Planirane nabavke, koje bi potencijalno mogle uključivati sisteme iz Kine, imaju za cilj proširenje raketne pokrivenosti, unapređenje presretanja ciljeva na malim visinama i jačanje ukupnog odvraćanja u odnosu na sve složenije regionalne pretnje.

Najava od 15. aprila 2026. dolazi nakon pojačane vojne logističke aktivnosti povezane sa postojećim kineskim sistemima HQ-22 i HQ-17AE koje Srbija već poseduje, a prema navodima Dunav Intel, deo je šireg procesa modernizacije. Cilj je zatvaranje praznina u pokrivenosti, jačanje otpornosti integrisane PVO i unapređenje spremnosti Srbije da odgovori na zasićene napade i složene vazdušne pretnje u promenljivom bezbednosnom okruženju Balkana, piše Army recognition, ugledni belgijski sajt koji se bavi pitanjima vojske i odbrane. 

"Bezbednosna situacija je složenija"

Predsednik Vučić je izjavio da je bezbednosna situacija postala složenija u odnosu na januar 2026. godine, pripisujući tu promenu daljem operativnom povezivanju saveza Zagreb–Tirana–Priština. Takođe je najavio da će Srbija u narednim danima potpisati veoma važne ugovore za naoružanje i vojnu opremu, bez navođenja konkretnih sistema, dobavljača ili vrednosti ugovora.

Velike nabavke su već u toku kao deo šire strategije jačanja odvraćanja i razvoja višeslojne PVO strukture koja integriše raketne sisteme, sredstva elektronskog ratovanja i napredne sposobnosti nadzora velikog dometa. Prema analizi Dunav Intela, ugovori će se najverovatnije odnositi na dodatne PVO sisteme, potencijalno kineskog porekla, na osnovu dva faktora: postojećeg kineskog arsenala Srbije i kontinuiranih vojnih transportnih letova između Urumćija i Srbije.

Do sada nema zvanične potvrde da postoji direktna veza između budućih ugovora i Kine ili konkretnih raketnih sistema. Međutim, analitička povezanost između najavljenih ugovora i logističkih aktivnosti zasniva se na ranijem poklapanju ciklusa nabavki i obrazaca vazdušnog transporta povezanih sa isporukama kineskih sistema, što vodi ka pretpostavci da Srbija priprema novu fazu nabavke kineskih PVO sredstava.

Moguće kategorije uključuju dodatne baterije srednjeg dometa HQ-22 radi proširenja zone dejstva, povećanje broja sistema kratkog dometa HQ-17AE za zaštitu ključnih tačaka i presretanje ciljeva na malim visinama, ili dodatne radarske i elektronske komponente za unapređenje detekcije i integracije sistema. Ipak, bez konkretnih dokaza poput fotografija, ugovora ili zvaničnih potvrda, ova procena ostaje u domenu verovatnoće.

Logistički dokazi zasnivaju se na ponovljenim letovima transportnog aviona Il-76MF egipatskog ratnog vazduhoplovstva (registracija SU-BTY), koji od 2025. godine održava rutu Egipat–Urumći–UAE–Srbija, sa više letova zabeleženih između januara i aprila 2026. Ovi letovi prate sličan obrazac: polazak iz Egipta, nestanak signala iznad Kine, ponovno pojavljivanje iznad UAE i dolazak u bazu Batajnica. Na primer, let 7. aprila ka Urumćiju, povratak 11. aprila i dolazak u Srbiju 12. aprila.

Ovakav obrazac sugeriše da Urumći služi kao logistički čvor za vojni teret, dok uključivanje Egipta i UAE otežava direktno praćenje porekla isporuka. Iako nema podataka o teretu, konzistentnost ruta i korišćenje vojnih transportnih aviona ukazuju na dugoročan logistički mehanizam sposoban za isporuke složene vojne opreme.

Nabavke iz više izvora

Ova aktivnost uklapa se u već postojeću saradnju Kine i Srbije u oblasti PVO, koja je započela nabavkom sistema FK-3 (izvozna verzija HQ-22) u periodu 2020–2022. godine, sa procenjenih četiri baterije. To je bila prva potvrđena upotreba kineskih PVO sistema u Evropi van NATO struktura. Nakon toga usledila je nabavka sistema HQ-17AE za odbranu od niskoletećih pretnji poput krstarećih raketa i dronova.

Kineski sistemi su integrisani sa zapadnim radarima kompanije Thales Group, uključujući GM400α i GM200, čime je formiran hibridni sistem PVO koji kombinuje kineske raketne sisteme i evropske senzorske platforme.

Saradnja sa Kinom deo je šire strategije Srbije koja uključuje nabavke iz više izvora – iz Francuske (borbeni avioni Rafale), Izraela (dronovi i artiljerija poput PULS sistema) i Evrope (transportni avioni Airbus). Kineski aranžmani se izdvajaju po fleksibilnijim uslovima i diskretnijim logističkim kanalima.

Trenutni PVO arsenal Srbije uključuje oko četiri baterije HQ-22/FK-3, dve baterije HQ-17AE, jedan ruski sistem Pantsir-S1 (uz još dva u nabavci), kao i modernizovane sovjetske sisteme S-125 Neva i 2K12 Kub. Svi su organizovani u okviru 250. raketne brigade za PVO i podržani savremenim radarskim sistemima.

Integracija elektronskog ratovanja

Iako ovaj sistem pruža višeslojnu zaštitu, ograničen broj savremenih sistema srednjeg dometa ostavlja praznine u pokrivenosti i smanjuje otpornost na masovne napade i koordinisane pretnje iz više pravaca. To predstavlja ključni razlog za dalju modernizaciju. Dodatni prioriteti uključuju integraciju elektronskog ratovanja, unapređenje komandno-informacionih sistema i bolje povezivanje senzora različitog porekla, kao i odgovor na nove pretnje poput naprednih dronova i precizno navođenog naoružanja.

Potencijalni nastavak nabavki iz Kine ima i šire strateške implikacije – jaču zavisnost od kineskih tehnologija i logistike, ali i dalji razvoj hibridnog PVO sistema koji nije usklađen sa NATO standardima, iako može sarađivati sa pojedinim zapadnim komponentama.

Na regionalnom nivou, jačanje sistema srednjeg dometa povećava sposobnost Srbije da nadgleda i potencijalno kontroliše vazdušni prostor i van svojih granica, dok nedostatak detalja o ugovorima ostavlja neizvesnost o obimu i strukturi budućih nabavki.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.