraelskom Gvozdenom kupolom (Iron Dome), koja od 2011. godine pruža kopnenu zaštitu od raketa i projektila.

Zamišljeno je da Zlatna kupola poseduje i kopnene i svemirske sposobnosti koje mogu da identifikuju i presretnu rakete u četiri glavne faze potencijalnog napada. Malkolm Dejvis, viši analitičar za odbrambene kapacitete u Australijskom institutu za stratešku politiku (ASPI), rekao je da je Zlatna kupola osmišljena da obezbedi što „nepropusniju“ raketnu odbranu.

„Protiv balističkih raketa sa nuklearnim bojevim glavama i hipersoničnog oružja koje bi mogli da lansiraju američki protivnici — dakle Rusija, Kina, Severna Koreja“, rekao je on za ABC.

Potpuno nepropusna odbrana je „praktično nemoguća“, ali bi sistem mogao da smanji šanse da nuklearne bojeve glave stignu do SAD, dodao je. Gospodin Tramp je rekao da je za program opredelio 175 milijardi američkih dolara (262 milijarde dolara) i da mu je cilj da sistem bude operativan do kraja njegovog mandata.

Međutim, neki stručnjaci smatraju da su i cena i vremenski okvir nerealni.

Tod Harison iz Američkog instituta za preduzetništvo procenjuje da bi sistem mogao da košta oko 1 bilion dolara tokom 20 godina, a čak do 3,6 biliona dolara za potpuno funkcionalan raketni štit.

U izveštaju Centra za kontrolu naoružanja i neširenje nuklearnog oružja iz juna prošle godine navodi se da je program i dalje u konceptualnoj fazi.

Ipak, američki Kongres je već počeo da izdvaja sredstva za istraživanja, studije i poverljive razvojne projekte.

Da li je Zlatna kupola potrebna na Grenlandu?

Interkontinentalne balističke rakete ili bilo kakav nuklearni napad usmeren na SAD neizbežno bi prolazili preko Severnog pola, iznad Grenlanda.

„Ne radi se o pokrivanju Grenlanda. Radi se o obaranju raketa pre nego što stignu do kontinentalnog dela SAD“, rekao je dr Dejvis. SAD već upravljaju radarskim sistemom u svojoj svemirskoj bazi Pitufik na Grenlandu, koji vojsci pruža dodatno upozorenje na nadolazeće pretnje.

Takođe postoji sveobuhvatna mreža raketnih radara na severu Kanade i širom Aljaske, kojom upravlja Severnoamerička komanda za vazdušno-kosmičku odbranu (NORAD) — zajednička kanadsko-američka komanda.

Štefan Friling iz Centra za strateške i odbrambene studije Australijskog nacionalnog univerziteta rekao je da se Grenland nalazi severno od sistema NORAD-a, pa postoji argument za postavljanje dodatnih radara na Grenlandu.

„Time bi se pomerila linija vazdušne odbrane severnoameričkog kontinenta, barem kada je reč o krstarećim raketama“, rekao je on. Dr Dejvis je dodao da lokacija Grenlanda takođe može imati smisla za korišćenje svemirskih presretača u okviru Zlatne kupole, kako bi se rakete obarale u fazi poletanja i srednjoj fazi leta.

Faza poletanja je početni deo leta balističke rakete, dok motor radi, i obično traje od jednog do pet minuta od lansiranja.

„Problem je, naravno, u tome što u praksi nikada nećete oboriti svaku raketu“, rekao je dr Dejvis.

„Dakle, logičan odgovor Rusa i Kineza, ako Amerikanci nastave sa Zlatnom kupolom, bio bi jednostavno da drastično povećaju broj svojih raketa i bojevih glava.“

Zašto preuzeti Grenland radi jačanja odbrane?

Postojeći odbrambeni sporazumi između SAD, Grenlanda i Danske daju Vašingtonu značajnu slobodu da proširi svoje vojno prisustvo na toj teritoriji. „Zaista ne postoji ništa što bi sprečilo Trampa, prema postojećim aranžmanima, da SAD prošire radare u tom području, ukoliko to žele“, rekao je profesor Friling.

U objavi na svojoj društvenoj mreži, gospodin Tramp je naveo da se dogovorio sa generalnim sekretarom NATO-a o „okviru budućeg sporazuma“ o bezbednosti Arktika, uključujući razgovore o Zlatnoj kupoli.

Agencija Asošijeted pres prenela je da su članice NATO-a, kao deo kompromisa sa gospodinom Trampom, razgovarale o tome da Danska i Alijansa sarađuju sa SAD na izgradnji više američkih vojnih baza na Grenlandu.

Baza Pitufik je trenutno jedina američka baza na Grenlandu.

„Na osnovu onoga što čujem iz Davosa, sporazum koji se nazire sugeriše da bi Amerikanci imali džepove suvereniteta oko ključnih američkih baza koje bi rasporedili, ali da bi sam Grenland ostao pod danskim suverenitetom“, rekao je dr Dejvis.

Profesor Friling je bio skeptičan da bi se išta nalik punom planu Zlatne kupole realizovalo na Grenlandu ili čak u samim SAD.

„Zlatna kupola je više politički slogan nego program“, rekao je on.

Neki svemirski presretači i radarski slojevi već postoje, a postoje i planovi da se ti sistemi modernizuju i prošire.

„SAD će nastaviti da razvijaju svoje raketne odbrambene kapacitete“, rekao je profesor Friling.

„Ali to nije pitanje ‘ili–ili’… nije situacija u kojoj možete reći da je neki konkretan element - Zlatna kupola.“

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.