Francuska vlada je u četvrtak u Parizu na konferenciji za novinare predstavila svoj nacrt plana budžeta za 2025.

To je osetljiva tema s obzirom da se predviđa da će zapanjujući deficit Francuske dostići više od 6 odsto njenog BDP-a do kraja godine – više od skoro svih drugih evropskih zemalja.

Nova vlada francuskog premijera Mišela Barnijea pod pritiskom je finansijskih tržišta i Evropske unije da uravnoteži svoj budžet. Dugoročni cilj ovih rezova je smanjenje deficita na 3 odsti, prema budžetskim pravilima EU.

Cilj vlade je da smanji 60 milijardi evra samo u 2025. godini – ili 2 odsto svog BDP-a – iznos bez presedana.

Ove mere bi trebalo da smanje deficit zemlje na 5 odsto njenog BDP sledeće godine, prema francuskim vlastima.

Novoimenovani ministar ekonomije Antoan Armand najavio je vrtoglavih 40 milijardi evra smanjenja javne potrošnje koje će pokriti sva ministarstva – što je nepopularna mera unutar vlade. Antoan Armand je obećao da ovi rezovi neće ugušiti ekonomski rast niti uticati na domaćinstva srednje klase i niže prihode.

Obrazovanje će biti sektor koji će najviše uticati


Država će biti najviše pogođena sa više od 20 milijardi evra smanjenja potrošnje.

- Moramo da radimo bolje sa manje osoblja. Predlažemo oko 2.200 otpuštanja radnih mesta, podeljenih između ministarstava i državnih operatera“, rekao je ministar budžeta, Loran Sen Martin, koji je obećao „ciljana smanjenja“ i „ne neselektivna smanjenja- objasnio je on

Obrazovni sektor će biti sektor koji je najviše pogođen sa više od 4.000 nastavničkih pozicija koje će biti smanjeno.

S druge strane, ministar budžeta obećava „značajna povećanja radi jačanja suvereniteta i bezbednosti, posebno u sektoru pravde i oružanih snaga“.

Budžet Ministarstva sporta takođe će trpeti značajna smanjenja opravdana do kraja perioda Olimpijskih igara.

'Izuzetna i privremena' povećanja poreza


Ostatak od 20 milijardi evra doći će od "izuzetnih i privremenih" povećanja poreza.

Povećanje poreza odnosiće se na najbogatije prihode (iznad 250.000 evra godišnje za samca) tokom tri godine. Ova mera bi trebalo da generiše dodatnih 2 milijarde evra 2025. godine.

Više od četiri stotine korporacija sa najvećom zaradom koje imaju promet veći od milijardu evra biće podvrgnuto porezu na dobit preduzeća od 20 odsto.

Ovaj porez bi trebalo da donese 8 milijardi evra u 2025. Njegova skala će biti smanjena sledeće godine, da bi 2026. donela prihod od 4 milijarde evra.

Međutim, Visoki savet za javne finansije, nezavisna institucija, ocenio je nacrt plana budžeta kao preterano optimističan.

[caption id="attachment_15144" align="aligncenter" width="898"]Francuska želi Foto: Pixabay[/caption]

Porez i na avio karte


Vazduhoplovni sektor će takođe platiti cenu strožim ekološkim kaznama i porezom na avio karte.

Što se tiče energetike, porez na električnu energiju (TICFE), koji je bio smanjen tokom energetske krize, povećaće se u februaru.

Nekada je to bilo oko 33 evra po MVh. U 2025. godini cena će porasti na "oko 50 evra po MVh", saopštilo je Ministarstvo privrede, uz uveravanje da računi za struju neće rasti za većinu domaćinstava zbog pada tržišne cene.

Iako je vlada tvrdila da je otvorena za debatu u parlamentu, trenutni fragmentirani politički pejzaž mogao bi da natera premijera Mišela Barnijea da usvoji tekst bez glasanja, koristeći kontroverzni član 49.3 francuskog ustava.

Ekonomske projekcije predviđaju rast od 1,1 odsto, a da će deficit  pasti na 5 odsto

Ekonomski rast je projektovan na 1,1 odsto i za 2024. i za 2025. godinu, dok se očekuje smanjenje inflacije sa 2,1 odsto u 2024. na 1,8 odsto u 2025. godini. Što se tiče javnih finansija, očekuje se da će se budžetski deficit pogoršati 2024. godine i dostići 6,1 odsto BDP-a, u odnosu na 5,5 odsto u 2023. godini.

