Predsednik SAD Donald Tramp suočava se sa sve većim kritikama sa obe strane političkog spektra zbog potencijalnog mirovnog sporazuma sa Iranom, piše CNN International.
Kritičari upozoravaju da bi sporazum mogao da izda prvobitne ratne ciljeve, ostavljajući ključna pitanja iranskog nuklearnog programa nerešenim. Trampova predviđanja o sporazumu koji je "veoma blizu" dočekana su sa skepticizmom - konzervativni republikanci i demokrate veruju da je na ivici prihvatanja lošeg sporazuma.
Međutim, diplomatski izvori sugerišu da bi sporazum o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza i ublažavanju blokade iranskih brodova zaista mogao biti blizu.
Primirje, pa nuklearni pregovori. Prema dostupnim informacijama, sporazum bi se zasnivao na šezdesetodnevnom prekidu vatre, a tek nakon toga bi usledili pregovori o nuklearnom programu. Indikacije da bi Vašington mogao da odmrzne deo iranske imovine i postepeno ukine sopstvenu blokadu zapravo bi potvrdile uticaj koji je Iran stekao u ratu.
Dok neki izvori tvrde da je Iran u principu pristao da se reši svojih zaliha visoko obogaćenog uranijuma, drugi navode da Teheran to nije prihvatio.
Predloženih šezdeset dana za pregovore o preostalim spornim tačkama deluje prekratko s obzirom na složenost pitanja.
Predloženi nacrt sporazuma je daleko od "bezuslovne predaje" koju je Tramp zahtevao od Irana u martu.
Republikanci: Kako to ima smisla ako nuklearni materijal ostane u Iranu?
Senator Tom Tilis postavio je ključno pitanje: "Ministarstvo odbrane nam je reklo da smo uništili iransku odbranu. A sada govorimo o poziciji u kojoj bismo mogli da prihvatimo da nuklearni materijal ostane u Iranu? Kako to uopšte ima smisla?"
Senator Rodžer Viker rekao je da bi traženje sporazuma sada rizikovalo "percepciju slabosti", piše Poslovni dnevnik.
Trampov saveznik, senator Lindzi Grejam, upozorio je da bi dozvoljavanje Iranu da preuzme kontrolu nad moreuzom promenilo regionalnu ravnotežu snaga.
Prema CNN-u, Teheran je već ponovo pokrenuo proizvodnju dronova i obnavlja svoje vojne kapacitete - što znači da bi nastavak rata rizikovao još intenzivniju odmazdu.
Senator Kris Van Holen upozorio je da bi predloženi sporazum "vratio nas u status kvo pre rata ili još gore", ali je sugerisao da SAD možda nemaju drugog izbora.
Da li je rat nešto postigao?
Tramp se sada suočava sa dva ključna pitanja: Da li će njegov konačni sporazum biti stroži od Obaminog JCPOA iz 2015. godine i da li je pokretanje rata - koji je odneo trinaest američkih života, zatvorio Zaliv i koštao milijarde dolara - stavilo SAD u bolji položaj u odnosu na Iran?
Sama činjenica da se pitanje postavlja podvlači Trampovu dilemu: nastavak rata mogao bi imati ozbiljne političke i ekonomske posledice, ali njegovo okončanje pod dostupnim uslovima moglo bi biti gotovo podjednako problematično.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)