Švajcarska je započela iskopavanje džinovske građevinske jame veličine dva fudbalska terena kako bi instalirala najmoćniju podzemnu bateriju na planeti. Ovaj energetski div biće sposoban da oslobodi snagu od 1,2 GW u roku od nekoliko milisekundi i skladišti čak 2,1 GWh električne energije, uz investiciju koja se meri milijardama dolara.
Kompanija FlexBase uveliko transformiše duboki građevinski prostor u Laufenburgu (kanton Argau) u nešto daleko kompleksnije od obične podzemne prostorije. U pitanju je masovni projekat koji se oslanja na inovativnu tehnologiju redox flow battery, a krajnji proizvodni kapacitet ove strukture kompanija direktno poredi sa izlaznom snagom nuklearne elektrane Lajbštat.
Cilj ovog poduhvata nije puko obaranje svetskih rekorda. Ključno pitanje sa kojim se Evropa suočava jeste kako održati stabilnost elektroenergetskog sistema u trenucima kada solarni paneli i vetrogeneratori proizvode struju u zavisnosti od vremenskih prilika, a ne od stvarnih ljudskih potreba. Upravo tu na scenu stupa ovaj švajcarski projekat, posebno u eri masovne ekspanzije toplotnih pumpi, električnih automobila i energetski gladnih AI data centara.
Dimenzije koje ostavljaju bez daha
Projekat se realizuje u sklopu Tehnološkog centra Laufenburg, lokacije koja predstavlja istorijsko čvorište evropske međusobno povezane elektroenergetske mreže. Izgradnja samog centra započela je u proleće 2025. godine. Plan je da se na jednom mestu objedine baterijsko skladište, AI data centar sa naprednim vodenim hlađenjem, laboratorije, kancelarije…
Podzemne razmere ovog poduhvata je teško vizuelno dočarati:
Dubina podzemne jame: Oko 27 metara (namenski izgrađena za skladištenje centralnih komponenti sistema)
Dužina podzemnog dela: Veća od dva fudbalska terena
- Ukupna površina kampusa na tlu: Više od 40.000 kvadratnih metara i
- Površina samog baterijskog sistema: Preko 20.000 kvadratnih metara.
Zašto se ovolika oprema zakopava pod zemlju? Glavni razlog leži u tome što protočne baterije zahtevaju masivne rezervoare, pumpe i sisteme za konverziju. One nisu kompaktne poput litijum-jonskih baterija koje nalazimo u pametnim telefonima ili laptopovima. Međutim, za elektroenergetsku mrežu kojoj je potrebno veliko, stabilno i dugotrajno skladište. Tu gde džepna praktičnost nije krucijalan, veličina postaje glavna prednost.
Pogonski šok-absorber za elektroenergetsku mrežu
Obnovljivi izvori energije mogu biti u izobilju u jednom satu, a već u sledećem u potpunom deficitu. Vetrovita noć ili sunčano popodne stvaraju velike viškove struje, dok hladno zimsko veče ili letnji toplotni talas uzrokuju nagli skok potražnje.
Sistem u Laufenburgu projektovan je tako da apsorbuje neiskorišćenu zelenu struju i oslobodi je u trenucima vršnog opterećenja. Time direktno stabilizuje napon i frekvenciju na mreži. Praktično, baterija će funkcionisati kao amortizer za energetske tokove koje je iz dana u dan sve teže predvideti.
Švajcarski operater prenosnog sistema Swissgrid odobrio je prvu fazu proširenja mrežnog priključka na 800 MW, prema zvaničnom saopštenju kompanije FlexBase iz januara 2026. godine. Finalni kapacitet od 2,1 GWh biće dovoljan da električnom energijom nesmetano snabdeva oko 210.000 domaćinstava tokom puna 24 sata.
Kako zapravo funkcionišu protočne baterije?
