Velika integracija sve većeg broja ekonomija u međunarodnu trgovinu i proizvodnju oblikovala je savremeni svet – i kao pokretač rasta, a ponekad i kao izvor nestabilnosti, a čini se da je ova globalizacija sada na prekretnici, odnosno da je deglobalizacija pravac u kojoj se svet kreće. Njene ranjivosti i nedostaci su pokrenuli preispitivanje. Mnoge kompanije koje su ranije dobijale svoje inpute iz celog sveta sada se suočavaju sa teškim vremenima i prinuđene su da se prilagode. Razlozi za to su jasni. Na primer, mnogi kupci u Evropi morali su da čekaju nekoliko meseci na novi automobil jer su kritični delovi, poput mikročipova iz Azije, postali retki 2021. A ruski rat u Ukrajini je ogolio zavisnost evrozone od energije i kritičnih sirovina iz samo nekoliko dobavljača.
Da li samo vidimo reorganizaciju lanaca snabdevanja i proizvodnje? Ili je ovo promena paradigme i početak novog trenda ka deglobalizaciji?
Hajde da napravimo korak unazad i pogledamo načine na koje kompanije mogu da učine svoju proizvodnju i lance snabdevanja sigurnim i otpornim. Oni mogu uspostaviti zalihe resursa koji mogu poslužiti kao tampon zona u slučaju neočekivanih poremećaja. Oni mogu proširiti raspon zemalja iz kojih stiču resurse koji su im potrebni za proizvodnju dobara i usluga. Oni takođe mogu da odu još dalje i presele proizvodnju kod kuće ili u susedne zemlje – poznato kao "reshoring" (praksa prenosa poslovne operacije koja je premeštena u inostranstvo nazad u zemlju iz koje je prvobitno preseljena) i "nearshoring" (praksa prenosa poslovanja u obližnju zemlju, posebno u odnosu na neku udaljeniju).
Sve ove opcije imaju jasne implikacije na integraciju globalne trgovine, piše Ecb.
Na primer, "reshoring", koji može da podstakne deglobalizaciju, podrazumeva koristi i troškove. Može da koristi firmama i potrošačima ako obezbedi bolju kontrolu proizvodnih procesa. Preusmeravanje, takođe, može smanjiti negativne efekte koje poremećaj u jednoj zemlji može imati u drugim.
Ali "reshoring" će verovatno imati i nedostatke. Manja geografska diverzifikacija čini zemlju ranjivijom na domaće šokove.
Deglobalizujući efekti prelaska na tržište takođe mogu da smanje međunarodnu trgovinu i prekogranične investicije, dok istovremeno otežavaju prenošenje povećanja produktivnosti iz jedne zemlje u drugu. Sve ovo može umanjiti prosperitet, posebno u malim, otvorenim ekonomijama koje imaju najviše koristi od međunarodne trgovine. Prenos proizvodnje nazad iz inostranstva može eliminisati prethodne dobitke od međunarodnih komparativnih prednosti i povećati troškove domaće proizvodnje.
Proteklu deceniju karakteriše trend približavanja. Ipak, podaci o trgovini ne pružaju jasne dokaze da su nedavni događaji – npr. pandemija i rat – ubrzali su ovaj trend. Podaci takođe ne ukazuju na prelazak proizvodnih lanaca u Evropu.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
