U pitanju je poljoprivredni gradić u Zapadnoj Australiji, udaljen oko 350 kilometara jugoistočno od Perta, sada razmatra izgradnju kuća pomoću 3D štampe kao praktično rešenje za problem koji koči razvoj lokalne privrede.
Ideja je prilično jednostavna. Ako radnici ne mogu da pronađu mesto za život, fabrike ne mogu da se šire, narudžbine se sporije izvršavaju, a grad koji ima potencijal za rast rizikuje da ostane zarobljen u mestu. Zato jedna lokalna neprofitna organizacija planira da iskoristi tehnologiju 3D gradnje kako bi kuće gradila brže i, prema sopstvenim procenama, jeftinije.
Grad sa poslovima, ali bez kuća
Gnovangerap ima oko 1.200 stanovnika, ali njegove industrijske kompanije već prevazilaze okvire tako male sredine. Problem nije nedostatak posla, već nedostatak stambenog prostora za kvalifikovane radnike koji su spremni da se dosele.
Ovaj problem postao je ozbiljno usko grlo za kompanije poput Duraquipa, proizvođača opreme za drumski transport, u kojoj čak 80 odsto zaposlenih čine kvalifikovani radnici iz inostranstva angažovani kroz program sponzorisanih radnih viza.
Suvlasnik kompanije Geri Ričardson kaže da se isto pitanje postavlja svaki put kada razmišljaju o novom zapošljavanju:
„Gde će ti ljudi da žive?“
To je poznat problem mnogih ruralnih sredina, ali ovde dobija posebnu dimenziju. Gnovangerap ne želi da se polako prazni dok mladi radnici i porodice odlaze u veće gradove. Naprotiv, želi da nastavi da raste.
Zašto su radnici iz inostranstva važni
Za mnoge regionalne zajednice radnici iz inostranstva nisu sporedna tema. Oni predstavljaju ključni deo sistema koji omogućava fabrikama, farmama i građevinskim firmama da nastave sa radom kada nema dovoljno domaće radne snage. U Gnovangerapu je to posebno izraženo.
Jedan od zaposlenih, Džofre Makaspak, jedan je od radnika koji su u grad stigli kroz program sponzorisanih radnih dozvola. Kaže da mu se život u Australiji veoma dopada, ali da je pronalaženje smeštaja bilo izuzetno teško.
Tu stambena kriza prestaje da bude apstraktno političko pitanje i postaje svakodnevni problem. Na kraju dana, ponuda za posao ne znači mnogo ako posle radnog vremena nemate vrata svog doma koja možete da otključate.
Za radnike stan znači sigurnost, a za poslodavce mogućnost da zadrže kvalifikovane ljude umesto da ih izgube.
Plan za kuće odštampane 3D tehnologijom
Lokalna neprofitna organizacija Harvest kupila je zemljište i sarađuje sa specijalizovanom građevinskom kompanijom Hous3D na izgradnji kuća u ovom regionu.
Menadžer organizacije Grejem Paterson kaže da bi nova tehnologija mogla da skrati vreme izgradnje na svega deset nedelja.
Građevinska 3D štampa funkcioniše tako što veliki automatizovani sistem nanosi građevinski materijal sloj po sloj prema digitalnom projektu. U praksi to znači da se deo sporijih ručnih građevinskih poslova zamenjuje mašinama koje zidove podižu brzo i precizno.
Kompanija Hous3D navodi da je njena tehnologija ARCS razvijena tako da omogućava izgradnju betonskih kuća i poslovnih objekata pune veličine za nekoliko nedelja, umesto za više meseci ili godina.
Paterson procenjuje da bi ovakav način gradnje mogao da bude 20 do 30 odsto jeftiniji od klasične gradnje. To je izuzetno važno u mestu gde pristupačna kirija može da odluči da li će radnik ostati, da li će kompanija proširiti poslovanje ili će nova narudžbina morati da sačeka.
Lokalno rešenje za širi problem
Kriza stanovanja u regionalnim delovima Australije nije ograničena samo na jedan grad. U udaljenim i ruralnim zajednicama troškovi gradnje često su znatno veći jer građevinski materijal, oprema i radna snaga moraju da putuju na velike udaljenosti pre nego što izgradnja uopšte počne.
Australijski državni poslovni portal navodi da bi upravo 3D štampane kuće mogle da predstavljaju jedno od mogućih rešenja za smanjenje tih troškova u regionalnim i udaljenim područjima.
Naravno, 3D štampa nije čarobni štapić. Kućama su i dalje potrebni zemljište, građevinske dozvole, komunalna infrastruktura, stručni nadzor i stanari koji mogu da plate kiriju.
Ipak, ova tehnologija mogla bi da ublaži jedan od najvećih problema. Za mesto poput Gnovangerapa nekoliko nedelja kraća gradnja može da napravi veliku razliku. Isto važi i za čak skromno smanjenje troškova.
U malom gradu jedna nova kuća za izdavanje može da znači razliku između popunjenog radnog mesta i mašine koja stoji neiskorišćena.
Privreda pažljivo prati razvoj situacije
Još jedan lokalni proizvođač, kompanija Auspan, trenutno ima više narudžbina nego zaposlenih koji mogu da ih realizuju. Kaleb Ričardson kaže da bi dodatni stambeni kapaciteti pomogli da privuku kvalifikovane radnike, očuvaju kvalitet proizvodnje i podrže dalji razvoj grada.
Njegova poruka nije važna samo za jednu kompaniju.
Ako se provozate kroz brojne delove regionalne Zapadne Australije, videćete gradove koji pokušavaju da zadrže stanovnike, prodavnice, škole i lokalne usluge. Kada broj stanovnika opada, posledice oseća čitava zajednica. Gnovangerap pokušava da krene suprotnim putem.
Kako kaže Ričardson, ovaj grad „prkosi trendu“, a iza te kratke rečenice krije se velika ambicija.
Šta sledi
Projekat organizacije Harvest sada predstavlja ključni test. Ako kuće budu završene prema planu i budu iznajmljivane po cenama koje radnici mogu da priušte, Gnovangerap bi mogao da postane model i za druge gradove koji se suočavaju sa istim paradoksom – imaju mnogo posla, ali nemaju gde da smeste ljude koji bi taj posao obavljali.
Ova priča pokazuje i da stambena politika nije samo problem velikih gradova. Ona odlučuje o tome da li će se mlada porodica preseliti, da li će se radnik iz inostranstva trajno nastaniti i da li će regionalna fabrika prihvatiti novu narudžbinu ili će morati da je odbije.
Može li, dakle, 3D štampa da spase razvojne planove jednog grada?
Možda ne sama, ali u Gnovangerapu mogla bi da pruži upravo ono što su lokalnim kompanijama i radnicima najpotrebnije – krov nad glavom.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Komentari (0)