Haris, koja je dospela na vrh liste demokrata nakon što je predsednik Džo Bajden prošlog meseca okončao svoju kampanju, trebalo bi da se u novembru suoči sa republikanskim kandidatom i bivšim predsednikom Donaldom Trampom.
Ako Haris pobedi, politički analitičari su za CNBC rekli da očekuju u velikoj meri sličan pristup Bajdenovoj političkoj platformi, ali sa nekim suptilnim razlikama u vezi sa važnim međunarodnim pitanjima, kao što je rat između Rusije i Ukrajine.
Za analitičare u Economist Intelligence Unit, očekivanje je da bi predsedništvo Haris donelo osećaj kontinuiteta u pitanjima spoljne politike.
- To znači postepeno smanjenje vojne pomoći Ukrajini, a ne nagli pad kako bi se forsirali mirovni pregovori, što bismo očekivali pod Donaldom Trampom; i dalje oštar stav prema Kini, ali bez Trampove pretnje trenutnim povećanjem tarifa; i nastavak napora da se izbalansira podrška Izraelu sa deeskalacijom rata u Gazi - rekli su analitičari EIU-a.
- Haris sigurno nije kritikovala Bajdena po ovim pitanjima, ali je verovatno da će promeniti retoriku u vezi sa njima, sa naglaskom na humanitarnu krizu u Gazi kao jednim od primera - dodali su.
Ukrajina, Izrael i Kina
Frančesko Nikoli, docent političkih nauka na Politehničkom institutu u Torinu u Italiji, rekao je da je verovatno da će se trenutni put konvergencije između SAD i Evropske unije nastaviti pod predsedništvom Haris, posebno kada su u pitanju oblasti poput trgovine, veštačke inteligencije, velikih tehnoloških kompanija i klimatske politike.
- Što se tiče Ukrajine, možda možemo očekivati da predsedništvo Haris-Volc bude hrabrije od Bajdenovog - rekao je Nicoli za CNBC.
- Bez fundamentalne promene pristupa 'crvenim linijama' koji je do sada ograničavao američku pomoć Ukrajini, verovatno je da će novi demokratski tim imati nešto liberalniji pristup u pružanju Ukrajini sredstava za testiranje tih crvenih linija - nastavio je Frančesko.
- Valc, posebno, bio je veoma glasan zagovornik Ukrajine - dodao je.
Nikoli, koji takođe služi kao gostujući saradnik u briselskom istraživačkom centru Brugel, rekao je da je malo verovatno da će predsedništvo Haris drastično promeniti transatlantski pristup međunarodnim pitanjima kao što su Izrael i Kina.
Rekao je da je Evropska komisija, izvršna ruka EU, verovatno pozdravila svaki kompromisni sporazum između Izraela i palestinske militantne grupe Hamas kao uspeh „sve dok rat prestane“, napominjući da se čini da je blok „zadovoljan da prepusti lidersku ulogu u pregovorima“ SAD-u.
- Slično tome, iako nemam sumnje da bi EU, u slučaju da Kina pokrene invaziju na Tajvan, brzo i koherentno reagovala, EU je trenutno previše podeljena po pitanju Kine da bi bila kredibilan partner SAD-u u bilo kojoj situaciji osim otvorenog sukoba - rekao je Nikoli.
- EU će verovatno nastaviti sa svojom fragmentiranom industrijskom politikom, koja bi mogla biti označena kao anti-Kina u pregovorima sa bilo kojim budućim predsednikom SAD-a, ali u stvarnosti je verovatno da će se suprotstavljati SAD-u gotovo jednako koliko i Kini. Malo je verovatno da će predsedništvo Haris to promeniti - dodao je.
[caption id="attachment_98568" align="alignnone" width="1000"]
Foto: lev radin / Shutterstock.com[/caption]
Lesli Vinjamuri, direktorka programa za SAD i Amerike u Chatham House-u, rekla je da se Haris nalazi u „teškoj poziciji jer mora da definiše svoju spoljnu politiku dok služi kao potpredsednica,“ ali će verovatno usvojiti sličan konsenzus spoljne politike kao Bajden.
- Znamo da oseća strast prema protestima za palestinske živote i ovo je možda oblast gde ćemo videti više razlika - rekla je Vinjamuri za CNBC putem e-pošte.