U 2025. godini predviđa se da će deficit pasti na 5,0 odsto BDP-a, prema novom nacrtu budžeta. U nominalnom smislu, očekuje se da će se budžetski manjak smanjiti za 31 milijardu evra u 2025. godini, čime će deficit biti smanjen na 135,6 milijardi evra.

Javni dug zemlje za koji se predviđa da će dostići 114,7 odsto BDP-a do 2025. godine, u odnosu na 112,9 odsto  u 2024.

Ekonomisti odmeravaju plan


Neki ekonomisti su već reagovali sa oprezom i skepticizmom u pogledu izvodljivosti ambicioznog plana Francuske.

- Plan budžeta izgleda malo ambicioznije nego što se očekivalo, ali previše ambicija ga verovatno čini manje kredibilnim- izrazio je zabrinutost Ruben Segura-Kajuela, ekonomista Bank of America.

On je primetio da su delovi prilagođavanja iz 2025. i dalje „veoma neprozirni“ i kritikovao nedostatak jasnoće u vezi sa fiskalnom putanjom posle 2026. Štaviše, on je izneo određeni skepticizam u vezi sa njihovim odobravanjem.

Aleksander Stot, ekonomista u Goldman Saksu, takođe je izrazio zabrinutost,

- Veličina predložene konsolidacije i odgovarajuće oslanjanje na povećanje poreza čine nas manje sigurnim u sposobnost vlade da ispuni svoj cilj deficita od 5,0 odsto za 2025m, rekao je Slot.

Stot je sugerisao da bi se francuski pristup mogao suočiti sa izazovima,

-Naše prethodno istraživanje je otkrilo da nagla prilagođavanja i konsolidacije zasnovane na porezima obično imaju manje šanse da uspeju u održivom poboljšanju fiskalne pozicije - pojasnio je on.

Kao rezultat toga, Goldman Saks sada predviđa deficit od 5,2 odsto za 2025. godinu,što  premašuje  vladin cilj. Goldman Saks je i  revidirao svoje prognoze ekonomskog rasta za narednu godinu kako bi pao ispod zvaničnih procjena.

Agencija očekuje da će vlada premijera Barnijea usvojiti nacrt budžeta do kraja godine. Međutim, oni primećuju značajnu neizvesnost nakon ove tačke, sa mogućnošću novih parlamentarnih izbora nakon jula 2025.

Stefan Kolijak, ekonomista u BNP Paribas, vidi potencijalnu promenu javnog mnjenja u korist mera štednje.

- Percepcija prekomernog javnog duga je sazrela u javnom mnjenju - primetio je on.

Kolijak je ukazao na nedavni barometar Instituta Montenj koji pokazuje da 39 odsto francuskih građana sada smatra smanjenje duga „veoma hitnim“ pitanjem – za 15 procentnih poena više u odnosu na prošlu godinu.

Ekonomista BNP Paribas tvrdi da bi davanje prioriteta smanjenju potrošnje u odnosu na povećanje poreza moglo uspeti tamo gde su prethodni pokušaji bili neuspešni.

- Takav pristup bio „malo isproban u prošlosti, posebno tokom 2012-13, kada je vlada povećavala prihode za 1 odsto BDP-a godišnje - napomenuo je on.

Međutim, Kolijak je upozorio da sa sporom potrošnjom i oslabljenim korporativnim maržama sada postoji "malo slobodnog prostora" za dalja povećanja poreza bez gušenja ekonomskog rasta.

Vremenski okvir i naredni koraci


Predlog zakona o finansijama za 2025. pratiće strogi zakonodavni raspored. Pretres o prvom delu (prihodu) u Narodnoj skupštini biće održan od 21. do 25. oktobra. Zatim je glasanje o nacrtu zakona o finansiranju socijalnog osiguranja zakazano za 5. novembar.

19. novembar označava konačno glasanje o Predlogu zakona o finansijama za 2025. godinu, koji će biti poslat Senatu na razmatranje, a proces se završava do 21. decembra, što je ustavni rok. Ako neslaganja potraju, konačnu reč će imati Narodna skupština.

Ustavni savet se može konsultovati radi ocene ustavnosti tekstova do kraja decembra.

Nakon parlamentarne faze, francuski predsednik će proglasiti i zakon o finansijama i zakon o finansiranju socijalnog osiguranja i objaviti ih u Službenom listu najkasnije do 31. decembra da bi stupili na snagu u januaru 2025, piše Euronjuz.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.