Argentinski izumitelj Marko Agustín Seki (29) razvio je "Ironplac", građevinski materijal koji se može magnetizovati i koji omogućava da zidovi drže predmete sa magnetnom podlogom bez eksera ili šrafova. Prvi pilot testovi ukazuju da ideja nije samo zanimljiva demonstracija, ali je i dalje u fazi razvoja.

Ideja je jednostavna za razumevanje, iako je sam materijal nov. Umesto da zid bude pasivna površina, Ironplac ga pretvara u završni sloj koji prima magnete, čineći ramove, alat i dodatke lakšim za postavljanje, uklanjanje i premeštanje. U praksi, to bi moglo promeniti način organizacije domova, kancelarija, radionica i učionica, piše Ecoticias.

Šta je Ironplac

Ironplac se na svojim zvaničnim kanalima opisuje kao magnetizujući građevinski sistem za mokru i suvu gradnju, što znači i za klasične malterske završne slojeve i za panelne unutrašnje sisteme. Predviđen je za upotrebu sa cementom, pločama i premazima, kao način da se i novi i postojeći zidovi pretvore u „aktivne“ površine bez bušenja.

U intervjuima o projektu, izumitelj navodi da je ideja nastala iz svakodnevne frustracije: zašto ljudi i dalje moraju da buše zid svaki put kada žele da okače sliku, pomere nosač za alat ili promene raspored u prostoriji? U demonstracijama je pokazao zidove koji drže alate, noževe, panele pa čak i lopatu – uz pomoć magneta umesto šrafova.

Cilj projekta je da zidove učini „aktivnim“ i funkcionalnim površinama. To ne znači ekrane ili elektroniku, već da sam zid postaje deo sistema za odlaganje i organizaciju – mala promena u teoriji, ali velika u svakodnevnoj upotrebi.

Kako zid zapravo funkcioniše

Ključno je da Ironplac nije aktivni magnet niti električni sistem. Prema opisu projekta i objašnjenjima izumitelja, materijal koristi posebnu mešavinu sa mineralnim i feromagnetnim punilima koja završnoj površini daje sposobnost da drži magnete, a da pritom izgleda i deluje kao običan zid.

Jednostavno rečeno, zid nije stalno „uključen“ kao uređaj na struju. Ponaša se kao pasivna površina koja reaguje tek kada predmet sa magnetom dođe u kontakt s njim. Za mokru gradnju, proizvod se priprema kao završni sloj – meša se sa vodom i nanosi slično klasičnom malteru.

Ova razlika je važna. Kada ljudi čuju „magnetni zid“, često zamišljaju stalno magnetno polje koje privlači metalne predmete, ali ovde to nije slučaj. Zid funkcioniše samo kada predmet ima magnet, što ga čini više praktičnim završnim rešenjem nego gadžetom.

Zašto bi građevinci mogli biti zainteresovani

Svako ko je renovirao stan, useljavao se ili reorganizovao radionicu zna koliko sitnih problema donosi svaka nova rupa u zidu: buka bušenja, prašina, plastične tiple, krečenje i zakrpe. Pojedinačno su to male stvari, ali se brzo nagomilaju.

Površina koja omogućava pomeranje predmeta bez dodatnog oštećenja zida ima očiglednu prednost.

Postoji i širi kontekst. United Nations Environment Programme navodi da su zgrade bile odgovorne za 34 odsto globalne potražnje za energijom i 37 odsto emisija CO₂ povezanih sa energijom i procesima u 2022. godini, dok United States Environmental Protection Agency procenjuje da je građevinski i ruševinski otpad dostigao 600 miliona tona u 2018. Jedan magnetni premaz neće rešiti taj problem, ali fleksibilniji enterijeri mogu doprineti smanjenju nepotrebnih radova i otpada.

Šira slika materijala

Ironplac može zvučati neobično, ali magnetna svojstva u cementnim materijalima nisu naučna fantastika.

Studija iz 2026. godine, koju je predvodio Hossein Bararjani sa Univerziteta Guilan i Univerziteta Adelaide, objavljena u časopisu "Results in Engineering", ispitivala je cementne kompozite sa magnetnim peskom i magnetitom za tehničke primene poput bežičnog prenosa energije i magnetnog senzinga.

Iako je to istraživanje usmereno na infrastrukturu, a ne na domove, pokazuje da je osnovna ideja materijala realna. Ono što Ironplac izdvaja jeste fokus na svakodnevnu upotrebu – primena naučnog koncepta na jednostavan problem koji većina ljudi odmah razume.

Šta sledi

Za sada je projekat u fazi prelaska sa prototipa na proizvod. Njegov kreator navodi da još nije u prodaji, a zvanične objave prikazuju pilot testove i demonstracije u realnim građevinskim uslovima.

Prema dostupnim informacijama, formula prolazi kroz proceduru World Intellectual Property Organization u okviru međunarodnog sistema prijave patenata (Patent Cooperation Treaty).

Ipak, ključna pitanja tek treba da dobiju odgovor: koliku težinu zid može dugoročno da nosi, kako podnosi često pomeranje predmeta, vlagu ili ponovno krečenje. Upravo takvi faktori obično odlučuju da li će neki materijal ostati zanimljiv prototip ili postati deo standardne gradnje.

To znači da sledeća faza nije u novini, već u dokazivanju. Ako Ironplac pokaže stabilne performanse, prihvatljivu cenu i stekne poverenje investitora, arhitekata i vlasnika objekata, bušilica za kačenje slika mogla bi postati stvar navike, a ne nužnost.

Glavni zvanični opis projekta objavljen je na sajtu Ironplac.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.