Aktuelne američke izbore obeležava intenzivna politička borba između dve glavne stranke, Demokratske i Republikanske, u kojoj se vodi bitka za kontrolu nad Kongresom i, naravno, za predsedničku funkciju. Ovi izbori dolaze u vreme dubokih podela u društvu, gde se ključna pitanja poput ekonomije, zdravstvene zaštite, klimatskih promena, i imigracije nalaze u centru pažnje. Pored toga, rastuća zabrinutost oko dezinformacija i bezbednosti izbora dodatno komplikuje politički pejzaž.
Demokratska stranka teži da zadrži vlast na osnovu svojih ekonomskih politika usmerenih ka oporavku posle pandemije, kao i napora da proširi socijalne programe. S druge strane, Republikanska stranka fokusira se na pitanja kao što su smanjenje poreza, deregulacija i čvršći stav prema imigraciji, koristeći nezadovoljstvo ekonomskom situacijom i percepciju neefikasnosti vlade kao glavne tačke svoje kampanje.
- Ovi američki izbori su posebni po obrtu koji niko nije mogao da predvidi. Naravno da se ovde misli na odustajanje Bajdena i pojavu Kamale Haris, koja je potpuno promenila tok kampanje - ističe za Bizportal stručnjak za geopolitiku i ekonomsku diplomatiju, Jovan Knežević.
Narednih 15 dana je ključno
Sa ulaskom Kamale u predsedničku trku, šanse Demokrata su značajno skočile.
- U ovom trenutku, po svim analizama, dve stranke stoje izjednačene na svega nekoliko procenata razlike i verovatno će tako biti do samog kraja. Sa pojavom Kamale, Demokrate su živnule i veliki broj investitora je povećao svoj doprinos kampanji, što samo pokazuje da je postojalo veliko nepoverenje u Bajdena - kaže Knežević.
Trenutno stanje pokazuje da i Demokrate i Republikanci imaju svoja uporišta i sigurne glasače, koji možda ne bi postojali u slučaju da je Bajden ostao predsednički kandidat.
Borba za prevlast i osvajanje Amerike je u ovom trenutku borba za sedam centralnoameričkih država, jer su one te koje će napraviti razliku. Tu su jedino glasači neodlučni i vaga može da prevagne na obe strane. Ko u ovim saveznim državama uspe da uzme primat, očekuje ga i pobeda na celokupnim izborima, a kako smatra naš sagovornik, sledeća debata je ključna.
- U javnosti se pojavila ta rasprava oko toga da li mikrofoni tokom debate treba da budu uključeni ili isključeni. To je zapravo pitanje da li je dozvoljeno upadanje u reč i prekidanje sagovornika i Demokrate se snažno zalažu da to bude omogućeno. Oni smatraju da Kamala nije Bajden i da će joj mogućnost prekidanja Trampa doneti pobedu. Na prošloj debati smo videli kako Bajden uopšte nije bio sposoban da se suoči sa Trampovim komentarima - objašnjava stručnjak.
[caption id="attachment_97162" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Evan El-Amin / Shutterstock.com[/caption]
Debata će se održati 10. septembra i iako svi detalji još uvek nisu poznati, jasno je da ovaj dan vrlo verovatno može odlučiti sudbinu celokupnih izbora. Rasprava oko uključenih ili neuključenih mikrofona pokazuje da su ovo trenuci kada se o svim detaljima mora misliti i da svaka izgovorena rečenica može biti ključna.
Izbori imaju ogroman uticaj na globalnu ekonomiju
Ovi izbori imaju značajan uticaj na globalnu ekonomiju, s obzirom na to da Sjedinjene Američke Države i dalje igraju ključnu ulogu u međunarodnim finansijskim tokovima, trgovini, i geopolitičkoj stabilnosti. Ishod izbora može značajno uticati na globalna tržišta, zavisno od toga kakva će biti politika SAD prema trgovinskim partnerima, posebno u vezi sa carinskim tarifama, trgovinskim sporazumima i sankcijama.
Pored toga, ekonomske odluke koje donosi SAD, kao što su monetarne politike Federalnih rezervi ili fiskalne mere vlade, imaju direktan uticaj na globalnu inflaciju, kamatne stope, i vrednost dolara, što dalje utiče na globalne investicije i finansijske tokove. Na primer, najava promena u kamatnim stopama može izazvati promene na tržištima valuta i obveznica, što ima direktne posledice po privrede drugih zemalja, posebno onih sa vezanim valutama za dolar ili sa značajnim dugovima u dolarima.
