Nafta skuplja, rezervoari prazniji, a profiti rastu - ko najviše dobija u energetskoj krizi

Američki naftni giganti Ekson Mobil i Ševron trebalo bi da objave rezultate za drugi kvartal u utorak, a analitičari očekuju da će njihova zarada naglo porasti zbog viših cena nafte i rekordnih profita rafinerija.

Brent, međunarodna referentna nafta, trgovao se oko 70 dolara po barelu pre eskalacije sukoba. Bio je iznad 100 dolara tokom većeg dela marta, aprila i maja, a u jednom trenutku je dostigao 126 dolara. Prosečna cena u drugom kvartalu bila je 96,68 dolara, što je povećanje od 23 procenta u odnosu na prva tri meseca godine.

Petina svetske nafte i gasa prolazi kroz Ormuski moreuz. Sukob traje već šest meseci i skoro je zaustavio plovidbu kroz Ormuski moreuz. Pre rata, približno petina svetske nafte i prirodnog gasa prolazila je kroz ovaj uski morski prolaz.

Dok građani plaćaju skuplje gorivo, kompanije povećavaju zaradu

Smanjena ponuda podigla je cene benzina, dizela i mlaznog goriva. U nekim zemljama je došlo i do nestašica. Australija je povremeno ograničavala prodaju goriva, dok su Nepal i Šri Lanka zatvorili deo svojih vladinih kancelarija zbog krize.

Dok potrošači plaćaju više, kompanije koje proizvode naftu van Persijskog zaliva mogu je prodavati po znatno višim cenama. Ekson je već procenio da bi njegov profit u drugom kvartalu mogao biti oko pet milijardi dolara veći nego u prethodnom. Analitičari očekuju prilagođenu kvartalnu zaradu od oko 15,7 milijardi dolara, skoro tri puta veću nego na početku godine.

Evropske kompanije su već zaradile 22 milijarde dolara Šest najvećih evropskih naftnih kompanija u prvom kvartalu ostvarilo je kombinovani profit od oko 22 milijarde dolara, 43 odsto više nego u istom periodu prošle godine, prema analizi kompanije Global Witness. To su Shell, BP, TotalEnergies, Eni, Equinor i Repsol.

Njihova kombinovana zarada bila je najviša od kraja 2022. godine, kada su cene energije naglo porasle nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.

Cene benzina u SAD skočile, vozači osećaju posledice krize

"Postoje grupe u svetu koje se veoma dobro snalaze u ovoj krizi, a proizvođači nafte su jedna od njih", rekao je Patrik Gejli iz organizacije "Global Witness".

Upozorio je da istovremeno stotine miliona ljudi pate od nestanka struje, ograničenja potrošnje, nestašica i rastućih cena hrane zbog rasta cena energije i đubriva. Demokrate pozivaju na porez na ratno profiterstvo Demokratski predstavnici u Kongresu SAD predložili su u martu da se uvede porez na vanredne profite velikih proizvođača nafte.

Prihod od poreza bi se raspodeljivao potrošačima koji plaćaju više za gorivo.

Predlog senatora Šeldona Vajthausa i predstavnice Roa Kane obuhvatio bi kompanije koje su prošle godine proizvodile ili uvozile najmanje 300.000 barela nafte dnevno. Porez bi iznosio 50 odsto razlike između trenutne cene barela i proseka prethodne godine.

"Pravednije je oporezovati izuzetno visoke profite nego ukinuti programe ishrane dece", rekao je Vajthaus.

Slični predlozi prethodnih godina nisu dobili dovoljnu podršku da bi prošli u Kongresu. 

Prosečna cena galona običnog benzina u SAD pre iranskog napada bila je manja od tri dolara.

Evropski naftni giganti već zaradili milijarde

Ove nedelje dostigla je 4,10 dolara, što je oko dolar više nego u isto vreme prošle godine. Naftne kompanije ne određuju direktno tržišnu cenu nafte, koja zavisi od ponude, potražnje i odluka trgovaca i rafinerija. Međutim, kombinacija visokih cena sirove nafte i jake potražnje za rafinisanim gorivima stvara izuzetno povoljno okruženje za njih.

Kompanije poput Eksona i Ševrona, koje i vade naftu i poseduju rafinerije, posebno dobro posluju.Rafinerije ostvaruju istorijski visoke marže Rafinerije prerađuju sirovu naftu u benzin, dizel, kerozin i lož ulje.

Njihova očekivana zarada meri se razlikom između cene nafte i vrednosti rafinisanih proizvoda, poznatom kao rafinerijska marža. Krajem jula, rafinerije bi mogle da očekuju profit od 50 do 60 dolara za barel nafte vredan oko 80 dolara. Uobičajeni raspon je između 20 i 25 dolara.

"Prinosi u rafinerijskom poslu su snažno porasli. Cena nafte je kakva je sada zbog rata sa Iranom, ali u međuvremenu rafinerije zarađuju ogroman novac", rekao je profesor energetskih finansija Tom Seng.

Američke rafinerije rade skoro punim kapacitetom. Dodatno im ide u prilog činjenica da su neke rafinerije u Rusiji i na Bliskom istoku oštećene, dok neka azijska postrojenja nisu u mogućnosti da dobiju dovoljno sirove nafte. Dizel i mlazno gorivo donose posebno visok profit.

Cena dizela u SAD je približno 41 odsto viša nego pre blokade Ormuskog moreuza. Ne profitiraju svi podjednako Kriza ne donosi profit svim energetskim kompanijama.

Američki proizvođači i međunarodne kompanije koje većinu svoje nafte crpe izvan Persijskog zaliva mogu povećati prihode prodajom po višim cenama.

Međutim, kompanije na Bliskom istoku suočavaju se sa problemima izvoza, oštećenim naftnim poljima i postrojenjima i rastućim troškovima transporta i bezbednosti, piše Indeks.hr

Na kraju, troškove snose građani, ne samo kroz benzin, dizel i avionske karte. Energija je ugrađena u cenu skoro svih proizvoda, pa skuplja goriva povećavaju troškove transporta, proizvodnje i hrane.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.