Biljke koje su pravi zlatni rudnik - donosimo spisak najprofitabilnijih kultura u Srbiji

Stručne agroekonomske analize i tržišni podaci pokazuju da razlike u zaradi mogu biti višestruke, u zavisnosti od kulture, ulaganja i uslova proizvodnje.

Tradicionalne kulture poput kukuruza i pšenice ostaju najrasprostranjenije zbog manjeg rizika i lakše mehanizacije, ali njihova profitabilnost često ne prelazi nekoliko stotina do oko 1.000 evra po hektaru. Nasuprot njima, intenzivne grane agrara donose znatno veće prihode.

Borovnica kao premijum kultura za profesionalce

Borovnica se već godinama nalazi na samom vrhu liste najisplativijih kultura u Srbiji. Podizanje jednog hektara savremenog zasada - što podrazumeva kvalitetne sadnice, protivgradne mreže, supstrate i automatizovane sisteme navodnjavanja - u praksi košta od 15.000 do čak 40.000 evra.

Ipak, ova investicija se vraća kroz visok profit, jer profesionalni i dobro održavani zasadi u punom rodu dostižu prinos od 10 do 15 tona po hektaru.

Dok se otkupna cena na veliko za izvoz uglavnom kreće u rasponu od 700 do 1.200 dinara po kilogramu (između šest i 10 evra), na domaćim pijacama u ranoj fazi sezone borovnica u maloprodaji dostiže cenu od 1.300 pa sve do 2.200 dinara. 

Beli luk donosi visoku, ali radno zahtevnu zaradu

Beli luk se izdvojio kao jedna od najprofitabilnijih povrtarskih kultura u zemlji. Prosečan prinos se kreće oko osam tona po hektaru. Iako bruto prihod može izgledati impresivno, neto zarada u praksi najčešće iznosi od 5.000 do 8.000 evra po hektaru, u zavisnosti od tržišnih oscilacija i troškova proizvodnje.

Stručnjaci upozoravaju da je ova proizvodnja izuzetno zahtevna. Zahteva velika ulaganja u kvalitetan semenski materijal, ali i ogroman udeo ručnog rada tokom vađenja, čišćenja i klasiranja. Ključ uspeha kod belog luka nije samo proizvesti ga, već obezbediti siguran plasman pre nego što na domaće tržište stigne jeftiniji uvozni luk.

Lešnik kao stabilna dugoročna investicija

Lešnik je sve popularniji među domaćim investitorima zbog stabilne izvozne potražnje i činjenice da plod može dugo da se čuva, što proizvođačima daje prostor da čekaju najbolju cenu. Površine pod ovim voćem u Srbiji beleže konstantan rast, a najveći deo modernih zasada nalazi se u Vojvodini i centralnoj Srbiji.

U prosečnim zasadima u Srbiji, prinos se kreće oko dve tone po hektaru u ljusci, dok se u intenzivnoj proizvodnji uz punu agrotehniku može postići i viši rod. Cena očišćenog lešnika na domaćim pijacama ove sezone varira od 1.000 do 1.500 dinara u manjim mestima, dok na beogradskim pijacama redovno dostiže i do 1.900 dinara po kilogramu. Glavna mana ovog biznisa je vreme — lešnik prve ozbiljnije prihode donosi tek od pete ili šeste godine, dok pun rod postiže tek nakon decenije, pa je reč o investiciji na duge staze.

Lekovito bilje u usponu

Uzgoj kamilice, nane, matičnjaka i žalfije sve više dobija na značaju, posebno na manjim porodičnim gazdinstvima. Glavna prednost lekovitog bilja je što početna ulaganja nisu dramatično velika kao u voćarstvu. Zarada po hektaru značajno varira, od 900 do 4.500 evra, a krajnji profit najviše zavisi od toga da li proizvođač prodaje sirovu biljku ili ima kapacitete za sušenje i preradu, što drastično podiže cenu.

Jagoda - visoka zarada uz visok rizik i skupe berače

Jagoda je jedna od najintenzivnijih kultura koja omogućava najbrži povrat uloženog novca, ali traži ozbiljan kapital na samom početku. Za podizanje jednog hektara na otvorenom (na foliji sa sistemom kap po kap) potrebno je u proseku između 10.000 i 18.000 evra, dok se kod napredne plasteničke proizvodnje ulaganja mogu popeti i do 30.000 evra.

Prinos se u profesionalnim zasadima kreće od 12 do 15 tona po hektaru, dok u intenzivnim, zaštićenim uslovima može ići i preko 20 tona. Što se tiče cena na pijacama ove sezone, početna je bila izuzetno visoka i iznosila je oko 800 dinara, dok se u jeku berbe spustila na pristupačnijih 250 dinara po kilogramu.

U dobrim uslovima, čist profit može iznositi od 1,5 do preko 2,5 miliona dinara po hektaru, ali rizik od prolećnih mrazeva, grada i pronalaženja skupe radne snage za berbu ovaj biznis čini visokorizičnim.

Agroekonomisti ističu da na papiru ne postoji jedna "najbolja" biljka koja garantuje bogatstvo. 

Agroekonomisti ističu da ne postoji jedna "najbolja" kultura, već da profit zavisi od niza faktora - lokacije, kvaliteta zemljišta, navodnjavanja, početnog kapitala i plasmana na tržištu. Zbog toga se poljoprivrednicima savetuje da pre odluke o setvi ili sadnji detaljno analiziraju uslove proizvodnje i tržište, jer upravo to u praksi najčešće određuje konačnu zaradu po hektaru.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.