Olimpijske igre se smatraju najvećim svetskim međunarodnim sportskim događajem sa preko 200 nacija koje učestvuju. One predstavljaju stvar prestiža i ugleda, a veliki je broj gradova koji se takmiče oko grada domaćina istih. Ipak, uz sve ekonomske i kulturne prednosti, ovaj izlet ka svetskoj pozornici ipak ume i da košta.
Troškovi vezani za Letnje igre od 1960. godine iznose u proseku 5,2 milijarde dolara, a za Zimske igre 393,1 miliona dolara. Najveći zabeleženi ukupni troškovi bili su Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014., koje su koštale oko 55 milijardi dolara. Letnje igre u Rio de Žaneiru 2016. doživele su najveći gubitak od oko 2 milijarde dolara.
Što se tiče Olimpijskih igara koje se zvanično otvaraju večeras u Parizu, one će okupiti oko 10.000 sportista, imaju rekordnih 8,6 miliona prodatih karata i milijarde televizijskih gledalaca širom sveta.
Jasno je da je letnji događaj, koji privuče ogromne mase i najbolje sportiste na svetu samo jednom u četiri godine, izuzetno skup poduhvat za grad domaćina.
Šta sve spada u troškove
Troškovi održavanja Olimpijskih igara mogu se klasifikovati u dve kategorije; infrastrukturnih i operativnih troškova.
Troškovi opšte infrastrukture sastoje se od pripreme potrebne infrastrukture za prihvat turista i sportista u gradu domaćinu. Međunarodni olimpijski komitet zahteva najmanje 40.000 hotelskih soba dostupnih za gostujuće gledaoce i olimpijsko selo koje može da primi 15.000 sportista, sudija i zvaničnika.
Komitet takođe zahteva unutrašnje i spoljašnje transportne objekte koji mogu da prevoze gledaoce u i iz grada domaćina i od mesta do mesta. Ovi zahtevi se često ispunjavaju renoviranjem već izgrađenih objekata ili izgradnjom potpuno novih objekata. Ovi objekti uključuju linije voza/podzemne železnice, puteve i aerodrome.
[caption id="attachment_94706" align="alignnone" width="1200"]
foto: Pixabay[/caption]
Olimpijski komitet takođe zahteva od grada domaćina da investira u sportsku infrastrukturu koja ispunjava njihove zahteve. Objekti moraju imati određene minimalne veličine i ispunjavati specifične protokole za sedenje i bezbednost koji često zahtevaju renoviranje ili novu izgradnju, posebno manje korišćeni objekti kao što su velodromi i klizne staze.
Kada se uspostavi neophodna infrastruktura, Olimpijske igre zahtevaju veliku potrošnju na operativne troškove tokom trajanja Igara. Istorijski, najznačajniji operativni troškovi za domaćine bili su u organizaciji događaja, organizaciji i pripremi ceremonija otvaranja i zatvaranja, a poslednjih godina sve više i obezbeđenju.
Troškovi kroz istoriju
Održavanje Olimpijskih igara je ogroman finansijski poduhvat, sa troškovima koji značajno variraju tokom istorije.
Olimpijske igre u Montrealu 1976. su zloglasne po svom finansijskom teretu. Prvobitno procenjeni na oko 120 miliona dolara, troškovi su narasli na oko 1,5 milijardi dolara, prvenstveno zbog kašnjenja i izgradnje ekstravagantnog stadiona. Ovo je ostavilo Montrealu dug za koji je trebalo 30 godina da se otplati.
Pređimo napred na Olimpijske igre u Pekingu 2008., koje su postavile nove rekorde u potrošnji. Kina je mnogo investirala u infrastrukturu i objekte, sa ukupnim troškovima procenjenim na 40 do 44 milijarde dolara. Ovaj trošak je delimično opravdan masivnim urbanim razvojem koji je podstakao, pretvarajući Peking u modernu metropolu.
Olimpijske igre u Londonu 2012. bile su još jedna skupa afera, sa početnim procenama od 4 milijarde dolara na oko 14,6 milijardi dolara do kraja događaja. Međutim, London je uspeo da iskoristi ovu investiciju u dugoročne koristi, rekonstrukciju značajnog dela grada i podsticanje turizma i lokalnog poslovanja.
