Ekonomski gubici usled poslednjih poplava u centralnoj Evropi su značajni. Prve procene pokazuju da bi samo troškovi sadašnjih poplava mogli da pređu milijardu evra, ali precizni troškovi tek treba da se zbroje jer obilna kiša od Oluje Boris nastavlja da udara u region, ostavljajući za sobom sve veći broj žrtava i znatnu štetu.
Jedna procena sugeriše da bi račun mogao da se kreće od nekoliko stotina miliona evra do više od milijardu evra, preneo je Rojters, pozivajući se na rane procene agencije za kreditni rejting Morningstar DBRS.
Mario De Ćiko, potpredsednik globalnog rejtinga osiguranja i penzija u Morningstar DBRS, rekao je za Euronjuz biznis u komentarima poslanim e-poštom da „na osnovu najnovijih dostupnih informacija, najveći osigurani gubici bi mogli da se jave u Češkoj, jednoj od zemalja koje su najviše pogođene nedavne nepovoljne vremenske prilike“, dodajući da je osiguranje od elementarnih nepogoda zastupljenije u zemlji nego u ostalim pogođenim.
Kako su zemlje pogođene?
U Evropi su poplave već najskuplja prirodna opasnost, prema britanskom konsultantu za životnu sredinu JBA Risk Management. Samo poplave reka koštaju 7,8 milijardi evra svake godine i očekuje se da će se povećati kako ekonomija nastavi da raste u područjima sa visokim rizikom od poplava, a klimatske promene dovode do većih i intenzivnijih padavina.
Ovog puta, poplave su zahvatile delove Austrije, Češke, Poljske i Rumunije, a očekuje se da će pogoditi i Slovačku i Mađarsku.
Vlada Poljske, Rumunije i Austrije oslobodile su stotine miliona evra hitnih sredstava, a češka vlada razmatra izmenu svog budžeta za 2024. zbog štete izazvane poplavama.
Sveukupna šteta naneta infrastrukturi, zgradama i imovini, kao i povećanje troškova za spasavanje i pomoć, takođe mogu da izazovu smanjenje proizvodnje i ekonomske aktivnosti, kaže Grzegorz Drozdz, tržišni analitičar u kompaniji Conotokia Invest.
-Ovi faktori obično dovode do negativnog uticaja na budžete i trgovinu, koji se manifestuje povećanjem deficita i pogoršanjem trgovinskog bilansa, usled smanjenja izvoza i rasta uvoza. Poplave sa kojima se trenutno suočavaju Poljska, Češka i Austrija sigurno će sada biti veoma bolne i skupe za stanovništvo i negativno će uticati na već opterećene budžete- rekao je Droždž.
Kako su preduzeća pogođena?
Najveći poljski osiguravač PZU suočava se sa 10% profita zbog šteta u vezi sa vremenskim prilikama, prenosi Bloomberg pozivajući se na podatke brokerske kuće Ipopema.
Neke od fabrika i prodavnica pogođenih poplavama zatvorile su proizvodne linije, među kojima su hemijska fabrika BorsodChem u Ostravi u Češkoj Republici, češki proizvođač pića Kofola CeskoSlovensko i koksara OKK Koksovni - jedan od najvećih proizvođača livničkog koksa u Evropi - zaustavila proizvodnju hemikalija, preneo je Rojters.
Obustavljene su prekogranične železničke usluge između Poljske i Češke, kao i Mađarske i Austrije.
Dugoročne perspektive privrede
Što se tiče ukupnog uticaja na ekonomiju, analitičari Erste Grupe očekuju ograničen uticaj, dodajući da je prerano da se to jasno vidi.
Katarina Rzentarevska, glavni makro analitičar Erste Grupe za CIE, rekla je za Euronevs: „Na primer, u Češkoj bismo videli kombinovani ekonomski uticaj u vezi sa štetama na imovini i proizvodnji mogao bi da bude 0,2-0,5 odsto BDP-a sa ukupnim uticajem na rast BDP-a mnogo manji, verovatno na donjem kraju ovog opsega."
Ona očekuje da će kratkoročno (do kraja ove godine) industrijski sektor dobiti negativan impuls u svim zemljama pogođenim poplavama, a turizam u regionima takođe može da strada. „Konačno, štete na usevima mogu imati inflatorne efekte“, rekla je Rzentarževska.
Analitičari se takođe slažu da je na duži rok slika sasvim drugačija, jer će radovi na restauraciji dati podsticaj građevinskom sektoru, „dodavajući BDP u srednjoročnom horizontu“, rekla je Rzentarževska.
-To takođe može stimulisati nova ulaganja u modernu tehnologiju, kao i otporniju i razvijeniju infrastrukturu- rekao je Drozdz, piše Euronews.com.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
