Sistem hlađenja motora jedan je od onih delova automobila koje mnogi vozači primećuju tek kada je prekasno.
Zimi se obično misli na antifriz, ali rashladna tečnost nije važna samo na niskim temperaturama. Ona štiti motor od pregrevanja, korozije i stvaranja kamenca tokom cele godine, a leto najbrže pokazuje koliko je sistem zapravo zdrav.
Duga vožnja autoputem, uspon pod teretom, gradska vožnja na 35 stepeni Celzijusa i klima uređaj koji radi punom snagom mogu vrlo brzo pretvoriti manji problem u skup kvar.
Zato provera sistema hlađenja pre vrućine nije formalnost, već jedna od najpametnijih sezonskih provera. Prvi korak je najjednostavniji, ali se i najčešće preskače.
Nivo rashladne tečnosti mora se proveriti na hladnom motoru, u ekspanzionoj posudi, između oznaka MIN i MAX.
Pazite, poklopac ne treba otvarati dok je motor vruć, jer je sistem pod pritiskom i vruća tečnost može iznenada da izbije. Ako nivo padne, ne treba samo doliti i zaboraviti na to, jer sistem za hlađenje ne bi trebalo stalno da gubi tečnost u normalnim okolnostima. To bi moglo da znači curenje u crevima, hladnjaku, vodenoj pumpi, poklopcu ekspanzionog rezervoara ili, u najgorem slučaju, problem sa zaptivkom glave cilindra. Još jedan detalj je izgled same tečnosti. Zdrava rashladna tečnost mora biti čista, bez mulja, rđe, masnog filma i neobičnog mirisa.
Sama boja nije dovoljan dokaz o tipu, jer različiti proizvođači koriste različite nijanse, ali zamućenost, smeđkasti ton ili talog u posudi su uvek loš znak. Ako je u posudi vidljiv film ulja, stvar postaje ozbiljnija, jer može ukazivati na mešanje ulja i rashladne tečnosti. U ovom slučaju, kozmetičko dopunjavanje neće pomoći, već pregled na servisu.
Stara ili kontaminirana rashladna tečnost gubi svoja antikorozivna svojstva, može da formira naslage u hladnjaku i kanalima motora i smanjuje sposobnost sistema da prenosi toplotu.
Izbor prave rashladne tečnosti je druga priča. Ljudi često usputno govore o "plavom", "crvenom" ili "ljubičastom" antifrizu, ali tehnički, specifikacija je važnija od boje.
Postoje tri glavne tehnološke grupe, IAT, OAT i HOAT, ali postoje i formulacije specifične za proizvođača.
Na primer, za vozila Folksvagen grupe, često se pominju oznake G11, G12, G12+, G12++, G13 i novije varijante, ali pravilo je jednostavno: koristite specifikaciju propisanu za određeni automobil.
Folksvagen navodi G13 kao zaštitu od kamenca, korozije i kiselina i deluje u širokom temperaturnom opsegu. Mešanje "čega god je pri ruci" možda neće izazvati trenutnu katastrofu, ali može oslabiti zaštitu ili stvoriti probleme u sistemu, posebno kod starijih automobila i već kontaminiranih sistema.
Treći nivo inspekcije tiče se delova koji omogućavaju da rashladna tečnost obavlja svoj posao. Creva ne smeju biti naduta, napukla, preterano tvrda ili masna.
Spojevi oko stezaljki treba da budu suvi, bez belih, ružičastih ili zelenkastih tragova osušenog antifriza. Hladnjak treba pregledati što je više moguće spolja, jer oštećeno saće, prljavština, lišće ili insekti smanjuju protok vazduha.
Ventilator hladnjaka treba da se uključi kada temperatura poraste, posebno u gradskoj vožnji. Ako se automobil pregreje u saobraćaju, ali ne i na otvorenom putu, sumnja često pada na ventilator, njegov relej, senzor ili instalaciju.
Termostat i vodena pumpa su najčešći skriveni krivci. Termostat koji se zaglavi u zatvorenom položaju može brzo izazvati pregrevanje, dok onaj koji ostaje otvoren produžava zagrevanje motora i može izazvati nestabilne radne temperature. Vodena pumpa se obično otkriva po curenju, buci ležajeva, neobičnim zvucima ili pregrevanju pod opterećenjem.
Neispravan termostat, oštećeni hladnjak i problem sa vodenom pumpom su sve kvarovi koje ne vredi odlagati, jer posledice mogu biti iskrivljena glava cilindra, oštećena zaptivka glave ili potpuni kvar motora. Ako temperatura počne opasno da raste, najvažnije je da ne forsirate vožnju.
Trebalo bi da isključite klima uređaj, smanjite opterećenje motora i zaustavite se čim bude bezbedno. U krajnjem slučaju, dok tražite bezbedno mesto za zaustavljanje, uključivanje grejanja kabine na najjače podešavanje može privremeno pomoći, jer mali hladnjak za grejanje odvodi deo toplote iz sistema.
Nakon zaustavljanja, trebalo bi da isključite motor i sačekate najmanje 30 minuta, pa čak i duže, pre nego što na bilo koji način otvorite sistem. Tek kada se motor ohladi možete proveriti nivo tečnosti. Ako je tečnost nestala, ako se ponovo brzo gubi ili ako temperatura ponovo poraste, nastavak vožnje je rizičan, a služba vuče je jeftinija od popravke motora.
Najbolja prevencija, dakle, ostaje dosadna, ali efikasna. Proverite nivo, pogledajte boju, pregledajte creva, potražite znake curenja, obratite pažnju na radnu temperaturu i ne ignorišite upozorenja na instrumentima, piše Jutarnji.hr/autoklub
Sistem hlađenja ne zahteva mnogo pažnje, ali kada je ne dobije, kazna može biti brutalna. Leti se motor ne pregreva zato što je napolju vruće, već zato što je sistem koji ga mora hladiti već pokazao znake slabosti.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)