Za početak, zašto je tamo bilo toliko ljudi? Ako danas posetite raskrsnicu Volstrita i Brod Strita, čak i tokom perioda velike nestabilnosti na tržištu, atmosfera je prilično mirna.

Razlika je jednostavna: dostupnost informacija. Godine 1929. informacije su često već bile zastarele čak i na samom podu berze, a kamoli u brokerskim kućama širom grada, kaže Endru Ros Sorkin, autor knjige „1929.“, koja istražuje zloglasni slom berze, piše Biznis insajder.

„Razlog što je bilo toliko ljudi na ulicama jeste što su ljudi fizički silazili tamo jer su želeli da vide šta se zaista dešava sa njihovim investicijama“, rekao je Sorkin u podkastu Bloomberg’s Odd Lots. „Jer niste mogli da pozovete nekoga, nije postojala aplikacija da to proverite.“

Ovo je samo jedan primer koliko su se svet i berza promenili u poslednjih 96 godina.

1. Ženama je bilo zabranjeno da prisustvuju Njujorškoj berzi

Ženama nije bilo dozvoljeno da budu na Njujorškoj berzi sve do 1943. godine, tokom Drugog svetskog rata, kada je nastao manjak radne snage. Prve žene koje su radile na podijumu bile su „quote girls“ i „carrier pages“. Njujork Tajms je u to vreme objavio članak o tome.

- Nemoguće je zanemariti da je ovo bio svet oblikovan gotovo u potpunosti od strane muškaraca - piše Sorkin o početku 20. veka.

- Žene nisu bile ni dobrodošle na pod berze, niti su imale pravo da oblikuju njena pravila.

Danas žene vode celu berzu. Njujorška berza je od 2018. godine imala dve predsednice: Stejsi Kaninigen i sadašnju predsednicu Lin Martin.

[caption id="attachment_125661" align="alignnone" width="1000"] Foto: Sergii Figurnyi / Shutterstock.com[/caption]

2. Mogle su se platiti lažne ponude

Mogli ste da platite ljude da podižu cenu akcija na podu berze. U redu, nisu to bili glumci poznati poput Džeremija Renera i Roberta Daunija Džuniora, ali bilo je potpuno legalno plaćati ljude koji su se pretvarali da su trgovci.

- Majk Mihan, specijalista na podijumu za RCA, vodio je prstenove insajder-trejdinga gde bi okupio bogate ljude i rekao: ‘Idemo da slikamo traku, objavićemo priče da će akcija rasti’“, rekao je Sorkin.

- I onda biste imali ljude na podu koji bi govorili: ‘Kupujem po 120, kupujem po 140’, i svi su znali koliko će cena rasti i kada će povući podmetač.

3. Brokerske kuće bile su svuda

Ne, tada nije bilo mobilnih aplikacija poput Robinhood-a ili Schwab-a. Mnogi ljudi su kupovali akcije lično, pa su fizičke brokerske kuće bile raspoređene širom Njujorka.

- Trajala je prohibicija, pa su svi barovi bili zatvoreni, a nacionalni hobi postalo je spekulisanje, i bukvalno su postojale brokerske kuće na uglovima ulica, kao što su danas Starbaksi - rekao je Sorkin.

4. Trgovanje na marginu bilo je lako

Danas malim investitorima trgovanje na marginu je omogućeno u okviru određenih pravila – morate imati najmanje 50 odsto iznosa kupovine deponovano na svom računu. Godine 1929. ljudi su redovno trgovali sa marginom od 10 puta.

- Hiljadama, Amerikanci srednje klase otvarali su margin račune, ulažući 10 ili 20 procenata vrednosti kupovine akcija i pozajmljujući ostatak - piše Sorkin.

- Kada bi tržište raslo, prinosi su se osećali kao besplatan novac.

5. Nema finansijskih izveštaja

Tržišta su bila mnogo manje transparentna, jer javne kompanije nisu morale da objavljuju finansijske izveštaje poput prospektusa ili 10-K obrazaca.

„Neko mi je nedavno rekao: ‘Dakle, kada si radio svoje istraživanje, da li si ikada pročitao prospektuse tih akcija?’“ rekao je Sorkin. „Rekao sam: ‘Prospektusi? To su bili poput letaka, ako bi uopšte postojali, koje bi delili na ulici, bukvalno.’“

6. Nije postojala Komisija za hartije od vrednosti

Sve ovo zvuči šokantno dok ne shvatite da tada još nije postojala Komisija za hartije od vrednosti (SEC). Ona je osnovana tek 1934. godine, da bi regulisala tržište i štitila investitore.

- Nije bilo pravila - rekao je Sorkin.

7. Postojala je berzanska astrološkinja

Evangelin Adams postala je poznata kao astrolog za berzu, objavljujući bilten za koji se navodno pretplatilo 100.000 ljudi. Adams je davala personalizovane preporuke akcija uz naknadu od 50 dolara.

- Čak se govorilo da je i Dž. Pirmont Morgan tražio njen savet - piše Sorkin. U redu, možda ovo i nije teško zamisliti — sigurno postoji neki TikTok nalog danas koji radi nešto slično.

Ovih sedam karakteristika pokazuju koliko se svet i tržište promenilo u poslednjih 96 godina – od berze preplavljene ljudima na ulici, do današnje digitalne, transparentne i regulisane finansijske scene.

?is_from_webapp=1&sender_device=pc&web_id=7551005304884971064

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.