Nedavno su Olimpijske igre u Rio de Žaneiru 2016. naglasile finansijske rizike održavanja Igara. Brazilska ekonomska kriza pogoršala je prekoračenje budžeta, sa ukupnim troškovima koji su dostigli oko 13,1 milijardu dolara. Mnogi objekti su prestali da se koriste nakon Igara, što dovodi do pitanja o nasleđu i održivosti takvih investicija.
Olimpijske igre u Tokiju 2020, odložene za 2021. zbog pandemije COVID-19, dodatno su naglasile nepredvidljivost troškova. Prve procene od 7,3 milijarde dolara porasle su na preko 15,4 milijarde dolara, pogoršane potrebom za opsežnim bezbednosnim merama i nedostatkom prihoda od gledalaca zbog ograničenja pandemije.
Tokom istorije, troškovi održavanja Olimpijade često su premašivali početne procene, što je dovelo do značajnog finansijskog pritiska za gradove domaćine. Dok su neki uspeli da pretvore ove investicije u dugoročne dobitke, drugi su se borili sa dugom i nedovoljno iskorišćenim objektima, naglašavajući složenu ravnotežu između prestiža domaćina Igara i finansijske realnosti koja je uključena.
Troškovi održavanja Olimpijskih igara postali su toliko zastrašujući da se Pariz na kraju suočio sa malom konkurencijom za svoju ponudu 2024. godine.
Kakva je situacija u Parizu
Očekuje se da će potrošnja na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. biti ispod 10 milijardi dolara - samo oko 25 odsto više od početnog budžeta, prema izveštaju S&P Global Ratings. Nasuprot tome, Igre 2016. u Rio de Žaneiru i Igre 2020. u Tokiju odstupile su od prvobitnih budžeta za više od 350 odsto, odnosno 280 odsto, navodi se u izveštaju.
Glavna prednost ovog puta se može sažeti u dve reči: postojeća infrastruktura.
Prema izveštaju S&P Global Ratings, oko 95 odsto mesta predviđenih za korišćenje tokom Olimpijskih igara u Parizu postojalo je pre pobedničke ponude grada za domaćina Igara. Posle su izgrađena samo tri: Olimpijsko selo vredno 1,6 milijardi dolara, Centar za vodene sportove vredan 190 miliona dolara i mesto za gimnastiku i badminton od 150 miliona dolara.
Pariz je nastojao da ograniči troškove minimiziranjem nove izgradnje. Francuska je već imala dosta sportskih objekata, uključujući veliki fudbalski stadion, Stad de Frans, i teniski kompleks Rolan Garos. Dakle, glavni projekti u budžetu bili su Olimpijsko selo, centar za vodene sportove i arena od 8.000 sedišta — svi oni uključuju planove za korišćenje posle Igara.
Kako ističe izvršni direktor organizacionog odbora Paris 2024., plan je od početka bio da se uštedi novac i da se Igre prilagođavaju gradu, a ne obrnuto, što je bio slučaj godinama u nazad. Ovog puta su svi svesni da je potrebno da troškove održavanja Igara održe pod kontrolom, prenosi Vašington post.
Pa ipak, kao i kod prethodnih Olimpijskih igara, ispostavilo se da je Pariz 2024. skuplji nego što se očekivalo kada se grad kandidovao za Igre, a ekonomisti kažu da su koristi od domaćinstva i dalje neizvesne.
[caption id="attachment_96040" align="alignnone" width="863"]
foto: printscreen instagram / olympics[/caption]
Prema najnovijim procenama, budžet Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Parizu za objekte i operacije iznosi 8,9 milijardi evra, ili oko 9,7 milijardi dolara.
Organizatori kažu da je inflacija u velikoj meri odgovorna za povećanje cena od uspešne ponude grada pre sedam godina, kada je budžet procenjen na 6,8 milijardi evra. Troškovi obezbeđenja i osoblja mogli bi da povećaju cenu ove Olimpijade. U ovom posebno napetom globalnom trenutku, Francuska raspoređuje 45.000 policajaca i vojnika i 50.000 privatnih izvođača da obezbede Igre u regionu Pariza. A da bi izbegla štrajkove javnih radnika, Francuska je pristala da ponudi bonuse i druge podsticaje.
Sa druge strane, međunarodni olimpijski komitet (MOK), koji dobija novac od velikih sponzorskih ugovora i prava na emitovanje, daje 1,2 milijarde evra (1,31 milijardu dolara) Pariskom organizacionom komitetu. Pariz 2024. takođe može da zahteva prihode od prodaje karata, licenciranja i domaćih sponzorstava, dok francuska vlada može zahtevati neverovatan porez od hotela i druge turističke potrošnje.
Ipak, dugovi i nezadovoljstvo građana se ne brišu
Troškovi, ipak, ne staju ovde.
Postoje aktivnosti koje nisu uključene u budžet Olimpijade, ali opet predstavljaju troškove za svaku državu organizatora. U slučaju Pariza oni predstavljaju: 1,4 milijarde evra (1,5 milijardi dolara) da bi Sena bila dovoljno čista za kupanje i oko 3,5 milijardi evra (3,8 milijardi dolara) za produženje linije metroa 14 uoči Igara. Zvaničnici su rekli da su to bili projekti koje su ionako planirali da nastave i da su uključeni u druge budžete.
Čak i ako Pariz ne može da poljulja olimpijsku reputaciju zbog prekomerne potrošnje, zvaničnici kažu da Igre neće opteretiti poreske obveznike nasleđem dugova sa kojim se suočavaju mnogi drugi gradovi domaćini. Organizatori su naveli 3 milijarde evra (3,26 milijardi dolara) kao iznos koji bi trebalo da dođe iz javnih sredstava. To bi bilo 0,1 odsto francuskog bruto domaćeg proizvoda.
Šef francuskog nacionalnog revizora rekao je da će troškovi poreskih obveznika biti poznati tek nakon Igara i da bi mogli da budu između 3 do 5 milijardi evra.
Zvaničnici naglašavaju da je novac poreskih obveznika usmeren ka infrastrukturi koja može da koristi pariskom regionu nakon Olimpijade, dok je operativni deo budžeta skoro u potpunosti privatno finansiran.
Pored svega ovoga, značajno je nezadovoljstvo među građanima glavnog grada Francuske. Gradski zvaničnici insistiraju na tome da će Letnje igre biti ogroman uspeh, ali Parižani su masovno bežali iz svog grada, a turizam, gotovo kontraintuitivno, opada.
Izgradnja vezana za Olimpijske igre učinila je kretanje po Parizu mnogo težim i skupljim. Cene vožnje pariskim metroom su se udvostručile, studenti su izbačeni iz kampusa da bi napravili mesta za olimpijsko osoblje, a kirije su porasle.
- Ljudi koji su razmišljali o dolasku u Pariz na praznike, većina njih je odlučila da ne dođe jer, broj jedan, grad je veoma zakrčen, drugo, cene su zaista visoke - Gejl Boaskler, koja vodi iznajmljivanje nekretnina Perfectli Paris kompanije, rekla je za CBS Njuz.
[caption id="attachment_15144" align="alignnone" width="640"]
Foto: Pixabay[/caption]
Koliko god je Francuska dovela u svoj grad ljubitelje sporta, s druge strane je veliki broj redovnih turista odlučio ove godine da poseti okolne zemlje, upravo zbog prisutnih gužvi u "Gradu svetlosti".
Visoke cene smeštaja takođe odvraćaju turiste. Hoteli su podigli cene pre više od godinu dana, a neki su tražili duplo više od uobičajenih cena - ili čak više za sobe koje gledaju na Senu i oblast gde će se ceremonija otvaranja održati 26. jula.
Mnogi Parižani su takođe mislili da bi bio dobar trenutak da unovče očekivani veliki broj posetilaca tako što će izdati svoje domove. Ali, prema nekim studijama, broj posetilaca je opao za čak 30 odsto.
Desetine hiljada apartmana i hotelskih soba za iznajmljivanje i dalje su prazni dok je tržište bilo preplavljeno ponudama. Letimičan pogled na popularne sajtove za rezervaciju hotela i apartmana pokazuje da se cene svakodnevno smanjuju — ali ponude i dalje masovno nadmašuju potražnju.
Mnogi koji rade u turizmu takođe su ove godine dobili gadno iznenađenje. Neki pariski kafići i restorani unutar zabranjenih olimpijskih zona razmišljaju o zatvaranju svojih vrata tokom Igara jer će ljudima biti tako teško da dođu do njih.
Neki taksisti su rekli da će raditi prvih nekoliko dana Igara krajem jula, a zatim odlučiti da li je vredno ostati u gradu ili, ako je sve mirno, samo otići na odmor u avgustu.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
