Evropska unija pokušava da zadrži političko jedinstvo, ekonomsku stabilnost i bezbednosnu autonomiju, dok istovremeno balansira između tri velika centra moći. U pitanju su Sjedinjene Američke Države, Kina i Rusija. Problem za Evropu je što su odnosi sa svakom od tih sila postali komplikovani. I nema naznaka da će se uskoro situacija popraviti.
Rat u Ukrajini, energetska kriza, pad industrijske konkurentnosti oslabili su evropski projekat. Iako Evropska unija i dalje predstavlja jedno od najvećih tržišta sveta, njen međunarodni uticaj je značajno oslabljen. Krenimo redom.
Odnosi sa SAD: saveznik, ali i konkurent
Evropa i SAD formalno ostaju najbliži saveznici kroz NATO i zajedničke zapadne institucije. Međutim, iza diplomatskih izjava o partnerstvu poslednjih godina raste ozbiljno nepoverenje. To se vidi i na primeru, tako reći mučenju, oko dogovora sa Trampom što se tiče trgovinskog sporazuma. Ukratko, godinu dana traju dogovori, uglavnom bez uspeha, a sve vreme su na ivici trgovinskog rata.
Nakon početka rata u Ukrajini, Evropa je snažno podržala američku politiku sankcija prema Rusiji i povećala vojnu saradnju sa Vašingtonom. Međutim, evropske ekonomije su zbog toga pretrpele ogromne posledice. Gubitak jeftinog ruskog gasa pogodio je nemačku industriju, dok su evropske kompanije morale da plaćaju skuplji američki tečni gas i energente.
Mnogi evropski političari smatraju da SAD ekonomski profitiraju od evropske krize. Američke kompanije privlače evropske fabrike zahvaljujući nižim cenama energije i državnim subvencijama, posebno u sektoru automobila, baterija i veštačke inteligencije.
Istovremeno, u Evropi raste strah od mogućeg američkog izolacionizma. Povratak politike „Amerika na prvom mestu“ izaziva zabrinutost da bi Vašington mogao smanjiti bezbednosnu podršku Evropi i fokus prebaciti na Pacifik i sukob sa Kinom. Na društvenim mrežama i forumima sve češće se pojavljuju debate o tome da li Evropa postaje previše zavisna od američke politike i energetike.
Kina: partner bez poverenja
Kina je za Evropu istovremeno ogromno tržište i ozbiljna pretnja. Evropske kompanije decenijama su profitirale od kineskog tržišta i jeftine proizvodnje, ali sada Brisel sve otvorenije govori o „smanjivanju zavisnosti“.
Najveći problem za Evropu jeste činjenica da kineska industrija postaje konkurentnija od evropske u gotovo svim ključnim sektorima, od električnih automobila do solarnih panela i telekomunikacija. Evropski proizvođači upozoravaju da kineske državne subvencije uništavaju fer tržišnu utakmicu.
Pored ekonomskog aspekta, postoji i politički problem. Evropske države sve više strahuju od kineskog uticaja na infrastrukturu, luke, telekomunikacije i tehnološki sektor. Zato Evropska unija pokušava da ograniči kineske investicije u strateške oblasti.
Ipak, Evropa ne može potpuno prekinuti odnose sa Kinom. Za razliku od SAD, koje Kinu vide kao glavnog globalnog rivala, Evropa pokušava da izbegne otvorenu konfrontaciju jer joj je kinesko tržište i dalje potrebno za izvoz i industrijski opstanak.
Tu nastaje glavni evropski problem — Brisel želi političku autonomiju, ali nema dovoljno ekonomsku i vojnu snagu da vodi potpuno nezavisnu geopolitiku.
Rusija: bezbednosna pretnja i energetski lom
Rat u Ukrajini trajno je promenio odnos Evrope prema Rusiji. Evropska unija danas Moskvu vidi prvenstveno kao bezbednosnu pretnju. Sankcije, prekid energetskih veza i vojna podrška Ukrajini postali su centralni elementi evropske politike.
Međutim, posledice tog sukoba veoma su skupe za evropske ekonomije. Decenijama je evropska industrija počivala na jeftinoj ruskoj energiji. Nakon prekida tih tokova, troškovi proizvodnje značajno su porasli, naročito u Nemačkoj i centralnoj Evropi.
Istovremeno, unutar same EU rastu podele oko odnosa prema Moskvi. Dok istočne članice traže još oštriji pristup Rusiji, pojedine zemlje zapadne i južne Evrope sve otvorenije govore o potrebi obnove dijaloga sa Kremljom. Analitičari upozoravaju da Evropa strahuje da bi SAD i Rusija jednog dana mogle samostalno pregovarati o bezbednosnim pitanjima bez evropskog uticaja.
Evropske institucije pritom pokušavaju da održe političko jedinstvo i simboličku izolaciju Rusije. Čak i kulturna pitanja postaju deo geopolitičkog sukoba. Povratak Rusije na Venice Biennale izazvao je ozbiljne sukobe unutar Evropske unije i pretnje obustavom evropskog finansiranja manifestacije.
Glavni problemi Evrope
Pored spoljnopolitičkih izazova, Evropa se suočava i sa ozbiljnim unutrašnjim krizama, kao što je spor ekonomski rast, zavisnost od vojne zaštite iz SAD, skupim energentima. A posebno veliko zaostajanje za SAD-om i Kinom što se tiče razvoja tehnologije.
Evropa danas pokušava da pronađe novi identitet između američke bezbednosne dominacije, kineske ekonomske moći i ruske vojne pretnje. Problem je što EU još nema jedinstvenu strategiju kako da odgovori na sve te izazove.
Najveća opasnost za Evropu možda nije samo spoljašnji pritisak velikih sila, već unutrašnji razdor. Dok pojedine članice žele veću autonomiju od SAD, druge insistiraju na još čvršćem oslanjanju na Vašington. Dok jedni zagovaraju nastavak oštrog kursa prema Rusiji, drugi upozoravaju da evropska ekonomija ne može dugoročno izdržati stalnu geopolitičku konfrontaciju.
Evropa, prvi put posle mnogo decenija više nije centar globalne politike, već samo pasivni prostor na kome se prelamaju interesi drugih velikih sila.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)