- Ali zapamtite reči bivšeg predsednika Baraka Obame. 'Amerika ne može biti svetski policajac, ali može biti sila dobra'. Tu je partija i verovatno će tu biti i Haris - dodala je.
Potrebe za bezbednošću i industrijske politike
Suda David-Vilp, viša saradnica u nemačkom Maršalovom fondu Sjedinjenih Država, rekla je u nedavnom blogu da bi pobeda Haris u novembru „pružila Evropi prostor za disanje kako bi ojačala svoje odbrambene kapacitete“ i „prilagodila se novim stvarnostima“ u odnosima SAD-EU.
- Nesumnjivo, postojala bi određena mera kontinuiteta od Bajdenove administracije do predsedništva Kamale Haris u smislu ideala, akcija i savetnika - rekla je David-Vilp.
- Ali Evropa nema iluzije da bi pobeda demokrata u Beloj kući značila da će Sjedinjene Države obezbediti sve potrebe kontinenta za bezbednost i preokrenuti svoje industrijske politike - navodi ona.
David-Vilp je rekla da bi umesto „zabrinutosti“ oko Bajdenovog zakona o smanjenju inflacije, EU trebala raditi u tandemu sa SAD-om kako bi zaštitila lance snabdevanja od ekonomske oružane upotrebe i fokusirala se na udruživanje više kapitala i istraživanja kod kuće kako bi ostvarila proboje u oblastima kao što su veštačka inteligencija ili zelena energija.
- Haris ne bi narušila transatlantske odnose, ali bi se njen fokus spoljne politike prirodno okrenuo prvo prema Kini, kao i prema rešavanju hitnih kriza na Bliskom Istoku i na južnoj granici SAD-a — temama koje imaju veću relevantnost unutar američke domaće politike - dodala je.
Reakcije iz Evrope: Pogledi sa druge strane Atlantika
Reakcije iz Evrope na govor Kamale Haris bile su mešovite, ali većina lidera i analitičara pozitivno je ocenila njene stavove o transatlantskim odnosima. Nemci su posebno istakli njen naglasak na potrebi za jačom saradnjom u bezbednosnim pitanjima, u svetlu tekućih globalnih izazova. Haris je pohvaljena zbog svoje doslednosti u održavanju međunarodnih saveza, što je u Evropi doživljeno kao znak stabilnosti i kontinuiteta u američkoj spoljnoj politici. Francuski mediji su, s druge strane, posebno istakli njenu posvećenost ljudskim pravima, naglašavajući važnost njenog govora u trenutku kada se globalno vode debate o demokratiji i socijalnoj pravdi.
[caption id="attachment_102938" align="alignnone" width="800"]
Foto: Shutterstock/photojoiner[/caption]
Dok su evropski lideri pažljivo pratili govor, analitičari su se fokusirali na implikacije njenog potencijalnog predsedništva po Evropu. Mnogi veruju da će Haris nastaviti politiku Džoa Bajdena, ali sa suptilnim promenama koje bi mogle dodatno osnažiti transatlantske odnose. Njeno zalaganje za multilateralizam i poštovanje međunarodnih sporazuma ocenjeni su kao ključni elementi koji će oblikovati buduće odnose između Sjedinjenih Država i Evrope.
Doprinos Daga Emhofa: Uloga Prvog Gospodina
Dag Emhof, suprug Kamale Haris, postao je jedan od zanimljivijih aspekata njene kampanje, naročito u kontekstu promene uloga u političkom životu. Kao prvi muž potpredsednika SAD, Emhof je postavio temelje za redefinisanje tradicionalnih rodnih uloga u politici. Tokom konvencije, Emhof je istakao svoju posvećenost rodnoj ravnopravnosti i izrazio podršku supruzi u njenom pohodu na predsednički položaj. Njegova uloga nije samo simbolična; on aktivno učestvuje u kampanji i koristi svoju platformu da promoviše teme kao što su ljudska prava i društvena pravda.
Emhofova podrška Kamali Haris takođe nosi dublji značaj u pogledu političke dinamike u Sjedinjenim Državama. Njegovo prisustvo u javnosti predstavlja inovativni pristup gde supružnici političara igraju aktivniju ulogu u društvenim pitanjima. Ova promena može inspirisati i druge političare i njihove porodice da se angažuju u političkom i društvenom životu na sličan način, što dodatno naglašava evoluciju uloga u savremenoj američkoj politici.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
