To do sada nije bio slučaj pa su ih građani i kompanije plaćali značajno više od onih država koje su u ovom sistemu, piše Blic.

Taj sistem, trebalo bi da donese i uštede od 50 do 60 miliona evra na godišnjem nivou, a za sada će se odnositi samo na šemu SEPA Credit Transfer, za koju je prema saznanjima “Blic Biznisa” već 17 naših banaka nedavno ušlo u registar ove platne šeme, dok će primena Instant Credit Transfer(trenutni transfer kredita) i SEPA Direct Debit ( direktno zaduživanje) početi za godinu dana.

Razlog za kašnjenje vezuje se za nedovoljnu tehničku spremnost banaka.

Šta je SEPA?

Za one koji ne znaju SEPA je stvorena sa ciljem da pojednostavi platne usluge unutar članica EU i nekih drugih evropskih zemalja i da omogući da se domaći i međunarodni novčani transferi tretiraju na isti način, bez dodatnih troškova. Kada se Srbija priključi ovom sistemu ,to će značiti da će građani i preduzeća moći da obavljaju transakcije sa zemljama EU kao da šalju novac unutar svoje zemlje.

To do sada nije bio slučaj pa su građani i privreda ih plaćali značajno više od onih koje su u sistemu SEPA. Tako bar pokazuje analiza Svetske banke, na koju se poziva NBS, po kojoj su troškovi bezgotovinskih prekograničnih transakcija u regionu Zapadnog Balkana i do šest puta veći u odnosu na zemlje EU.

Iz NBS potvrđuju naša saznanja da je 17 banaka od nedavno u registru platne šeme SEPA Credit Transfer.

"Evropski platni savet je već odobrio podnete prijave 18 od ukupno 19 poslovnih banaka iz Srbije za pristupanje navedenoj šemi, a već 17 njih nalaze se u registru pružaoca platnih usluga ove platne šeme od 13. marta 2026. godine,a od 10. aprila biće uvrštena i 18.Banke su trenutno u fazi tehničkog i organizacionog usklađivanja s pravilima pomenute platne šeme, uključujući prilagođavanje internih sistema i obezbeđivanje pristupa odgovarajućim infrastrukturama za kliring i poravnanje. Očekuje se da će banke iz Srbije od 4. odnosno 5. maja 2026. godine biti operativno spremne za izvršavanje plaćanja u okviru platne šeme SEPA Credit Transfer. I NBS, koja izvršava plaćanja budžetskih korisnika, od 5. maja takođe će bit tehnički i operativno spremna za plaćanja u okviru ove platne šeme i da se takođe već nalazi u registru Evropskog platnog saveta", rečeno je iz NBS.

Vladimir Vasić, iskusni bankar i finansijski konsultant, kaže da su te pripreme banaka trebalo ranije da krenu i da mu se čini da deo krivice što se tek sada ukrcavamo u ovaj evropski voz, ide na teret i bankara.

"Bankari su imali otpor ulasku u SEPA sistem jer im se značajno smanjuju prihodi od provizija koje nisu male. Ako je primera radi ušteda na Zapadnom Balkanu ulaska u ovaj sistem 500 miliona evra za tri godine, onda od tog iznosa bar 45 do 50 posto je vezano za Srbiju. Od 5. maja provizije od 20 do čak 40 evra idu u prošlost, jer će se svesti na jedan do dva, kao kod domaćeg prenosa. Takođe, novac koji je ranije putovao dva do pet radnih dana, sada se prenosi u roku od jednog. Procene su i da ukupna godišnja ušteda građana i privrede će biti između 50 i 60 miliona evra. I ono što je važno da se kaže sve ove povoljnosti, o kojima govori NBS, odnose se na SEPA Credit Transfer. Ostale dve platne šeme, Instant Credit Transfer i SEPA Direct Debit biće primenjene za godinu dana, jer naše banke još uvek nisu tehničke spremne za njih", objašnjava Vasić.

Iz NBS ne najavljuju kada će bankari i za ove dve platne šeme biti spremni ali za “Blic Biznis” navode značaj primene ovog prvog, SEPA Credit Transfer za privredu i građane.

"Mogućnost slanja i prijema novca po istim pravilima kao u zemljama EU omogućava stranim investitorima da jednostavnije upravljaju novčanim tokovima uz manje operativne troškove, što doprinosi poboljšanju poslovnog okruženja i investicione klime u Srbiji. Brzina i efikasnost transakcija u evrima ,koju nudi sistem SEPA, može značajno da se odrazi na rast i razvoj međunarodne trgovine, jer se tako kompanijama omogućava da bez komplikovanih procedura i u kratkom roku vrše plaćanja prema svojim dobavljačima, ali i da primaju sredstva od partnera koji posluju u zemljama ovog područja. To predstavlja značajan korak daljeg napretka Srbije u pristupnom procesu i evropskim integracijama. Za građane to znači brže i povoljnije slanje i primanje novca, uključujući doznake članovima porodice u inostranstvu ili iz inostranstva. Članstvo u SEPA omogućava da i pošiljalac i primalac novca imaju manje troškove i brže izvršenje transakcija, što je posebno značajno za doznake građana i svakodnevno poslovanje kompanija s partnerima u Evropi", navode iz NBS.

Da li će transferi biti skuplji za građane

Ono što je važno, ni građani ni privreda neće imati dodatne obaveze. Na naše pitanje da li će SEPA transferi biti skuplji za građane i privredu Srbije, jer će naše banke morati transakcije da obavljaju preko inostranih, iz NBS kažu :

"U toku je detaljna analiza troškova obavljanja transakcija u okviru sistema SEPA i planiranih naknada koje će banke naplaćivati klijentima, tako da definitivni troškovnici još uvek nisu utvrđeni, ali će oni u Republici Srbiji biti svakako povoljniji u odnosu na postojeća plaćanja i naplate ka inostranstvu koja se obavljaju putem SWIFT-a. Očekuje se da će visina naknada biti konkurentna sa zemljama regiona. Međutim, treba imati u vidu da će domaće banke ovakve transakcije obavljati preko posredničkih banaka iz inostranstva, što može uticati na konačnu visinu naknade svake od banaka, o čemu će korisnici biti blagovremeno obavešteni pre početka izvršavanja transakcija", navode iz NBS.

U vidu treba imati i to da ukupna vrednost SEPA transakcija u 2023. godini je bila veća od 220 biliona evra, što pokazuje o kakvom se sistemu radi i u koji svaka ozbiljna država želi da uđe. Ovo tim pre što povećanje bezgotovinskih i digitalnih plaćanja za 10 posto dovodi do smanjenja sive ekonomije za oko 2 odsto.

U taj krug ozbiljnih država od 5. maja je i Srbija, kada će se muke po SEPI završiti.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.