Pre nekoliko godina Džonatan Laramij (32) radio je u korisničkoj podršci, dok je u slobodno vreme eksperimentisao sa veštačkom inteligencijom (AI). Bez formalnog obrazovanja iz filmske produkcije, počeo je da uči samostalno kako da pravi video sadržaj.
U junu 2025. godine napustio je posao kako bi se u potpunosti posvetio AI sadržaju. Već je imao uspešne naloge na društvenim mrežama o istoriji, a ideja za YouTube kanal Chloe VS History bila je prirodan nastavak tog rada. Danas kaže da mu kanal donosi znatno veće prihode nego prethodni posao, ali da je do toga došao postepeno.
Svaki video zahteva desetine koraka
Kanal Chloe VS History prati AI influenserku Kloi koja "posećuje" istorijske događaje poput prvog putovanja Titanika ili erupcije Vezuva u Pompeji. Ona je predstavljena kao savremeni vloger koji gledaocima prikazuje istorijske scene iz prvog lica.
Laramijev proces rada uključuje više AI alata. Koristi Klod za ideje i strukturu scenarija, generiše slike pomoću AI softvera PAI 2 (Utopai Studios) uz Nano Banana Pro i ChatGPT 2.0, zatim te slike pretvara u video klipove pomoću Seedance 2.0, dok se za glas koristi AI model koji održava dosledan glas lika Kloi.
Kreiranje lika Kloi bilo je jedan od bržih koraka - napravio je između pet i deset verzija pre nego što je izabrao konačnu. Međutim, mnogo više vremena potrošio je na razvijanje njene ličnosti i dijaloga kako bi delovala kao stvarna influenserka, a ne kao AI lik. Upravo taj detalj, kaže, doprineo je popularnosti kanala.
Jedno od najčešćih pitanja koje dobija jeste da li je Kloi stvarna osoba.
Iako se sadržaj generiše pomoću veštačke inteligencije, Laramiji naglašava da je potrebna stalna kreativna kontrola. Svaka scena mora da se proveri, doradi i ponovo generiše više puta, slično kao u filmskoj produkciji.
Istorijski sadržaj dodatno komplikuje proces, jer AI modeli često ubacuju anahronizme - poput uličnih lampi ili sunčanih naočara u scenama starog Rima. Zbog toga izrada jednog dugog videa m"ože trajati i po nekoliko nedelja, jer uključuje pisanje scenarija, generisanje slika i videa, obradu glasa i postprodukciju.
"Jedan video može da košta i više od 1.000 dolara"
Prema njegovim rečima, jedan dug video za kanal košta između 300 i 800 funti (oko 400 do 1.070 dolara), u zavisnosti od kompleksnosti i broja ponavljanja scena.
Za razliku od klasične Jutjub produkcije, gde kreatori troše novac na opremu ili putovanja, kod AI videa najveći trošak dolazi od samog generisanja sadržaja.
Svaka korekcija ima svoju cenu - oko tri dolara za klip od 15 sekundi, a jedan video često prolazi kroz 10 do 15 verzija, što značajno povećava troškove. Ti troškovi postoje bez obzira na to da li video postane uspešan ili ne.
Od Instagrama i TikToka do Jutjub uspeha
U početku je pokušavao da zaradi na Instagramu, TikToku i Jutjubu-u, ali mu je samo on dugoročno doneo rezultate.
Instagram nije donosio prihod jer ne plaća po pregledima, dok TikTok nije bio značajan izvor zarade jer nije bio uključen u program nagrađivanja kreatora, piše Biznis insajder (Business Insider).
Prelazak na duže video formate bio je prekretnica. Kako su gledaoci duže ostajali na njegovim video snimcima, Jutjub je počeo više da ih preporučuje. To je pokrenulo lančani efekat - uspeh dugih videa povećao je i gledanost kratkih formata (Shorts), koji ranije nisu imali veliki domet.
Ideja je najvažnija
Laramiji ističe da uspeh ne zavisi od samog pristupa AI alatima, jer ih danas svako može koristiti.
Ključ je, kaže, u tome da se razume šta publika želi da gleda i da se izgradi proces koji dosledno isporučuje kvalitetan sadržaj.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)