To su pored Francuske i Belgija, Italija, Mađarska, Malta, Poljska i Slovačka, navodi Evropska komisija.
EK je objavila Prolećni paket evropskog semestra koji pruža smernice za unapređenje konkurentnosti i otpornosti Evropske unije i održavanje zdravih javnih finansija. Komisija je pripremila Izveštaj za 12 država članica kako bi procenila njihovu usklađenost sa kriterijumom deficita iz Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (TFEU) i to su Belgija, Češka, Estonija, Španija, Francuska, Italija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovenija, Slovačka i Finska.
U ovoj proceni, Evropska Komisija uzima u obzir relevantne faktore koje su iznele države članice u slučaju da je njihov odnos javnog duga prema BDP-u ispod 60 odsto BDP-a ili je procenjeno da je njihov deficit "blizu" referentne vrednosti od tri odsto ili "privremen".
U svetlu procene sadržane u izveštaju, otvaranje postupka za prekomerni deficit opravdan je za sedam država članica: Belgiju, Francusku, Italiju, Mađarsku, Maltu, Poljsku i Slovačku.
Izveštaj iz člana 126(3) je samo prvi korak u otvaranju procedure za prekomerni deficit. U svetlu ove procene, i nakon razmatranja mišljenja Ekonomskog i finansijskog komiteta, Evropska komisija namerava da predloži Savetu da otvori procedure za prekomerni deficit za ponute države članice u julu 2024.
U okviru paketa Jesenjeg evropskog semestra, Komisija će predložiti Savetu preporuke da se prekine situacija sa prekomernim deficitom. Prolećni paket evropskog semestra pruža smernice za unapređenje konkurentnosti i otpornosti Evropske unije i održavanje zdravih javnih finansija. Novi okvir ekonomskog upravljanja čini 2024. godinom tranzicije za koordinaciju fiskalne politike u Evropskoj uniji.
[caption id="attachment_8324" align="alignnone" width="640"]
pixabay.com[/caption]
Smernice i odluke fiskalne politike u okviru novog okvira sadržane u Prolećnom paketu imaju za cilj jačanje održivosti duga država članica i promovisanje održivog i inkluzivnog rasta u svim državama članicama. Prema novim pravilima, države članice će pripremiti srednjoročne planove u kojima će se utvrditi putevi njihove potrošnje i prioritetne reforme i investicije.
Preporuke uključene u Prolećni paket pružaju snažnu osnovu za reformske i investicione obaveze koje države članice moraju postaviti u ovim planovima. Države članice treba da sprovode opreznu fiskalnu politiku tako što će obezbediti da rast neto rashoda u 2025. godini i kasnije bude u skladu sa zahtevima fiskalnog prilagođavanja u okviru novog okvira upravljanja, prenosi B92.
Konkretno, to znači da bi države članice sa javnim dugom iznad 60 odsto BDP-a ili deficitom iznad tri odsto BDP-a trebalo da obezbede da rast neto rashoda bude ograničen na stopu koja čini odnos državnog duga prema BDP-u na verovatan pad u srednjem roku, dok deficit opšte države dovede na ispod tri odsto i zadrži ga ispod ove referentne vrednosti u srednjem roku.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
