Rat na Bliskom istoku i zatvaranje Ormuski moreuz zaustavili su oko 20 odsto svetskih isporuka nafte. Zbog toga su zemlje uvoznice energenata, koje u velikoj meri zavise od ovog regiona, prinuđene da traže alternativne pravce snabdevanja i uvedu strogu kontrolu potrošnje.

Zatvaranje ovog ključnog pomorskog prolaza, odnosno nemogućnost ili kašnjenje u isporuci nafte, direktno ugrožava snabdevanje najvećih svetskih ekonomija.

Prema procenama iz 2024. godine, svetske rezerve nafte iznose oko 1,77 biliona barela. Na osnovu potrošnje zabeležene tokom poslednjih nekoliko godina, procenjuje se da bi te količine mogle da zadovolje globalne potrebe u narednih približno 50 godina.

Najveće zalihe „crnog zlata“, prema dostupnim procenama, ima Venecuela sa više od 300 milijardi barela, zatim Saudijska Arabija sa preko 258 milijardi barela i Iran sa oko 208,6 milijardi barela.

Najveći proizvođači nafte

Među deset najvećih proizvođača nafte u svetu nalaze se Sjedinjene Američke Države, Saudijska Arabija, Rusija, Kanada, Kina, Irak, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Brazil i Kuvajt.

Sjedinjene Američke Države učvrstile su poziciju najvećeg proizvođača, sa rekordnom proizvodnjom od oko 13 miliona barela sirove nafte dnevno.

Iza njih slede Rusija i Saudijska Arabija, koje često menjaju mesta na listi u zavisnosti od odluka grupe OPEC+ o ograničavanju proizvodnje.

Iako raspolaže najvećim rezervama nafte, Venecuela se već godinama suočava sa ozbiljnim problemima u proizvodnji. Razlozi leže u dotrajaloj infrastrukturi, propadanju naftnih polja, rafinerija i cevovoda, ali i u nedostatku savremene tehnologije potrebne za preradu teške nafte. Nedovoljne investicije dodatno otežavaju situaciju, pa zemlja nije uspela da obnovi proizvodnju na nivo iz devedesetih godina prošlog veka, kada je dnevno proizvodila oko 3,4 miliona barela.

Organizacija OPEC od januara 2024. godine ima 12 članica, pet na Bliskom istoku, šest u Africi i jednu u Južnoj Americi. Prema podacima U.S. Energy Information Administration (EIA), države članice OPEC-a poseduju oko 79,5 odsto svetskih rezervi nafte, dok se oko 67,2 odsto tih rezervi nalazi na Bliskom istoku.

Ove zemlje pokrivaju približno 40 odsto svetskog tržišta nafte, a procenjuje se da su tokom 2024. godine ostvarile prihode od oko 338 milijardi dolara.

Najveći potrošači nafte

Sjedinjene Američke Države su istovremeno i najveći proizvođač i najveći potrošač nafte u svetu. Oko 70 odsto potrošnje u SAD otpada na transport, dok se približno 24 odsto koristi u industrijskoj proizvodnji.

Ključnu ulogu u globalnom snabdevanju naftom imaju Saudijska Arabija i Sjedinjene Američke Države.

Veliki azijski potrošači, Kina, Indija, Japan i Južna Koreja uvoze čak 78 odsto sirove nafte sa Bliskog istoka, zbog čega su posebno osetljivi na poremećaje u snabdevanju iz tog regiona.

Cene nafte danas

Iranski zvaničnici su danas saopštili da neće dozvoliti prolazak nafte kroz Ormuski moreuz ka Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima. Pretnje su usledile nakon što su najmanje tri broda pogođena projektilima rano jutros.

Ebrahim Zolfakari, portparol iranske vojne komande Katam al-Anbija, upozorio je da će iranske snage gađati američke brodove.

„Spremite se da cena barela nafte dostigne 200 dolara. Cena nafte zavisi od regionalne bezbednosti koju ste vi destabilizovali“, poručio je Zolfakari.

Cene sirove nafte ranije ove nedelje dosegle su 119,48 dolara po barelu, što je najviši nivo u skoro četiri godine. Nakon toga pale su na oko 90 dolara, ali i dalje ostaju znatno više nego pre početka koordinisanih napada SAD i Izraela na Iran krajem februara.

Analitičari upozoravaju da blokada Ormuskog moreuza mogla ugrožava ozbiljan poremećaj globalnog snabdevanja i dodatno pogoršava već visoke cene energenata, posebno u Aziji.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.