Gram vredi više od zlata, ali postoji kvaka - može li šafran da postane unosan biznis u Srbiji

Ovaj začin dobija se iz cveta biljke Crocus sativus, a zbog izuzetno zahtevne proizvodnje često ga nazivaju i "crvenim zlatom".

Na svetskom tržištu gram kvalitetnog šafrana može da dostigne cenu od nekoliko desetina evra, dok kilogram vredi više hiljada evra.

Međutim, visoka cena ne znači automatski i laku zaradu. Šafran je jedna od kultura koja može da donese ozbiljan profit, ali samo uz dobro planiranje, kvalitetan sadni materijal i mnogo ručnog rada.

Zašto je šafran toliko skup?

Svaki cvet šafrana sadrži samo tri crvene niti, odnosno tučka od kojih se pravi začin. Berba se obavlja ručno, a cvetovi moraju da se beru u kratkom vremenskom periodu nakon otvaranja. Za jedan kilogram suvog šafrana potrebno je približno 150.000 cvetova.

Upravo zbog toga stručnjaci navode da najveći trošak u proizvodnji nije zemljište, već radna snaga. Na internet forumima i među proizvođačima često se ističe da je ručna berba glavni razlog visoke cene ovog začina.

Može li da uspeva u Srbiji?

Dobra vest za domaće proizvođače jeste da šafran ne zahteva tropske uslove. Biljka dobro podnosi hladnije zime, a više joj odgovaraju suva leta i dobro drenirano zemljište nego velika količina vlage. Upravo zbog toga postoje proizvođači u Srbiji koji su poslednjih godina počeli da eksperimentišu sa ovom kulturom.

Najvažnije je izabrati parcelu na kojoj se voda ne zadržava, jer višak vlage može da uništi lukovice.

Koliko treba uložiti?

Najveći početni trošak predstavlja nabavka lukovica. Cena jedne kvalitetne lukovice na evropskom tržištu uglavnom se kreće od 0,30 do 0,60 evra, u zavisnosti od veličine i kvaliteta.

Za ozbiljniju proizvodnju na oko 1.000 kvadratnih metara potrebno je između 30.000 i 50.000 lukovica, što znači da samo za sadni materijal proizvođač mora da izdvoji između 10.000 i 25.000 evra. Uz pripremu zemljišta, sistem navodnjavanja i ostale troškove, početna investicija može da pređe 15.000 evra.

Kolika zarada može da se očekuje?

Ovde dolazimo do dela koji mnoge privlači. Prema podacima iz više analiza proizvodnje šafrana, prinos se uglavnom kreće od jedan do pet kilograma suvog šafrana po hektaru, u zavisnosti od starosti zasada, kvaliteta lukovica i klimatskih uslova.

Na tržištu se kvalitetan šafran prodaje po cenama koje mogu da premaše nekoliko hiljada evra po kilogramu, dok se u maloprodaji često prodaje na gram i ostvaruje još veću vrednost.

Ako proizvođač uspe da obezbedi direktnu prodaju restoranima, specijalizovanim prodavnicama ili krajnjim kupcima, prihodi mogu biti višestruko veći nego kod prodaje otkupljivačima. Neki proračuni pokazuju da dobro organizovana proizvodnja može da donese desetine hiljada evra prihoda godišnje, ali tek nakon nekoliko godina razvoja zasada.

Nije posao za svakoga

Iako brojke zvuče primamljivo, šafran nije kultura na kojoj se brzo zarađuje. Berba traje svega nekoliko nedelja godišnje, obavlja se ručno i zahteva veliku preciznost. Pored toga, tržište je relativno usko, pa je prodaja često veći izazov od same proizvodnje.

Zbog toga stručnjaci preporučuju da se ne kreće odmah sa velikim površinama, već da se proizvodnja testira na nekoliko ari i da se paralelno gradi mreža kupaca.

Da li se isplati?

Za poljoprivrednike koji raspolažu manjom površinom zemlje i žele kulturu visoke vrednosti, šafran može biti veoma zanimljiva opcija. Međutim, reč je o proizvodnji koja traži strpljenje, početni kapital i mnogo ručnog rada.

Drugim rečima, šafran zaista može da donese zaradu koja se meri desetinama hiljada evra, ali samo onima koji uspeju da proizvedu vrhunski kvalitet i pronađu sigurno tržište za plasman svog "crvenog zlata".

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.