Najčešće dileme građana o zakonu „Svoj na svome“ – šta važi, a šta ne

Republički geodetski zavod (RGZ) odgovorio je na najčešće nedoumice koje se pojavljuju u javnosti – od toga da li raniji zahtevi imaju značaj, do pitanja poreza, nasledstva i stvarne svrhe zakona.

Da li važe stari zahtevi za legalizaciju?

Jedno od najčešćih pitanja odnosi se na ranije podnete zahteve po starim zakonima o legalizaciji i ozakonjenju.

U RGZ objašnjavaju da ti zahtevi više nemaju pravni efekat:

“Lica koja žele da im se upiše pravo svojine na objektima koji su izgrađeni bez odgovarajuće građevinske dozvole, moraju da podnesu prijave po važećem zakonu, bez obzira na to da li jesu ili nisu ranije podnosili zahteve za ozakonjenje”, navode u RGZ-u.

Svi predmeti po starim zakonima su, po sili zakona, obustavljeni.

Da li upis znači retroaktivni porez?

Građane često brine da će im, nakon upisa, biti obračunat porez na imovinu unazad pet godina, zbog čega se pitaju da li im se uopšte isplati da prijave objekat.

U RGZ naglašavaju da upis prava svojine i naplata poreza ne moraju nužno biti povezani, jer obaveza plaćanja poreza postoji i sada – čak i za objekte koji nisu upisani.

“Zahvaljujući postojećim snimcima iz vazduha na osnovu kojih se može utvrditi površina i spratnost objekta, čak i onih u zgradama za kolektivno stanovanje, a koji postoje za gotovo sve objekte na teritoriji Republike Srbije, postoji zakonska mogućnost da se za nepokretnosti za koje se prijava za upis po osnovu ovog zakona ne podnese, a koje nisu uvedene u evidenciju za porez na imovinu, taj porez utvrdi i bez prijave za upis prava svojine, a u tom slučaju je moguće da se utvrdi obaveza plaćanja poreza na imovinu i za prethodnih pet godina, u skladu sa propisima iz oblasti poreza”, ističu u ovoj instituciji.

Drugim rečima, neprijavljivanje ne znači nužno izbegavanje poreza.

Ima li smisla prijavljivati porodičnu kuću koja se neće prodavati?

Često se postavlja pitanje da li ima smisla prijaviti porodičnu kuću koja se koristi decenijama, već ima priključke i ne planira se njena prodaja.

U RGZ smatraju da je to kratkovid pristup:

“Pored toga, priključenje na komunalne mreže, koje su sada dostupne ili će postati dostupne legalnim objektima u našem susedstvu, može biti otežano ili onemogućeno za objekte koji nisu upisani. To što nam sada daljinsko grejanje ili gas nisu dostupni ili što možda nismo zainteresovani za njih, ne znači da će tako biti i za dve ili tri godine. Takođe, sprovođenje radova na rekonstrukciji i adaptaciji na ovim objektima u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji može biti onemogućeno. Pravni i praktični položaj vlasnika upisanih nepokretnosti je višestruko povoljniji od ‘vanknjižnih’ vlasnika”, navodi RGZ.

Neupisana nepokretnost je pravno „nevidljiva“, što može zakomplikovati nasledstvo, hipoteku ili bilo kakav pravni posao u budućnosti.

Da li je zakon namenjen samo investitorima?

U javnosti se često čuje tvrdnja da je zakon donet kako bi se „spasili“ investitori koji su nelegalno gradili, a da građani zapravo neće doći do upisa.

U RGZ to odbacuju:

“Do sada nijedan upis po ovom zakonu nije izvršen jer je tako predviđeno zakonom: tek nakon što istekne rok za prijavu nepokretnosti za upis (5. februar 2026. godine) i što istekne rok od dodatnih 30 dana za prigovore na podnete prijave (7. mart) biće moguće donositi potvrde Agencije o ispunjenju uslova za upis i rešenja o RGZ-a o upisima”, ističu u ovoj instituciji.

Kako navode, prvi upisi mogu se očekivati od marta 2026. godine, a cilj je da se tada omogući što veći broj rešenja u najkraćem roku.

“Dakle, prve upise možemo da očekujemo od marta 2026, a trenutno se radi na tome da se omogući donošenje što većeg broja rešenja o upisu u najkraćem mogućem roku”, zaključuju u RGZ-u, piše Biznis.rs

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: