"Ipak, moramo biti precizni jer postignuti sporazum jeste veliki korak ka miru, ali saobraćaj kroz moreuz još nije vraćen na predratni nivo i teško je predvideti da li će se to destit u bliskoj budućnosti. Tek kada tankeri zaista počnu nesmetano da prolaze, moći ćemo da govorimo o punoj normalizaciji", rekao je Barac za Bizportal.
Prema njegovim rečima, značaj Ormuza najbolje pokazuju brojke.
"Kroz ovaj relativno uzak pomorski prolaz u normalnim okolnostima prolazi oko petine ukupne svetske nafte i naftnih derivata, kao i više od petine svetske trgovine tečnim prirodnim gasom. Kada se takva arterija zatvori, tržište ne reaguje samo na izgubljene količine, već i na strah od nestašica, skuplji transport, osiguranje brodova i rizik od širenja sukoba. Blokada je imala veoma ozbiljan uticaj na cenu", naveo je analitičar.
Brent je neposredno pre početka rata krajem februara bio nešto ispod 73 dolara po barelu, a tokom najtežeg perioda krize dostizao je i nivo iznad 120 dolara. Barac objašnjava da to znači da je u jednom trenutku bio skuplji za više od 60 odsto.
"Naravno, nije celokupan rast moguće pripisati isključivo blokadi, ali je Ormuz bio glavni izvor geopolitičke premije. Nakon objavljivanja sporazuma cena je pala na približno 83 dolara, što jasno pokazuje koliko je tržište čekalo političko rešenjebi koliko se cena formira u odnosu na strah", dodao je naš sagovornik.
Da li možemo da očekujemo značajan pad cena nafte u narednim danima, Barac napominje da možemo očekivati dalji pritisak na cenu nafte, ali ne treba očekivati pravolinijski pad.
"Finansijska tržišta odmah reaguju na vest, dok je za fizičko vraćanje miliona barela na tržište potrebno vreme. Moguće je testiranje nivoa od 80 dolara, a ako se potvrde puna bezbednost plovidbe i trajnost sporazuma, Brent bi tokom narednih meseci mogao da se kreće prema 75 dolara. Za pad ispod 70 dolara bilo bi potrebno ne samo otvaranje Ormuza, već i potpuna obnova proizvodnje i izvoza, slabija svetska tražnja i izostanak smanjenja proizvodnje drugih velikih proizvođača i mnogi drugi aspekti", istakao je Barac.
Ko će najviše profitirati od ponovnog otvaranja moreuza, analitičar kaže da su to zemlje koje uvoze velike količine energije - Kina, Indija, Japan, Južna Koreja i evropske države.
Dodaje da će korist imati i avio-kompanije, drumski prevoznici, industrija, poljoprivreda i građani kroz niže troškove prevoza i proizvodnje.
"Zalivske zemlje će ponovo moći da izvoze veće količine, mada će po barelu dobijati manje. Sa druge strane, izvoznici koji nisu zavisili od Ormuza gube deo koristi koju im je donosila visoka krizna cena", kazao je on.
Memoranduma o prekidu vatre sa Iranom za Evropu znači ublažavanje energetskog i inflatornog pritiska.
"Jeftinija nafta direktno utiče na cenu goriva, a zatim posredno na prevoz, hranu, industrijsku proizvodnju i gotovo sve lance snabdevanja. Niža cena energije mogla bi da smanji potrebu centralnih banaka za dodatnim podizanjem kamatnih stopa. Međutim, deo prethodnog rasta cena tek treba da se prelije na potrošače, zbog čega se smanjenje inflacije neće dogoditi preko noći", rekao je Barac.
Koliko će ova situacija pomoći Srbiji, naš sagovornik naglašava da je za našu zemlju ovo nesumnjivo dobra vest.
"Srbija je uvozno zavisna kada su u pitanju nafta i deo energenata, pa niža svetska cena smanjuje uvozni račun, pritisak na devizne rezerve, troškove privrede i inflaciju. Posebno je važno što se smanjuje mogućnost novih poskupljenja goriva, koja bi se zatim prelila na cenu transporta i hrane. Ipak, cena na pumpama neće pasti istog trenutka i neće padati potpuno istim procentom kao cena barela. U cenu goriva ulaze akcize, PDV, troškovi prerade, transporta, skladištenja, trgovačke marže i kurs dolara", objasnio je analitičar.
Dodaje da se u Srbiji maksimalne cene dizela i benzina određuju sedmično, tako da bi se prvi efekti stabilnog pada veleprodajnih cena mogli videti kroz naredne obračune.
"Realno je prvo očekivati pojeftinjenje od nekoliko dinara po litru, dok bi veće i trajnije smanjenje bilo moguće ukoliko Brent ostane ispod 80 dolara duži period. Najveća korist za Srbiju zato možda neće odmah biti dramatično jeftinije gorivo, već sprečavanje novih poskupljenja, smanjivanje inflatornog pritiska i veća predvidivost za građane i privredu. Ukoliko sporazum opstane, Ormuz bude potpuno otvoren i tržište se stabilizuje, Srbija će to osetiti kroz niže troškove energije, transporta i proizvodnje, a posredno i kroz stabilnije cene drugih proizvoda", zaključio je Barac.
Ormuski moreuz biće u potpunosti otvoren do petka, kada će memorandum o razumevanju između Sjedinjenih Američkih Država i Irana biti formalno potpisan u Ženevi, izjavio je američki predsednik Donald Tramp.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)