Evropa više ne želi da ćuti - sporazum odmah pada ako Tramp ponovo udari carinama

Tramp je potom proširio tarife na stotine proizvoda koji sadrže čelik i aluminijum. Evropska unija i njene države članice postigle su privremeni sporazum o sprovođenju trgovinskog sporazuma sa SAD, skoro godinu dana nakon što je potpisan u Ternberiju, u Škotskoj.

Ovim Brisel pokušava da izbegne novu eskalaciju trgovinskih tenzija sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa, koji je pretio dodatnim tarifama ako EU ne sprovede svoj deo sporazuma do 4. jula. Ekonomija već pati. Sporazum je postignut rano u sredu ujutru, nakon višemesečnih blokada i pregovora unutar evropskih institucija.

On uključuje niz zaštitnih mera kojima Brisel nastoji da spreči da evropska industrija ostane izložena mogućim novim jednostranim potezima SAD. Ključna inovacija je mogućnost da Evropska komisija suspenduje deo carinskih preferencija ako američki uvoz ozbiljno ugrozi evropske proizvođače ili ako Vašington nastavi da krši svoje obaveze iz sporazuma.

"Uprkos turbulencijama, sporazum se drži. Još jednom smo pokazali da je EU pouzdan trgovinski partner", rekao je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.

Dodao je da su pregovori o čeliku i aluminijumu bili "verovatno najteži" deo celog procesa.

Sporazum između EU i SAD potpisan je prošlog leta i predviđa da će EU ukinuti tarife na američku industrijsku robu i neke poljoprivredne proizvode, dok bi SAD zadržale gornju granicu od 15 odsto na većinu evropskog izvoza.

Međutim, sprovođenje sporazuma je zaglavljeno u Evropskom parlamentu zbog političkih i pravnih sporova između država članica i parlamentarnih grupa.

Poslanici Evropskog parlamenta su odbili da daju zeleno svetlo dok SAD ne ispune svoje obaveze, posebno nakon što je Vašington produžio svoje tarife od 50% na niz proizvoda od čelika i aluminijuma.

Tenzije su dodatno eskalirale nakon što je Tramp zapretio da će povećati tarife na automobile i kamione iz EU na 25 procenata. Predsednik SAD je jasno stavio do znanja da će Brisel platiti cenu ako ne ratifikuje sporazum do Dana nezavisnosti SAD.

"Složio sam se da im dam rok do 250. rođendana naše zemlje ili će, nažalost, njihove tarife odmah porasti na mnogo viši nivo", rekao je Tramp nakon razgovora sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

Brisel procenjuje da bi novi talas američkih tarifa dodatno pogodio evropsku industriju, posebno automobilski i metaloprerađivački sektor, u vreme kada ekonomija već pati od posledica sukoba na Bliskom istoku i visokih cena energije.

Da bi pridobila skeptične zakonodavce, Evropska komisija je u zakonski tekst ugradila nekoliko zaštitnih mehanizama. Najvažniji mehanizam omogućava Briselu da suspenduje carinske preferencije u slučaju naglog povećanja američkog uvoza koji bi mogao da ugrozi evropsku proizvodnju ili diskriminiše evropske kompanije.

Takođe je dogovorena takozvana klauzula o zalasku sunca, prema kojoj bi uredba automatski prestala da važi 31. decembra 2029. godine ako se ne obnovi. Ranije predložena klauzula o zalasku sunca, prema kojoj bi evropski deo sporazuma stupio na snagu tek nakon što SAD ispune sve svoje obaveze, uklonjena je iz konačnog teksta.

Bernd Lange, predsednik Odbora za međunarodnu trgovinu Parlamenta, koji je vodio pregovore u Parlamentu, tvrdi da je Parlament ipak uspeo da ojača zaštitu evropske strane.

"Parlament je značajno poboljšao predlog Komisije dodavanjem klauzule o zalasku važenja i jačanjem mehanizma suspenzije. Bio je to trnovit put, ali je vredeo truda", rekao je Lange, prema pisanju Fajnenšel tajmsa. Međutim, neki poslanici Evropskog parlamenta smatraju da je EU konačno popustila pod pritiskom SAD.

Ana Kavacini iz Evropskih zelenih upozorila je da „sporazum stavlja EU u nepovoljan položaj“, iako je priznala da bi mogao doneti "određeni stepen ekonomske stabilnosti", izveštava Le Mond.

"Možemo se samo nadati da će sporazum o carinskom sporazumu sada smiriti situaciju kako bi se mogla rešiti druga važna pitanja u odnosima EU i SAD", rekla je Kavacini.

Najveća tačka spoticanja tokom pregovora ostale su američke tarife na čelik i aluminijum. Iako je sporazum predviđao ograničenje većine tarifa na 15 procenata, Vašington je potom proširio tarife na stotine proizvoda koji sadrže čelik i aluminijum, uključujući motocikle i mašine za pranje veša.

U nekim slučajevima, tarife su dostigle 50 procenata. Brisel je stoga insistirao na mehanizmu koji bi omogućio odgovor ako SAD nastave jednostrano da podižu trgovinske barijere. Evropski zvaničnici su otvoreno dovodili u pitanje kredibilitet američke strane, posebno nakon što je Vrhovni sud SAD poništio deo Trampovih globalnih tarifnih mera, dodatno komplikujući pravni okvir sporazuma.

"Ovaj najnoviji potez pokazuje koliko je američka strana nepouzdana. Ovo nije način da se postupa sa bliskim partnerima", upozorio je Lange početkom maja. 

Ministri finansija zemalja članica takođe su upozorili da Evropa mora ostati spremna za nove trgovinske sukobe.

"Naš put je jasan, ne želimo eskalaciju, želimo zajedničko rešenje sa Amerikancima", rekao je nemački ministar finansija Lars Klingbajl, ali je dodao da će Evropa "biti spremna ako dođe do eskalacije", izveštava Le Mond.

Francuski ministar finansija Rolan Leskûr rekao je da su „sve opcije na stolu“ ako Vašington odustane od sporazuma.

Uprkos političkim tenzijama, obe strane su svesne da ne mogu sebi da priušte trgovinski rat u punom obimu. Trgovina robom i uslugama između EU i SAD dostiže 1,7 biliona evra godišnje, objavila je Evropska komisija na svojoj zvaničnoj veb stranici, ističući da je ovo najvažniji trgovinski odnos na svetu.

Ukupna bilateralna trgovina robom između EU i SAD iznosila je prošle godine 910,6 milijardi evra. EU je izvezla robu u vrednosti od 554,9 milijardi evra na američko tržište, dok je uvezla 355,7 milijardi evra. To je rezultiralo suficitom u trgovini robom EU od 199,2 milijarde evra, prema podacima EK.

Izvoz robe i usluga iz SAD u EU podržava oko 2,6 miliona radnih mesta u SAD, dok investicije evropskih kompanija u SAD obezbeđuju zaposlenje za još 2,4 miliona ljudi. EU i SAD su takođe međusobno najvažniji investicioni partneri, a ukupna vrednost investicija evropskih i američkih kompanija na suprotnim stranama Atlantika dostiže 4,8 biliona evra, prema podacima Komisije.

"Zajedno možemo da obezbedimo stabilnu, predvidljivu, uravnoteženu i obostrano korisnu transatlantsku trgovinu", rekla je fon der Lajen nakon postizanja dogovora, piše Poslovni dnevnik.

Konačni tekst sada treba da odobre Evropski parlament i države članice, nakon čega će sporazum formalno stupiti na snagu. Brisel se nada da bi sporazum mogao barem privremeno da smanji trgovinske tenzije između Evrope i SAD.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.