Redoks protočne baterije se suštinski razlikuju od klasičnih litijum-jonskih rešenja. Umesto da energiju skladište unutar čvrstih elektroda, one je čuvaju u tečnim elektrolitima koji su smešteni u eksternim rezervoarima. Oni se po potrebi pumpaju kroz elektrohemijske ćelije.
Tokom procesa punjenja, električna energija se transformiše u hemijsku unutar pomenute tečnosti. Pri pražnjenju, proces se kompletno obrće i struja se šalje nazad u elektroenergetsku mrežu. Koncept je jednostavan, ali zahteva masivnu mašineriju.
Ovakav dizajn je idealan za velika stacionarna skladišta. Da bi se povećao kapacitet skladištenja, inženjeri jednostavno mogu da povećaju zapreminu rezervoara, dok maksimalna izlazna snaga zavisi prvenstveno od opreme za konverziju. FlexBase ističe da njihov sistem koristi vodeni elektrolit sa visokim sadržajem vode, što ga čini potpuno nezapaljivim, neeksplozivnim i pogodnim za stopostotnu reciklažu.
Strateško partnerstvo i bezbednost na prvom mestu
Značajna prekretnica dogodila se 21. maja 2026. godine, kada je FlexBase objavio da je kompanija Invinity Energy Systems izabrana za strateškog partnera na ovom projektu. Invinity je potvrdio da će početni korak obuhvatiti vanadijumsku protočnu bateriju kapaciteta do 1,5 GWh, sa jasnim planom da se u kasnijim fazama dostigne projektovani maksimum od 2,1 GWh, piše Benchmark.
Marsel Aumer (Marcel Aumer), izvršni direktor, predsednik i osnivač FlexBase grupe, istakao je da je tehnologija kompanije Invinity savršen izbor za ovaj projekat:
“Glavni aduti ove tehnologije leže u njenoj bezbednosti, pre svega u potpunoj nezapaljivosti, dugotrajnoj stabilnosti ciklusa i izuzetnoj fleksibilnosti u realnoj primeni.”
Pitanje bezbednosti je ovde ključno. Iako su litijum-jonski sistemi izuzetno moćni i efikasni, masovne instalacije na nivou mreže sa sobom donose ozbiljne rizike od požara koje planeri i investitori ne smeju da ignorišu. Protočne baterije uspešno eliminišu ovaj problem jer njihova tečna arhitektura donosi znatno bezbedniji profil rizika.
Više od baterije: AI i spoj sa grejanjem
Kompleks u Laufenburgu zamišljen je kao ekološki napredan tehnološki centar gde će baterijsko skladište, AI data centar, naučna istraživanja i ponovna upotreba toplote raditi u savršenoj sinergiji.
Ovaj poslednji segment – ponovna upotreba toplote – izuzetno je važan za lokalnu zajednicu. Otpadna toplota koja se generiše hlađenjem velikih servera unutar AI data centra koristiće se za napajanje lokalne mreže daljinskog grejanja Laufenburga i okolnih naselja. Procene pokazuju da bi se na ovaj način moglo uštedeti oko 75.000 tona emisije CO2 tokom perioda od 30 godina.
Finansijska konstrukcija projekta je jednako impresivna. Prema izveštaju uglednog medija Swissinfo, ovaj privatno finansirani projekat procenjuje se na iznos između 1 i 5 milijardi švajcarskih franaka (otprilike od 1,2 do 6,2 milijarde dolara) i otvoriće oko 300 novih radnih mesta za stručnjake iz različitih oblasti.
Šta donosi budućnost?
Prvobitni planovi kompanije FlexBase predviđali su potpuno puštanje sistema u rad tokom leta 2028. godine, dok je Swissinfo kasnije preneo ažuriranu informaciju da se operativni start ovog podzemnog giganta očekuje 2029. godine. Ovo pomeranje rokova je uobičajeno, s obzirom na to da se ovako masivni infrastrukturni projekti gotovo uvek realizuju i testiraju u fazama.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)