I dok Hrvatska sve više zavisi od njih, Vlada upućuje izmene Zakona o strancima u konačnu parlamentarnu proceduru.

Predviđaju se fleksibilnije dozvole, lakša promena poslodavca i duži boravci, ali neki stručnjaci upozoravaju na moguće nove probleme u praksi.

Ministarstvo unutrašnjih poslova ističe da su izmene prvenstveno rezultat usklađivanja sa pravnom tekovinom Evropske unije, ali i specifičnih poteškoća u sprovođenju postojećeg zakona.

Šefica Službe za strane radnike Ministarstva unutrašnjih poslova Anita Mandić navodi da je ključni podsticaj bila evropska direktiva o jedinstvenom postupku izdavanja dozvola.

"Izmene su pokrenute zbog potrebe usklađivanja sa pravnom tekovinom EU, ali i zbog problema u sprovođenju zakona", rekla je tokom intervjua na HRT-u.

Dodala je da izmene obuhvataju ne samo pitanje radne snage, već i širi okvir migracija, uključujući Pakt o migracijama i azilu.

Važne izmene

Novi zakon donosi niz važnih izmena za strane radnike. Omogućava promenu poslodavca nakon šest meseci rada, umesto dosadašnje godine.

Produžava se i period u kome radnik može biti nezaposlen, na tri ili šest meseci, u zavisnosti od prethodnog iskustva. Uvodi se i obaveza osnovnog znanja hrvatskog jezika (nivo A1), dok je studentima dozvoljen boravak do tri godine. Sezonske dozvole bi mogle da važe do tri godine, sa radom do devet meseci godišnje.

Menjaju se i uslovi za poslodavce: umesto dosadašnjeg mesečnog prometa od 10.000 evra, uvodi se godišnji prag od 100.000 evra za pravna lica i 40.000 evra za fizička lica.

Direktorka Hrvatskog udruženja poslodavaca za ugostiteljstvo i turizam Natali Komen Bujas smatra da su predložene izmene blaže od prošlogodišnjih, koje su, kaže, stvorile niz poteškoća.

"Prošlogodišnje izmene donele su mnoge izazove, posebno zbog minimalnih zahteva za promet", naglasila je Bujas.

Ona pozitivno ocenjuje uvođenje trogodišnje sezonske dozvole, jer će, kako kaže, olakšati povratak radnika bez ponovljenih administrativnih postupaka. Međutim, upozorava na produžavanje rokova za izdavanje dozvola.

"Produžavanje roka na 90 dana je zabrinjavajuće za nas jer otežava planiranje i blagovremeno zapošljavanje", rekla je ona.

Sindikati upozoravaju na zavisnost poslodavaca

Sindikati, međutim, smatraju da ključni problem nije rešen.

Višnja Katalinić iz Konfederacije nezavisnih sindikata Hrvatske upozorava da strani radnici i dalje ostaju snažno vezani za svoje poslodavce.

"Zakon i dalje ne rešava strukturnu zavisnost stranih radnika od njihovih poslodavaca", kazala je ona.

Navodi da zahtev za dozvolu podnosi poslodavac, dok radnici često nemaju uvid u sopstveni status.

"Dešava se da radnik misli da mu je podnet zahtev, radi, a na kraju otkrije da je ilegalno u Hrvatskoj", upozorila je ona.

Takve situacije, dodala je, mogu rezultirati prisilnim odlaskom radnika koji su se već integrisali.

Katalinić takođe pokreće pitanje obaveze polaganja ispita iz hrvatskog jezika.

"Ovo nije samo učenje jezika, već obaveza polaganja ispita. Ako radnik ne položi ispit, mora napustiti Hrvatsku", istakla je ona.

Prema rečima sindikata, takva odredba mogla bi povećati fluktuaciju radne snage.

Ministarstvo unutrašnjih poslova odbacuje kritike vezane za rokove i objašnjava da novi rok od 90 dana predstavlja gornju granicu, a ne pravilo.

"To je najduži rok, ne znači da će svaka procedura trajati toliko", naglasila je Mandić. 

Dodaje da je prethodni rok od 15 dana bio nerealan zbog složenosti postupka.

"Problem nije volja, već urednost zahteva i obim provera", kazala je ona.

Takođe je istakla da radnici imaju mogućnost da provere svoj status, lično ili putem upita, uz dokaz o identitetu, piše Dnevno.hr

"Mogu lično doći u policijsku stanicu ili poslati upit ako mogu da dokažu svoj identitet", zaključila je ona.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.