To je na svom Fejsbuk profilu objavio predsednik ove severne opštine Nihad Canović nakon sastanka sa predstavnicima Svetske banke. Svetska banka je, kako je objasnio, opredelila više od pola miliona dolara za izradu Okvira za upravljanje životnom sredinom i socijalnim pitanjima za Plavsko jezero i kompletan sliv.
Zaštita i međunarodni tender
„Na sastanku predstavnika Opštine Plav, delegacije Svetske banke na čelu sa šefom operacija Denisom Mesihovićem i projektnog tima na čelu sa Vladanom Dubljevićem potvrđeni su naredni koraci u okviru SDIP II programa u vezi sa revitalizacijom i zaštitom Plavskog jezera, u skladu sa standardima Svetske banke“, rekao je Canović, piše RTCG.
On je dodao da će kroz kapitalni budžet Ministarstva javnih radova biti raspisan međunarodni tender za izradu projektne dokumentacije prve faze revitalizacije, koja će obuhvatiti uklanjanje sedimenta iz dela jezera, antierozivne mere na slivu i stabilizaciju obala reke Ljuče, kao i analize nanosa, poplava, kvaliteta voda i erozivnih područja, čime će se po prvi put omogućiti celovit pristup dugoročnom rešavanju problema Plavskog jezera.
„Nakon završetka projektne dokumentacije i odobrenja Svetske banke, biće poznata i visina sredstava za izvođenje radova kroz SDIP II program, čime će biti zatvorena kompletna finansijska konstrukcija projekta. Plavsko jezero danas nije samo ekološko pitanje. Ono je pitanje razvoja Plava, zaštite prostora i budućnosti celog kraja“, napisao je Canović uz zahvalnost Svetskoj banci, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu finansija i Ministarstvu javnih radova na podršci ovom važnom projektu.
Ekolozi već godinama upozoravaju da bi najveće ledničko jezero na Balkanu, Plavsko jezero, moglo potpuno nestati u narednih dvesta pedeset godina, ako već sada ne počnu da se preduzimaju hitne mere za sprečavanje najvažnijih negativnih procesa koji ga vode u tom pravcu.
Tri puta više nego danas
„Priroda i ljudi čine svoje. Prema Jovanu Cvijiću početkom prošlog veka, odnosno 1913. godine, jezero je imalo površinu skoro pet i po kvadratnih kilometara, što je gotovo tri puta više nego danas. Najveće količine nanosa i takozvanih nutrijenata u jezero dospevaju rekom Ljučom, a određene količine potiču sa neposrednog sliva“, objašnjavaju ekolozi.
Prema merenjima koje je 2009. godine uradio Hidrometeorološki zavod Crne Gore, površina jezera je tada iznosila 179,5 hektara, dok je sedamdesetih godina prošlog veka iznosila oko 199 hektara.
„To znači da se u poslednjih četrdeset godina površina takozvanog vodenog ogledala Plavskog jezera smanjila za oko deset procenata. Za sedamnaest procenata u tom kratkom periodu smanjila se i zapremina jezera, i sada umesto 7,7 miliona kubnih metara vode iznosi 6,3 miliona“, kažu ekolozi.
Plavsko jezero predstavlja geolimnološki rudiment dubljeg i većeg ledničkog jezera koje se nekada pružalo pravcem jugozapad–severoistok. Jezero je nastalo otapanjem lednika u plavsko-gusinjskom valovu početkom perioda koji se označava nazivom holocen.
Tokom takozvane Vurmske glacijacije ledeni pokrivač na Prokletijama zahvatao je prostor od oko dvesta pedeset kvadratnih kilometara.
Nauka je utvrdila da su se veći lednici iz takozvanih cirkova na severnoj i severozapadnoj strani planine spuštali u dolinu Vrmoške reke, Grnčara i Vruje.
U proširenju kod Gusinja lednici su se spajali, a dalje se lednička masa, debljine i do dvesta metara, kretala dolinom reke Ljuče. Ovaj lednik, dužine trideset i pet kilometara, završavao se na mestu gde je danas Plavsko jezero.
Četrdeset i dve vrste vodozemaca
U njemu je i danas, bez obzira na negativne prirodne uticaje i one čiji je faktor čovek, prisutan veliki broj endemskih, endemoreliktnih, reliktnih, lekovitih i drugih korisnih biljaka, a od četrdeset i dve vrste vodozemaca čak devet je endemično.
Ekolozi upozoravaju da se Plavsko jezero suočava sa devastacijom zbog nekontrolisanih otpadnih voda, uzurpacije obale divljom gradnjom, neplanske eksploatacije šljunka iz njegovih pritoka, ali i nekontrolisane seče šuma.
U nekim dokumentima ranije je zapisano da su, osim dela Prokletija koji je dobio formalnu zaštitu proglašenjem nacionalnog parka, na teritoriji opštine Plav prepoznati i drugi lokaliteti za zaštitu biodiverziteta.
Tu spadaju dolina Lima i planina Visitor, koji su označeni kao takozvana Emerald staništa po kriterijumima Bernske konvencije, a time predstavljaju i buduće lokacije Natura 2000 ekološke mreže od značaja za očuvanje biodiverziteta na nivou Evropske unije.
Masiv Prokletija i Plavsko jezero takođe su prepoznati kao važna staništa za ptice, odnosno IBA područja. Planinski deo je gnezdilište za više od četrdeset tri procenta ukupne ornitofaune registrovane u Crnoj Gori, što ga čini najznačajnijim staništem ptica u kontinentalnom delu države. Samo Plavsko jezero, kao gnezdilište močvarnih ptica, najveće je stanište ugrožene vrste prdavac (Crex crex).
Predsednik opštine Plav Nihad Canović ranije je izjavio da je lokalna uprava na dobrom putu da konačno napravi konkretne korake i u saradnji sa međunarodnom zajednicom i Vladom Crne Gore uđe u proces zaštite i revitalizacije Plavskog jezera.
„Ne čuvamo samo jezero. Čuvamo budućnost Plava. Uz podršku Svetske banke i saradnju sa Ministarstvom javnih radova obezbedili smo sredstva i krećemo sa procesom izrade dokumentacije. Dela ostaju“, napisao je Canović na svom Fejsbuk profilu.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)