Rat na Bliskom istoku i zatvaranje Ormuskog moreuza zaustavili su oko 20 odsto svetskih isporuka nafte. Zemlje uvoznice energenta, koje u velikoj meri zavise od ovog regiona, prinudilo je da traže alternativne načine snabdevanja i uvedu strogu kontrolu potrošnje.

Zatvaranje ključnog pomorskog prolaza, odnosno nemogućnost ili kašnjenje u isporuci nafte, direktno je ugrozilo snabdevanje najvećih svetskih ekonomija.

Prema procenama iz 2024. godine, svetske rezerve nafte iznose oko 1,77 biliona barela, a na osnovu potrošnje zabeležene tokom poslednjih nekoliko godina, procenjuje se da bi te količine mogle da zadovolje globalne potrebe u narednih približno 50 godina.

Najveće zalihe „crnog zlata“ ima Venecuela u iznosu od preko 300 milijardi barela, zatim Saudijska Arabija sa preko 258 milijardi barela i Iran sa oko 208,6 milijardi barela.

Najveći proizvođači nafte

Među deset najvećih proizvođača nafte u svetu nalaze se Sjedinjene Američke Države, Saudijska Arabija, Rusija, Kanada, Kina, Irak, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Brazil i Kuvajt.

Sjedinjene Američke Države učvrstile su poziciju najvećeg proizvođača, sa rekordnom proizvodnjom od oko 13 miliona barela sirove nafte dnevno.

Iza njih slede Rusija i Saudijska Arabija, koje često menjaju mesta na listi u zavisnosti od odluka grupe OPEC+ o ograničavanju proizvodnje.

Iako raspolaže najvećim rezervama nafte, Venecuela se već godinama suočava sa ozbiljnim problemima u proizvodnji. Razlozi leže u dotrajaloj infrastrukturi, propadanju naftnih polja, rafinerija i cevovoda, ali i u nedostatku savremene tehnologije potrebne za preradu teške nafte. Nedovoljne investicije dodatno otežavaju situaciju, pa zemlja nije uspela da obnovi proizvodnju na nivo iz devedesetih godina prošlog veka, kada je dnevno proizvodila oko 3,4 miliona barela.

Organizacija OPEC od januara 2024. godine ima 12 članica, pet na Bliskom istoku, šest u Africi i jednu u Južnoj Americi. Prema podacima U.S. Energy Information Administration (EIA), države članice OPEC-a poseduju oko 79,5 odsto svetskih rezervi nafte, dok se oko 67,2 odsto tih rezervi nalazi na Bliskom istoku.

Ove zemlje pokrivaju približno 40 odsto svetskog tržišta nafte, a procenjuje se da su tokom 2024. godine ostvarile prihode od oko 338 milijardi dolara.

Najveći potrošači nafte

Sjedinjene Američke Države su istovremeno i najveći proizvođač i najveći potrošač nafte u svetu. Oko 70 odsto potrošnje u SAD otpada na transport, dok se približno 24 odsto koristi u industrijskoj proizvodnji.

Ključnu ulogu u globalnom snabdevanju naftom imaju Saudijska Arabija i Sjedinjene Američke Države.

Veliki azijski potrošači, Kina, Indija, Japan i Južna Koreja uvoze čak 78 odsto sirove nafte sa Bliskog istoka, zbog čega su posebno osetljivi na poremećaje u snabdevanju iz tog regiona.

Cene nafte pod lupom tržišta

Cene nafte ostaju u centru pažnje investitora nakon naglih oscilacija na početku nedelje. Tržišta su reagovala na pojačane geopolitičke tenzije na Bliskom istoku, posebno u vezi sa situacijom u Iranu, što je nakratko poguralo cenu sirove nafte blizu granice od 120 dolara po barelu.

Međutim, nakon početnog skoka usled poremećaja u snabdevanju, cene su se delimično stabilizovale. Pojedine države su posegnule za strateškim rezervama sirove nafte kako bi ublažile potencijalne šokove u ponudi i sprečile dalji rast cena.

Američka referentna nafta West Texas Intermediate (WTI) crude oil poslednji put se trgovala oko 86,15 dolara po barelu, što predstavlja rast od 3,24 odsto u odnosu na prethodno trgovanje.

Stručnjaci upozoravaju da nagli skok cena energenata može imati šire posledice po globalnu ekonomiju.

Investitori pažljivo prate razvoj geopolitičkih prilika, ali i eventualne poteze velikih proizvođača nafte, jer bi svaka promena u ponudi mogla dodatno da utiče na stabilnost energetskog tržišta.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.