Na tržištima plemenitih metala nastavljen je lov na rekorde, a u prošloj godini, ovi metali bili su među najatraktivnijim za investitore, pa je mnogima palo na pamet da se okrenu kupovini akcija i tako pokušaju da zarade.

Za Bizportal Miroslav Radaković iz brokerske kuće "BDD TradeWin24." otkriva odakle krenuti, kako trgovati akcijama, koje greške izbegavati i gde možemo ulagati.

On objašnjava da je na prvom mestu štednja u banci, koja nam trenutno na evre donosi godišnje oko dva odsto, ukazujući da je to najniži oblik ulaganja. Dodaje da je drugi vid ulaganja kupovina nekretnina. Kada je reč o trećem, misli na plemenite metale.

"Pre svega mislim na zlato, srebro i platinu. U poslednje dve godine interesovanja za njih su eksplodirala i sad vlada opšta euforija. Ja sam protiv investiranja u zlato, jer nam statistika govori da je to prilično loše ulaganje koje donosi u zadnjih 100 godina prosečan godišnji prinos od svega nekih jedan-dva odsto godišnje. Dakle, čak manje od nekretnina. Zlato je metal koji ne donosi nikakav prihod, nema dividendu i ne možemo da izračunamo njegovu realnu vrednost s obzirom da nema neku veliku primenu u industriji, pa samim tim, ni neku veliku potražnju", rekao je Radaković.

Naš sagovornik daje primat srebru, jer kako kaže, ima industrijsku tražnju - industrija čipova, baterija za električne automobile, i drugi. Dodaje da srebro, u odnosu na zlato, ima veći potencijal u svakom smislu te reči.

"Kada pričamo o načinu investiranja u zlato, postoje dva metoda. Jedan je preko berze - tako svi investitori trguju preko berze. Drugi način je preko brokera - da li je ovaj način dobar ili ne, nisam siguran. Na kraju, dolazimo do najunosnije investicije, a to su akcije", naveo je on.

Istorijski gledano, akcije su u poslednjih više od jednog veka bile među najprofitabilnijim oblicima ulaganja, posebno na razvijenim tržištima poput američkog.

Kao primer se često navodi indeks S&P 500, koji obuhvata oko 500 najvećih američkih kompanija - među njima su Majkrosoft (Microsoft). Gugl (Google), Epl (Apple), Amazon, Meta i mnoge druge. Dugoročni istorijski prosek prinosa ovog indeksa, kada se računaju i reinvestirane dividende, kreće se oko dvet do 10 odsto godišnje.

Važno je naglasiti da to ne znači da investitor svake godine dobija isti prinos. Naprotiv, u krizama i recesijama S&P 500 može beležiti i velike padove. Međutim, na dugom vremenskom horizontu (15, 20 ili 30 godina), istorijski podaci pokazuju da tržište uglavnom uspeva da se oporavi, a prinos se stabilizuje oko pomenutog proseka.

Upravo tu ključnu ulogu igra složena kamata: ako se dobit reinvestira, svaka naredna godina se računa na uvećani iznos, pa efekat rasta vremenom postaje dramatično veći. Zato dugoročno ulaganje u široko diverzifikovane indekse često daje veći rezultat nego štednja ili čak ulaganje u nekretnine.

Radaković ističe da je berza jedan od stubova američkog ekonomskog modela, jer omogućava da višak štednje i penzijski fondovi budu investirani u kompanije koje imaju realne rezultate - prihode, profit, dividende, rast i kvartalne izveštaje.

Kada je reč o aktuelnim trendovima, on navodi da je glavna tema na berzama danas veštačka inteligencija. Ne radi se više o tome da li će AI postati deo poslovanja, već o tome koliko brzo kompanije mogu da je primene i pretvore u veću produktivnost i profit.

U tom procesu dolazi do sve jače konkurencije između novih AI rešenja i tradicionalnih softverskih platformi koje su godinama dominirale korporativnim tržištem, poput SAP-a, Salesforce-a i drugih. AI, prema ovom viđenju, može smanjiti troškove i pojednostaviti procese, što vrši pritisak na postojeće modele poslovanja velikih softverskih kompanija

"Brzina primene tehnologija je izazov za sve kompanije. Pojavio se i čet Dži-Pi-Ti čija je primena takođe velika, a sada se pojavljuju i novi modeli koji ulaze u specifične sektore, pa imate specijalne AI botove. Tako da sad kreće borba između novih softverskih rešenja sa starim, kao što je recimo poslovni softver SAP. Neke kompanije, koje su tradicionalno pružale softver kompanijama i na tome zarađivale novac, danas industrija pokazuje da mi to sve možemo da uradimo sa mnogo manje troškova, po mnogo nižoj ceni i praktično, sad je borba - oni istiskuju te softvere, recimo fotošop. Danas, za 20 dolara mesečno, kupimo čet Dži-Pi-Ti, nama ne treba više fotošop, jer preko četa uradimo foto-montažu. Tako Adobe gubi prihod i sada, trenutno je tenzija oko toga", objasnio je on.

Ove četiri najveće tehnološke kompanije, ove godine ulažu više od 600 milijardi dolara samo u AI data centre.

Zaključuje da su to danas kapitalna ulaganja i da investitori sada žele da učestvuju u tom rastu, odnosno investiruju u kompanije koje će imati najveći deo kolača u budućem AI hajpu.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.