Prema najnovijim analizama Oksford Ekonomiksa i Dojče banke, najveći rizik za nove cenovne šokove više nisu geopolitičke tenzije, već sve izraženiji klimatski ekstremi, pre svega toplotni talasi i dugotrajne suše koje pogađaju veliki deo Evrope ovog leta, piše Juronjuz.

Obe institucije očekuju da će se inflacija cena hrane ponovo ubrzati sledeće godine. Ističu da promene cena sirovina na svetskim tržištima ne utiču odmah na maloprodajne cene, već se njihov efekat obično oseća tek nakon oko godinu dana.

Stoga bi ovogodišnji poremećaji u proizvodnji i rastući troškovi mogli postati vidljivi na policama prodavnica tokom 2027. godine. Analitičari upozoravaju da rastuće cene energije povećavaju troškove u celom lancu ishrane, od rada poljoprivrednih mašina i transporta sirovina do prerade hrane, pakovanja i sistema za hlađenje.

Dodatni problem je proizvodnja mineralnih đubriva, koja je u velikoj meri zavisna od cene prirodnog gasa. Ako proizvođači smanje upotrebu đubriva ili promene obrazac useva zbog visokih troškova, posledice bi se mogle odraziti na prinose i konačne cene hrane.

Troškovi energije i klimatski poremećaji

Oksford Ekonomiks procenjuje da bi kombinacija viših troškova energije i klimatskih poremećaja mogla povećati inflaciju cena hrane u evrozoni za oko pola procentnog poena tokom naredne godine, pri čemu bi sveži prehrambeni proizvodi prvi osetili povećanje cena. Ako se dugotrajne suše i ekstremne vrućine nastave, inflacija hrane mogla bi porasti za ceo procentni poen, čime bi se ukupna stopa približila tri procenta u 2027. godini.

Slične procene dala je i Dojče banka. Njeni ekonomisti navode da bi poremećaji na tržištima sirovina između marta i juna, uprkos naknadnom padu cena energije i đubriva, mogli povećati cene hrane za oko 1,3 procenta u Ujedinjenom Kraljevstvu i za oko 0,8 procenata u evrozoni tokom naredne godine.

Ovo bi povećalo ukupnu inflaciju za dodatnih 0,1 do 0,15 procentnih poena. Istovremeno, najnoviji podaci pokazuju da je inflacija hrane trenutno na najnižem nivou u poslednjih nekoliko godina. Prema prvoj proceni Evrostata, godišnja stopa inflacije hrane u evrozoni pala je sa 2,5 odsto u decembru 2025. na 1,6 odsto u junu 2026. godine, što je najniži nivo od sredine 2021. godine.

Ovaj trend je podržan dobrom žetvom žitarica prošle godine, povećanim zalihama sirovog mleka i stabilizacijom cena brojnih poljoprivrednih proizvoda, uključujući kakao, kafu i maslinovo ulje.

Oksford Ekonomiks očekuje da će inflacija hrane, alkohola i duvana ostati relativno niska ove godine, u proseku oko 2,1 odsto. Međutim, analitičari upozoravaju da je ovo samo privremeno zatišje i da bi novi geopolitički sukobi ili dodatni klimatski poremećaji mogli brzo da preokrenu trenutne trendove.

Vremenski (ne)prilike

Ekstremni vremenski uslovi koji su poslednjih nedelja pogodili veći deo Evrope posebno zabrinjavaju. Šteta na usevima se već smatra neizbežnom, a svaki novi toplotni talas mogao bi dodatno smanjiti ovogodišnje prinose. Posledice bi se, prema ekonomistima, najviše osetile tokom prve polovine 2027. godine.

Dodatni rizik je mogućnost snažnog klimatskog fenomena El Ninjo, koji bi mogao intenzivirati suše, toplotne talase i druge ekstremne vremenske događaje u različitim delovima sveta, dodatno povećavajući pritisak na globalnu proizvodnju hrane.

Evropska centralna banka upozorila je na dugoročnu vezu između klimatskih promena i rasta cena hrane još 2023. godine. U svojoj analizi navela je da rastuće globalne temperature imaju jači uticaj na inflaciju hrane nego na bilo koju drugu komponentu potrošačkih cena.

Prema njenim procenama, globalno zagrevanje bi moglo povećati prosečnu godišnju inflaciju hrane u svetu između 0,92 i 3,23 procentna poena do 2035. godine, u zavisnosti od intenziteta klimatskih promena.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Ekspo 2027

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.