Najčešće odredište bile su Nemačka i Austrija, ali i druge zapadnoevropske zemlje u koje su ljudi odlazili u potrazi za boljim uslovima života, stabilnijim poslovima i uređenijim sistemom. Iako se poslednjih godina trend iseljavanja donekle smanjio, u tim zemljama i dalje živi veliki broj Hrvata.

Ipak, život u inostranstvu nije uvek onakav kakvim ga mnogi zamišljaju. Iza viših plata često se kriju visoki troškovi života, stroga pravila i obaveze koje mnogima predstavljaju ozbiljan finansijski i administrativni izazov, pa zato mnogi sve češće razmišljaju o povratku u Hrvatsku, piše Dnevno.

U poslednje vreme, na društvenim mrežama i forumima koji okupljaju mnoštvo naših ljudi iz dijaspore, sve su učestalije rasprave o životu u inostranstvu, kao i o njegovim prednostima i manama. U tim raspravama sve češće se upoređuju plate, troškovi, uslovi rada, ali i kvalitet svakodnevice, kao i osećaj pripadnosti u novoj sredini. Upravo u takvom kontekstu sve češće se pojavljuju i lične ispovesti gastarbajtera koji godinama rade u zapadnoevropskim zemljama.

Jedna takva priča, koju je podelio gastarbajter koji već pet godina živi i radi u Nemačkoj, ovih dana izazvala je veliku pažnju. Naime, ova priča opisuje iskustvo čoveka koji je nakon rada u inostranstvu otvoreno progovorio o emocionalnoj ceni „nemačkog sna“.

„Duša mi polako vene“

„Materijalno imam sve, ali osećam da mi duša polako vene“, naveo je on na početku svoje ispovesti. Kako dodaje, njegov svakodnevni život sveo se na rutinu: „Radim, zarađujem, kupio sam auto o kojem sam nekada mogao samo da sanjam, mogu sebi da priuštim stvari o kojima sam u domovini samo maštao. Ali moj život se svodi na relaciju posao–kuća–supermarket.“

Posebno je naglasio nedostatak društvenog života i spontanosti koju je imao u domovini. Kulturološki šok koji nastupa nakon što prođe početna euforija često je povezan sa nemačkom disciplinom i distancom. Dok se na Balkanu kafa pije satima i komšija svraća nenajavljen, u Nemačkoj se svaki susret planira nedeljama unapred, a slobodno vreme strogo je rezervisano za odmor od iscrpljujućeg rada.

„Ono što najviše nedostaje nije novac, nego bliskost. U Nemačkoj se sve planira, nema onog spontanog druženja kao kod kuće“, istakao je.

Stručnjaci ovaj fenomen opisuju kao oblik „migrantske tuge“, odnosno emocionalnog stanja koje se javlja kod dela iseljenika. Radnici se često osećaju kao stranci u Nemačkoj, uprkos tome što plaćaju poreze i poštuju zakone, dok se istovremeno počinju osećati kao stranci i u sopstvenoj domovini kada dođu na godišnji odmor.

U ispovesti je istakao i ključne faktore koji dovode do takvog stanja, među kojima su izolacija, radni pritisak i osećaj odgovornosti prema porodici u domovini.

„Šaljem novac kući, ali imam osećaj da propuštam važne trenutke sa porodicom“, naveo je.

„U Nemačkoj si broj“

Njegova priča izazvala je mnoštvo komentara na portalima i društvenim mrežama. Mnogi su se pronašli u rečima ovog gastarbajtera.

„Novac ne može da zameni miris majčine kuhinje i onaj osećaj kada sretneš prijatelja iz detinjstva na ulici. U Nemačkoj si broj, vrediš onoliko koliko možeš da radiš. Kad se razboliš ili ostariš, shvatiš da su zidovi tvog stana hladni bez obzira na to koliko si ih skupo platio“, napisao je jedan.

Deo komentatora upozorio je da je nostalgija često privilegija onih koji su u inostranstvu uspeli da obezbede egzistenciju, dok su uslovi u matičnim zemljama i dalje teški. Iskusniji iseljenici savetovali su da je ključ u ravnoteži između rada i privatnog života. Umesto stalnog prekovremenog rada i dodatnih poslova, preporučili su ulaganje vremena u hobije, putovanja i društveni život.

Takođe, sve više ljudi razmatra opciju povratka nakon što uštede određeni novac, shvatajući da su za kvalitetan život potrebni i prijatelji, porodica, druženja i slobodno vreme, a ne samo novac na bankovnom računu.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.