Po toj proceni centralne banke, u nepovoljnom scenariju stopa inflacije porasla bi na 5,6 odsto, a u izrazito nepovoljnom dostigla bi 7 odsto. Od te procene HNB-a dosta toga se promenilo.
Već u istom mesecu inflacija je porasla na 4,8 odsto, a u aprilu ubrzala i skočila još jednom za ceo procentni poen, tako da sada imamo stopu od 5,8 odsto. Dakle, od februara, kada je bila na 3,8 odsto, inflacija je porasla za dva procentna poena. To, po svemu sudeći, nije iznenadilo ministra finansija Tomislav Ćorić, koji je vrlo otvoreno priznao da je očekivao tako veliki skok inflacije, koju je povezao sa cenama energenata, uz opasku da mu se ne dopada što su se cene prelile i na segment usluga jer to nije dobro ni za predstojeću turističku sezonu. Ova situacija nije dobra ni za koga, ni za državu ni za građane. Trampov rat sa Iranom poništio je sve prošlogodišnje prognoze rasta inflacije u Hrvatskoj, uključujući one koje su dali HNB i Vlada, pa i one koje je dala European Commission. Naime, predviđalo se da ove godine stopa inflacije neće biti veća od 3,6 odsto. Cena barela nafte u ovom trenutku iznosi oko 120 dolara, što je dvostruko više nego na početku godine, a takav skok direktna je posledica blokade Ormuskog moreuza, piše Dnevno.
Veća kriza
Da razloga za optimizam baš i nema, jasno je i iz Trampovih poslednjih najava da će američka vojska nastaviti blokadu Irana. Iz toga proizlazi da se transport nafte i gasa, ali i uree i helijuma, iz Persijskog zaliva još dugo neće normalizovati. Mnogi ekonomski stručnjaci uvereni su da je vraćanje u normalu spor proces i da se tržište energenata neće brzo oporaviti, što znači da se cene nafte i gasa neće smanjiti čak i ako Tramp i Iran sutra postignu dogovor o deblokadi Ormuskog moreuza. Za Hrvatsku to znači samo jedno – zbog energetske krize domaća inflacija će ubrzavati, pa je upitno da li će usporiti do kraja godine.
Ekonomista Velimir Šonje u analizi objavljenoj na svojoj stranici Ekonomski lab izneo je procenu da bi stopa inflacije već do leta mogla da poraste na 8 odsto. Za Hrvatsku je to dodatni problem jer kao turistička zemlja mora da računa da će se u letnjoj sezoni, zbog dolaska domaćih i stranih gostiju na Jadran, značajno povećati potrošnja. Poznato je da povećanje potrošnje samo po sebi znači povećanje inflacije. Prosečna stopa inflacije u Hrvatskoj prošle godine bila je 3,7 odsto i svima je otežavala život, pa ostaje pitanje šta nas tek čeka ove godine kada se udvostruči. Veliki je to izazov i za Vladu, koja će morati da pronađe način za amortizaciju tog inflatornog šoka.
U avgustu prošle godine makroekonomista Željko Lovrinčević iz zagrebačkog Ekonomskog instituta izneo je tezu da je inflacija u Hrvatskoj poprimila najgori, tvrdokorni oblik, prognozirajući da će se ukoreniti i da će Hrvatska još dugo biti izuzetak među državama evrozone, gde se još prošle godine stopa inflacije spustila na 2 odsto, što se smatra normalnim, pa i poželjnim stanjem. Čini se da je Lovrinčević bio u pravu s obzirom na to da je Hrvatska i pre ovog rata, i pre energetske krize, imala inflaciju znatno iznad proseka evrozone. Sada zbog Trampa Hrvati mogu očekivati dodatni pad standarda jer bi potrošačka korpa ove godine mogla da bude dvostruko skuplja nego lane.
Pošto i ministar Ćorić inflaciju povezuje sa energentima, koje naziva glavnim pokretačima rasta, poskupljenja će se najviše osetiti u prodavnicama, restoranima i zanatskim uslugama, na primer frizerskim. U ovakvim okolnostima neizbežan je pad realnih plata. Ako vam plata u poslednjih godinu dana nije rasla barem šest odsto, vi ste zapravo siromašniji, jer iako na računu imate isti iznos, njegova stvarna vrednost je manja. Novac koji držite na računima u bankama gubi vrednost brže nego što se na njega obračunava kamata, što znači da i ušteđevina, ako je neko ima, nestaje.
Ćorić je između redova nagovestio i ukidanje subvencija na energente, što će se direktno preliti na veće račune za struju i gas u narednim mesecima, bez obzira na to što Vlada pominje moguće nove pakete pomoći, ali isključivo za najugroženije grupe, kojima podatak da će sa inflacijom rasti i cene hotela i apartmana verovatno ne znači mnogo.
Vrelo leto
Za sve građane značajan je podatak da cene industrijskih neprehrambenih proizvoda rastu 1,7 odsto na mesečnom nivou. To uključuje odeću, obuću, belu tehniku i nameštaj. Cene hrane u aprilu su mirovale u odnosu na mart, ali su na godišnjem nivou i dalje više za 3,5 odsto.
Zbog skupljeg goriva i đubriva dugoročno se očekuje pritisak na cene mlečnih proizvoda, mesa i pekarskih proizvoda. Skok inflacije doveo je u neprijatan položaj premijera Andrej Plenković, ali i Ćorića, koji je tek nedavno preuzeo Ministarstvo finansija, gde ga je dočekalo vatreno krštenje, pri čemu on kao posebnu brigu ističe rast cena usluga; nastave li da rastu nekontrolisano, on će se prvi naći na meti kritika.
Plenković je godinama tvrdio da su Vladine mere uspešno obuzdale inflaciju. Poslednji skok ruši tu sliku i najavljuje vrelo proleće i još toplije leto, tokom kojeg će premijer morati da vodi tešku borbu kako bi očuvao imidž stabilnosti u okolnostima u kojima građani moraju da vode računa o svakom evru dok istovremeno plaćaju cenu globalnih energetskih šokova koje Vlada pokušava da ublaži, ali koje ne može potpuno da zaustavi.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)