Ako demokrate pobede na američkim izborima, možemo očekivati kontinuitet u njihovoj ekonomskoj politici koja se fokusira na državne intervencije, socijalne programe, i ekološku održivost. Njihov pristup uključuje povećanje poreza na najbogatije i velike korporacije, što bi moglo finansirati infrastrukturne projekte i inicijative za zelenu energiju. Ovakva politika bi verovatno održala ili povećala državnu potrošnju, što može podstaći domaću privredu, ali i povećati globalnu potražnju za energijom i sirovinama, utičući na svetske cene.
S druge strane, pobeda republikanaca mogla bi doneti značajne promene, naročito u oblasti smanjenja poreza i deregulacije. Republikanci se tradicionalno zalažu za manju ulogu države u ekonomiji, što bi moglo rezultirati nižim porezima za korporacije i bogatije pojedince, kao i smanjenjem regulacija koje se odnose na poslovanje. Ovakva politika može privući investicije i podstaći privredni rast u SAD, ali i izazvati zabrinutost na globalnom nivou zbog mogućih klimatskih posledica smanjenja ekoloških regulacija.
[caption id="attachment_102452" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Na globalnoj sceni, pobeda demokrata bi verovatno dovela do nastavka multilateralnog pristupa u trgovini i diplomatiji, što bi smirilo tenzije s tradicionalnim saveznicima i potencijalno otvorilo nove prilike za globalne trgovinske sporazume. Nasuprot tome, republikanska administracija mogla bi se vratiti unilateralnom pristupu, sa jačim fokusom na "Amerika na prvom mestu," što bi moglo ponovo otvoriti pitanja carinskih tarifa i trgovinskih sporazuma, posebno u odnosu na Kinu i Evropsku uniju.
U oba slučaja, ishod izbora će imati dalekosežne posledice na globalnu ekonomiju. Demokratski predsednik verovatno bi nastavio da podržava mere protiv klimatskih promena, što bi moglo uticati na industrije širom sveta, dok bi republikanska administracija možda dovela do veće nepredvidljivosti u trgovinskim odnosima.
Kako američki izbori utiču na Srbiju
Uticaj američkih izbora na Srbiju je dalekosežan i sem ekonomskih aspekata koji su povezani sa ostatkom Evrope, za Srbiju je bitan i politički aspekt ovih izbora.
- U slučaju da Demokrate pobede na ovim izborima, može nas očekivati nastavak blagonaklone politike prema takozvanoj republici Kosovo, jer iz različitih razloga, Demokrate na ovu teritoriju gledaju kao na predstavnika mira i stabilnosti regiona, iako smo svesni da to nije slučaj u praksi - naglašava naš sagovornik.
Već smo imali priliku da primetimo razliku između Trampove administracije i Demokrata tokom ove četiri godine i jasno nam je da ta razlika postoji.
- U slučaju da Republikanci pobede, ne možemo očekivati preveliko zalaganje za našu politiku, ali možemo očekivati drastično manje zalaganje za politiku Kurtija. Jednostavno, Republikanci tradicionalno ne smatraju ovaj deo sveta značajnim i ne troše novac za širenje bilo kakvog uticaja, sem blage diplomatije - objašnjava Knežević.
Ovo pokazuje da evidentna razlika u politici prema Srbiji postoji u zavisnosti od obe administracije, ali ta politička angažovanja sa sobom nose i ekonomska.
[caption id="attachment_98667" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Maverick Pictures / Shutterstock.com[/caption]
- U skladu sa politikama obe stranke, u slučaju pobede Trampa možemo očekivati značajnije investicije i ulaganja u Srbiju. Ipak, ono što svima mora da bude jasno, jeste da ko god bio na vlasti u SAD-u, neovisno od toga oni smatraju Kosovo nezavisnim i to se neće promeniti - ističe stručnjak.
Sve ovo pokazuje da američki izbori nisu samo unutrašnje pitanje, već događaj koji odjekuje širom sveta, oblikujući ekonomske prilike i političke odnose na globalnom nivou. Stabilnost ili nestabilnost koja proističe iz izbornog procesa i njegove posledice mogu dramatično uticati na investicije, međunarodnu trgovinu i ekonomski rast u mnogim delovima sveta.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
