Evropska komisija pokrenula je specijalnu proceduru za odbijanje kazne od 200 miliona evra koju je Evropski sud pravde (ECJ) izrekao Mađarskoj zbog dugotrajnih ograničenja te zemlje u pogledu prava na azil.

Kazna se mora platiti kao paušalni iznos Evropskoj komisiji.

Budimpešta je propustila prvi rok krajem avgusta, što je navelo izvršnu vlast da pošalje drugi zahtev za plaćanje sa rokom do 17. septembra.

Pošto je i ovaj drugi zahtev ignorisan, Komisija je u sredu saopštila da će aktivirati takozvani "postupak prebijanja" kako bi se oduzela kazna od 200 miliona evra od mađarskog udela u budžetu EU.

Mehanizam će razmotriti različite finansijske koverte za koje se očekuje da će biti isplaćene Mađarskoj u narednim nedeljama. Oko 21 milijardu evra sredstava za koheziju i oporavak namenjenih Mađarskoj ostaje zamrznuto zbog pada vladavine prava.

-Od danas prelazimo na fazu 'prebijanja-rekao je portparol Komisije u sredu.

-U teoriji, bilo koje isplate se mogu pogledati, ništa nije isključeno, ali očigledno će ovo potrajati, moramo da identifikujemo šta dolazi i isplate identiteta koje mogu da apsorbuju dotičnu kaznu- dodao je on.

Istovremeno, Mađarska se suočava sa kaznom od milion evra za svaki dan kada nastavi da ne poštuje presudu Evropskog suda pravde i zadrži ograničenja prava na azil, koja je sud opisao kao „bez presedana i izuzetno ozbiljno kršenje zakona EU“.

Budimpešta mora da objasni koje je mere, ako ih ima, uvela da bi se pridržavala presude. Pošto država nije na vreme odgovorila na pitanja Komisije, izvršna vlast je poslala prvi zahtev za plaćanje za naplatu nagomilane kazne.

Zahtev pokriva 93 miliona evra i ima rok od 45 dana.

Otkako je Evropski sud pravde doneo svoju odluku u junu, premijer Viktor Orban je pojačao svoju retoriku protiv EU, nazivajući kaznu „nečuvenom i prihvatljivom“ i tvrdeći da njegovoj zemlji treba platiti dve milijarde evra za odbranu svojih granica od 2015.

Komisija ne priznaje ovu cifru kao povratnu ni na koji način.

-Ne treba da budemo kažnjeni, ali naša dostignuća treba da budu priznata i novac ne treba da nam se oduzima, već da nam se daje kako bismo mogli da nastavimo ovaj posao- rekao je Orban u nedavnom radio intervju

Kao odmazdu, njegova vlada je zapretila da će migrante autobusom prevoziti u Belgiju „dobrovoljno“ i „besplatno“, nešto što bi predstavljalo slučaj bez presedana instrumentalizovane migracije jedne države članice protiv druge.

Do transfera migranata još nije došlo, ali je šema već naišla na žestoke kritike belgijskih i vlasti EU.

Spor, novo poglavlje u decenijskom obračunu između Brisela i Budimpešte, otežan je rastućom zabrinutošću zbog odluke Mađarske da proširi svoju šemu nacionalne karte na ruske i beloruske državljane, za koje Komisija upozorava da bi moglo da omogući zaobilaženje sankcija i da predstavlja pretnju za „celog“ šengenskog prostora.

Budimpešta je oštro negirala bilo kakve rizike po unutrašnju bezbednost, rekavši da je proširenje za ruske i beloruske državljane bilo potrebno da bi se ublažio nedostatak radne snage u zemlji i dala poslodavcima "lakšu proceduru" da privuku strane radnike.

Uprkos napetosti, bilo je nagoveštaja približavanja ove nedelje nakon što se Janoš Boka, mađarski ministar za evropska pitanja, sastao sa Ilvom Johanson, evropskim komesarom za unutrašnje poslove kako bi razgovarali o presudi Evropskog suda pravde i o nacionalnoj karti.

Komisija nije odmah dala na čitanje saopštenje sa sastanka piše Euronews.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.