Za mnoge turiste iz Srbije giros nikada nije bio samo običan obrok. Bio je simbol bezbrižnog letovanja u Grčkoj, brz ručak između dva kupanja i dokaz da se na moru može jesti ukusno, a da se pritom ne potroši mnogo novca.
Pre desetak godina giros je u brojnim grčkim letovalištima koštao svega dva evra. Danas se njegova cena najčešće kreće između četiri i šest evra, dok u pojedinim turističkim zonama prelazi i sedam evra.
Na prvi pogled deluje kao još jedno u nizu poskupljenja koja pogađaju turiste. Međutim, priča o girosu zapravo je priča o tome kako su se promenili turizam, ekonomija i život na Mediteranu.
Od pandemije do rekordne turističke potražnje
Pandemija koronavirusa gotovo je zaustavila svetski turizam. Hoteli su bili prazni, restorani zatvoreni, a milioni radnika ostali su bez posla ili sa značajno manjim primanjima.
Kada su putovanja ponovo postala moguća, dogodilo se nešto što je malo ko očekivao. Potražnja za odmorima eksplodirala je širom Evrope.
Milioni ljudi želeli su da nadoknade propuštena putovanja, a veliki broj porodica u međuvremenu je uštedeo novac koji nije mogao da potroši tokom zatvaranja. Rezultat je bio snažan rast cena u gotovo svim segmentima turističke industrije, piše Kulturizam.
Nije poskupeo samo giros
Iza jednog girosa krije se mnogo više troškova nego što većina turista vidi.
Poskupeli su meso, ulje, povrće, pita hleb, energenti, transport, zakup lokala i radna snaga. Ugostitelji širom Grčke suočili su se sa višestruko većim računima za električnu energiju u odnosu na period pre pandemije.
Istovremeno, zakup poslovnog prostora u najpopularnijim turističkim mestima dostigao je rekordne iznose.
Zbog toga cena girosa nije rasla samo zbog inflacije, već zbog čitavog niza troškova koji utiču na poslovanje restorana.
Turisti vide račun, ali ne i pozadinu priče
Kada turista danas plati pet ili šest evra za giros, često pomisli da ugostitelji ostvaruju ogromnu zaradu.
Međutim, vlasnici restorana tvrde da profitne marže u mnogim slučajevima nisu veće nego ranije.
Ako je pre deset godina priprema jednog girosa koštala oko jednog evra, a prodavao se za dva, zarada je bila značajna. Danas trošak pripreme može dostići tri ili četiri evra, što ostavlja mnogo manje prostora za profit nego što se na prvi pogled čini.
Mediteran postaje žrtva sopstvenog uspeha
Popularnost turističkih destinacija donela je i nove probleme.
Na brojnim grčkim ostrvima cene nekretnina rastu rekordnom brzinom. Stanovi koji su nekada bili namenjeni lokalnom stanovništvu sada se sve češće pretvaraju u apartmane za kratkoročni najam.
To povećava troškove života lokalnog stanovništva, ali i troškove poslovanja ugostitelja.
Kada zaposleni plaćaju skuplje stanove, očekuju veće plate. Kada rastu plate, rastu i troškovi restorana. Na kraju, veći račun stiže turistima.
Hrvatska pokazuje kako izgleda turizam visokih cena
Mnogi ekonomisti kao primer navode Hrvatsku, gde su poslednjih godina cene u pojedinim destinacijama dostigle nivo najpoznatijih italijanskih i francuskih letovališta.
Kafa od pet evra, pica od dvadeset evra i skupe ležaljke postali su svakodnevica u pojedinim primorskim mestima.
Stručnjaci upozoravaju da bi i Grčka mogla da nastavi sličnim putem ukoliko se rast cena nastavi narednih godina.
Nedostatak radnika menja turističku industriju
Jedan od najvećih izazova za ugostitelje danas nisu hrana ni energija, već radna snaga.
Hoteli, restorani i barovi širom Mediterana suočavaju se sa ozbiljnim nedostatkom zaposlenih. Mladi sve manje žele sezonske poslove, dok broj turista iz godine u godinu raste.
Kako bi privukli radnike, poslodavci nude više plate, što dodatno povećava troškove poslovanja.
Koliko danas košta prosečan obrok u Grčkoj?
Pre deset godina četvoročlana porodica mogla je relativno lako da ruča u grčkom restoranu za oko 20 evra.
Danas isti račun često iznosi između 40 i 50 evra, a uz piće, deserte i dodatne porudžbine može biti i značajno veći.
Za porodice koje na moru provode deset ili više dana, ova razlika postaje veoma primetna u ukupnom budžetu za letovanje.
Uprkos svemu, Srbi i dalje biraju Grčku
Iako su cene primetno više nego ranije, Grčka ostaje jedna od najpopularnijih destinacija među turistima iz Srbije.
Blizina, veliki izbor smeštaja, poznata kuhinja, gostoprimstvo i dobra povezanost i dalje predstavljaju glavne razloge zbog kojih se veliki broj turista vraća iz godine u godinu.
Mnogi priznaju da primećuju poskupljenja, ali smatraju da Grčka i dalje nudi dobar odnos cene i kvaliteta u poređenju sa drugim mediteranskim zemljama.
Hoće li giros ponovo koštati dva evra?
Većina ekonomista smatra da su najveći inflatorni udari iza nas, ali malo ko očekuje povratak na cene iz perioda pre deset godina.
Kada tržište jednom prihvati viši nivo cena, značajan pad se retko događa.
Zbog toga je verovatnije da će u narednim godinama rast cena biti sporiji, nego da ćemo ponovo kupovati giros za dva evra.
Giros je postao mnogo više od sendviča
Kada turisti danas kažu da je giros nekada koštao dva, a sada pet ili šest evra, oni zapravo govore o mnogo većim promenama.
To je priča o inflaciji, rastu troškova života, nedostatku radne snage i transformaciji turističke industrije širom Mediterana.
Giros je ostao isti omiljeni obrok miliona turista, ali njegova cena danas najbolje pokazuje koliko se promenio svet putovanja i letovanja.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)